1 Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент архитектура қурилиш институти



Download 2,81 Mb.
Pdf ko'rish
bet69/110
Sana05.07.2022
Hajmi2,81 Mb.
#741961
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   ...   110
Bog'liq
qurilish ekologiyasi

 
 
 


75
 
5.4. Денгиз ва океанларнинг экологик муаммоси
Дунѐ денгизлари ва океанлари биосферани меъѐрлаштирувчи энг 
муҳим манбалардан биридир. Дунѐ денгизлари ва океанлари ер шари 
сиртининг 363 млн. км2, яъни 71% ташкил этади. Денгиз ва океанлардаги 
сувнинг умумий ҳажми 1362200 минг км3. Денгизнинг атмосфера билан 
ўзаро таъсири ердаги об-ҳаво шароити ва иқлимнинг шаклланишига катта 
таъсир кўрсатади. 
Денгиз суви турли минерал моддаларга бой чучук сув олиш манбаи 
сифатида хизмат қилади. Дунѐ денгизи ва океанлари жуда катта миқдордаги 
ош тузи заҳираси ҳисобланади. Унда 180 мингга яқин организм турлари 
мавжуд. Тадқиқотчиларнинг маълумотига кўра, денгизда яшовчиларнинг 
биомассаси 60 млрд. тонна (қуруқликда яшовчиларнинг умумий биомассаси 
тахминан 10 млрд. тонна). Бугунги кунда инсон озиқ-овқатидаги оқсилларнинг 
10% денгизлардан олинади. 
Ҳозирги даврда инсон фаолияти оқибатида тўпланадиган чиқиндилар 
денгиз ва океанлардаги сувларга ташланмоқда. Кимѐвий синтез саноати 
пайдо бўлгунга қадар денгиз ва дарѐлардаги сувларга нима ташланса, уларнинг 
барчаси биологик циклга қўшилиб, тарқаб кетарди. Бироқ инсон турли сунъий 
моддалар ишлаб чиққарганидан бошлаб, денгиз табиий муҳитининг бузилиши 
жараѐни, ифлосланиши ва заҳарланиши тобора ортиб бормоқда. 
5.5. Сув сифатининг меъѐрий кўрсаткичлари
Сувнинг сифати ундан фойдаланиш турига кўра бир неча кўрсаткичларда 
аниқланади. Ҳозирги кунда 28-74-82 “Ичимлик суви” ва 27-61-84 
“Марказлашган хўжалик ичимлик суви таъминоти манбалари” деб номланган 
Давлат стандартлари қабул қилинган. Унга кўра ичимлик суви сифатининг 
меъѐрий кўрсаткичлари қуйидагича белгиланган. 
1. Сувнинг таъми, ҳиди, ранги махсус шкала асосида аниқланади. 
Лойқалик меъѐри 1,5 мг/л, қуруқ қолдиқ 1000 мг/л, хлоридлар 350 мг/л, 
темир 0,3 мг/л, рух 5 мг/л, сувнинг қаттиқлиги 7 мг-экв/л дан ошмаслиги 
шарт. 
2. Сувнинг нордонлиги ва ишқорлилик даражаси рН 6-9 оралиғида 
бўлиши керак. 
3. Сувнинг эпидемиологик жиҳатдан хавфсизлиги: 1 мл сувдаги микроб 
сони 100 тадан ошмаслиги, ичак таѐқчаси сони эса 1 л сувда 3 тадан 
ошмаслиги керак. 
4. Сувнинг токсиклик даражаси мг/л ҳисобида заҳарли моддаларнинг 
чегаравий меъѐрий кўрсаткичига қараб аниқланади. Унга кўра, масалан, 
бериллий 0,0002; симоб ва селен 0,001; қўрғошин 0,03; мишьяк 0,05; 
молибден 0,25; фтор 0,7-1,5 дан ошмаслиги керак ва ҳ.к. 



Download 2,81 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   ...   110




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish