1 Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент архитектура қурилиш институти



Download 2,81 Mb.
Pdf ko'rish
bet72/110
Sana05.07.2022
Hajmi2,81 Mb.
#741961
1   ...   68   69   70   71   72   73   74   75   ...   110
Bog'liq
qurilish ekologiyasi

78
 
учун 250 тонна сув сарфланади, АҚШ, Англия, Франция ва Японияда қоғоз 
қуруқ ишлов бериш технологияси орқали олинади). 
Сув 
ресурсларини 
тоза 
сақлашда 
марказлашган 
муҳандислик 
коммуникация тармоқларининг аҳамияти жуда катта. 
Сув бойликларини миқдорий жиҳатдан муҳофаза қилишда унинг қайси 
йўллар билан сарфланишини билиш керак. Сув манбалари икки хил йўл 
билан сарфланади. 
1. Табиий. 
2. Инсоннинг хўжалик фаолияти таъсири. 
Табиий сарфланишга дарѐлар ўзанидан, кўллар косасидан бўладиган 
шимилиш кўринишида, сув юзасидан буғланиш, ѐввойи ўтлаp танасидан 
транспирация йўли билан буғланиш, дарѐда сув тошган даврда сув бир 
қисмининг қирғоқда қолиши ва ҳ.к. pўй беради. 
Инсоннинг хўжалик фаолияти таъсирида сарфланиши уларнинг 
ирригация, маиший-коммунал ва саноат тармоқларида ишлатилишига 
боғлиқ. Ирригация мақсадларида сувдан фойдаланилганда унинг анчагина 
қисми йўқотилади. Бу йўқотиш экин майдонлари, сув омборлари, суғориш 
каналлари, коллектор-қувурлар юзасидан бўладиган буғланишдан, янги 
ўзлаштирилгаи ерлардаги, янги қурилган сув омборларидаги, коллектор- 
зовурлардаги сувнинг аккумуляциясидан, табиий пасткамликларда қайтарма 
сувларнинг йиғилишидан ва ҳ.к. иборат бўлади. Буғланиш ҳисобига 
бўладиган йўқотишнинг барча турлари доимий жараѐндир. Буғланишнинг 
асосан энг катта миқдори экин майдонларига тўғри келади. Олимларнинг 
ўтказган текширишларига кўра, буғланишнинг бу тури умумий йўқотилган 
қийматга нисбатан Сирдарѐ ҳавзасида 46-63%, Амударѐ ҳавзасида эса 30-
36% атрофида. Сув омборлари юзасидан бўладиган буғланиш мамлакатмиз 
шароитида анча катта қийматларга эга. Сув омборлари юзасидан ўртача йиллик 
буғланиш миқдори ундаги сув ҳажмига нисбатан 0,6% дан (Косонсой), 13% 
гача (Туямуйинда) ўзгаради. Маълум миқдордаги сув суғориш каналлари 
юзасидан буғланади. Мутахассисларнинг ҳисобига кўра, мамлакатмизда 
каналлар юзасидан бўладиган буғланиш умумий олинадиган сувга нисбатан 
1% дан ортмайди. Лекин йирик каналларда кўпроқ бўлади. Масалан, Қорақум 
каналида буғланишнинг бу тури умумий олинадиган сувга нисбатан 2,9% 
ташкил этади. 
Мамлакатимизда сув бойликларидан самарали фойдаланишнинг жуда 
катта имкониятлари мавжуд. 

Download 2,81 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   68   69   70   71   72   73   74   75   ...   110




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish