1. O‘simliklar oziqlanishi va o‘g‘itlar fani. Maqsad va vazifalari


Tuproqning mineral qismi va uning o‘simlik oziqlanishidagi ahamiyati



Download 0,54 Mb.
bet13/48
Sana21.02.2022
Hajmi0,54 Mb.
#35425
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   48
Bog'liq
savollar tayyori

14. Tuproqning mineral qismi va uning o‘simlik oziqlanishidagi ahamiyati.

Тупрокнинг минерал кисми турли минералларнинг жуда майда заррачаларидан (катталиги мм
нинг млн дан бир улушидан бир мм гача ва ундан ортик) иборат. Хосил булишига кура бирламчи ва иккиламчи тупрок, минераллари фаркланади.
Бирламчи минералларга кварц, дала шпатлари, слю- далар, шох алдамаси ва пироксинлар киради. Улар tof жинсларининг емирилиши ва нураши натижасида туп­рок, хосил кдлувчи она жинс таркибига Утади.
Бу минераллар тупрокутарда асосан кум (0,05—1,0 мм), чанг (0,001—0,5 мм), к,исман ил (0,001 мм дан кичик) ва коллоид (0,25 мкм дан кичик) заррачалар Холида учрайди. Кимёвий жараёнлар (гидратланиш, гид­ролиз, оксидланиш) ва турли-туман организмларнинг Хаёт фаолияти натижасида бирламчи минераллардан бир ярим оксидлар (R2OJ ва кремнезем гидратлари, турли тузлар, каолинит, монтмориллонит, гидрослюда каби иккиламчи минераллар (бошкача номи лойли ми­нераллар) хосил булади.
Кимёвий таркибига ку?ра бу минераллар кремний- кислородли бирикмалар (силикатлар)га ва алюминий- кремний-кислородли (алюминийли силикатлар)га були- нади.
Тупромарда кварц (SiOJ кенг тарк,алган. Деярли барча тупровдарга кварцнинг микдори 60%дан купрок,, Кумли тупроцларда эса 90% гача етади. У баркарор ва мустахкам бирикма бу?либ, инертлиги сабабли тупрок­даги кимёвий жараёнларда иштирок этмайди.
Алюминий-кремний-кислородли бирикмалар бир­ламчи ва иккиламчи минераллар шаклида учраши мум­кин. Бирламчи алюминийли силикатлардан дала шпат­лари, ортоклаз, анортит, альбит кенг таркдлган. Слю- далар, биотит ва флагопит купрок, учрайди.
Шох алдамалари ва пироксинлар унча кенг тарк,ал- маган. Дала шпатлари ва слюдаларнинг аста-секин пар- чаланишидан усимликлар учун зарур буладиган К, Са, Mg, Fe ва бошка озик, элементлар юзага келади. Гидрослюдалар дала шпатлари ва слюдалардан \осил булиб, деярли барча тупрок типларида учрайди ва улардан гидромусковит ва гидробиотитлар кенг тар- калган.
Иккиламчи алюминийли-силикатли минераллар кристалл панжарасининг тузилиши, дисперслик дара- жаси ва шу каби бошка белгилари билан узаро фарк- лансада, айрим умумий белгиларга ^ам эгадир. Тупрок- ларда улар катгалиги бир неча микрометрдан микро- метрнинг юздан бир улушича булган зарарчалар \олида учрайди. Дисперслиги юкори булган бу минераллар кат­та юза ва кучли сингдириш кобилиятига эга.
Тупрокдарда Са, Mg, К ^амда Na ларнинг карбо­нат, сульфат, нитрат, хлорид, ва фосфатлари *ам уч­райди. Бу тузларнинг аксарияти (айникса К ва Na туз- лари) сувда осон эрийди, шу боис уларнинг тупрок­даги микдори жуда кам. К^йин эрийдиган тузлар (Са ва Mg карбонатлари ^амда кальций сульфат)нинг мик­дори тупрок кэтгик фазасининг асосий кисмини таш­кил этади.
Тупрок минерал кисмининг турли механикавий фракциялари нафакат заррачаларнинг катга-кичикли- ги, балки минералогик ва кимёвий таркиби билан х,ам фаркутанади.
Маълумки, гумус ва унинг таркибидаги азотнинг асосий кисми тупрокнинг юкори дисперсликка эга булган юза катламларида тупланади. Шу боис тупрок­нинг илсимон ва коллоид фракциялари усимликлар озикданишида му^им а^амият касб этади. Бундан таш- кари айни фракциялар анча фаол булиб, тупрокдаги адсорбция жараёнларини ва шунга боглик равишда синг­дириш кобилиятини \ам белгилайди.
Тупрокнинг механикавий таркиби ва хоссалари урта- сида узвий муносабат мавжуд. Те мир, кальций, маг­ний, калий каби элементларнинг микдори тупрокнинг механикавий таркиби билан боглик. Огир механикавий таркибли тупрокдар кумли ва кумлок тупрокдарга нис­батан озик моддаларга анча бойдир.
Иккиламчи минераллар узаро ухшаш хусусиятла- рига к5фа монтмориллонит, каолинит ва гидрослюда- симон гурухпарга булинади. Монтмориллонит гурухига монтмориллонит, бейделлит ва бошка минераллар кириб, юк,ори даражада дисперслиги, букиши, к,овуш- коклиги ва илашимлиги билан ажралиб туради

Download 0,54 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   48




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish