1. O‘simliklar oziqlanishi va o‘g‘itlar fani. Maqsad va vazifalari


Tuproq aeratsiyasi, harorat, yorug‘lik va tuzlarning fiziologik reaksiyasi. Ushbu omillarning o‘simlik oziqlanishidagi ahamiyati



Download 0,54 Mb.
bet15/48
Sana21.02.2022
Hajmi0,54 Mb.
#35425
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   48
Bog'liq
savollar tayyori

16. Tuproq aeratsiyasi, harorat, yorug‘lik va tuzlarning fiziologik reaksiyasi. Ushbu omillarning o‘simlik oziqlanishidagi ahamiyati.
17. Tuproqning singdirish qobiliyati. Mexanik va fizikaviy singdirish. Ularning o‘simlik oziqlanishi va tuproq unumdorligidagi ahamiyati.
Тупрокнинг сингдириш цобилияти деганда уни эрит- мадан турли моддаларнинг ион ва молекулаларнни ютиш ва ушлаб долит хусусияти тушинилади. Тупрок томони­дан турли тузларнинг ютилишини маълум изчилликда урганиш Д. Уэй (1850—1854) ишларида уз ифодасини топди. Бу масалани урганишга айникса К. К. Гедройц, Вигнер, С. Маттсон ва бошка тадкикотчилар салмокди \исса кушдилар.
К. К. Гедройц уз тадкикотлари натижаларини 1922 йилда нашр килинган «Тупрокнинг сингдириш коби- лияти \акида таълимот» номли асарида баён килди. У тупрокнинг сингдириш крбилияти, yFHT куллаш муам- молари, усимликнинг озикданиши ва тупрокдарни кимёвий мелиорациялаш уртасида чамбарчас боклик- лик борлигини исботлади ва тупрокнинг сингдириш Кобилиятини 5 та турга булди: механикавий, физикавий, кимёвий, физикавий-кимёвий, биологик.

Улар тупрок, эритмасидан озик, моддаларни танлаб сингдиради, уз таналарида органик бирикмаларга айлантиради ва шу йул билан ювилиб кетишдан сакдайди. Усимлик ва микроорганизмлар но- буд булгач, танасидаги бирикмалар минераллашади ва усимликлар узлаштирадиган шаклга утади. Тупрок, тар­кибидаги микроорганизмларнинг микдори 1 га
май- доннинг \айдалма к,атламида бир неча ун т га етади. Улар тупрок, таркибидаги органик моддаларни озик ва энергия манбаи сифатида парчалаб, усимликлар узлаш­тирадиган шаклга утказиш билан бир к^торда тупрок,- дан анча микдорда азот, фосфор, олтингугурт ва бошк,а моддаларни олиб, усимликларга нисбатан рак,иб роли- ни ^ам бажаради. Микроорганизмлар томонидан озик, моддаларнинг биологик сингдирилиши жадал кечса, бу жараён усимликларнинг озикданишига ва Уз навба­тида \осилига салбий таъсир курсатиши мумкин.
1 га маданийлаштирилган чимли-подзол тупрок мик- роорганизмлари плазмасида та^минан 125 кг азот, 40 кг фосфор ва 25 кг калий булиши Е. Н. Мишустин томони­дан хисоблаб топилган.
Тупрокка киритиладиган угитнинг маълум бир кис­ми тезда микроорганизмлар танасига утади. Бу айницса азотли угитлар мисолида якккол намоён булади. Азбт- нинг баркарор 15N изотопи ёрдамида олиб борилган кузатишлар тупрокнинг биологик сингдириши натижа­сида угит таркибидаги нитрат шаклдаги азотнинг 10— 20, аммиак шаклдаги азотнинг 20—40% и микроорга- низмлар танасида органик \олатда мукимланиб колиши аникданган. Нитрат шаклдаги азот микроорганизмлар томонидан аммиак шаклдаги азотга нисбатан 1,5—2,0 марта кам сингдирилсада, жуда катга амалий а\амиятга эга, чунки нитратлар бошка биронта сингдириш йули билан тупрокда сакдаб колинмайди. Усимлик ва микро­организмлар томонидан узлаштирилмаган нитратлар тез фурсатда ювилиб кетади. Нитратларнинг биологик йул билан ютилиши айникса сугориладиган деедончилик минтакасининг енгил гранулометрик таркибли тупрок- ларида му^им а^амиятга эга.


Биологик сингдириш жадаллиги тупрок аэрацияси, намлиги ва бошка хоссаларига \амда гетеротроф мик­роорганизмлар учун озик ва энергия манбаи \исобла- надиган органик моддаларнинг микдори ва таркибига боглик. Тупрокка целлюлозага бой, лекин таркибида азот кам булган органик моддаларни киритиш

Download 0,54 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   48




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish