1-мавзу ҳУҚУҚшунос мутахассис шаклланишида замонавий иш кўникмалари ва компетенцияларнинг роли


Индуктив хулоса чиқаришнинг икки тури



Download 0,83 Mb.
bet80/139
Sana25.02.2022
Hajmi0,83 Mb.
#280820
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   139
Bog'liq
Ҳуқуқий кўникма ва методология маъруза матни

Индуктив хулоса чиқаришнинг икки тури:

Тўлиқ индукцияда хулоса бир туркум предмет ва ҳодисаларнинг ҳаммасини бирма-бир ўрганиш асосида нисбатан янги билим ҳосил қилинади. Бундай хулоса чиқариш учун предмет ва ҳодисаларнинг бирорта ўхшаш, умумий хусусияти бўлиши керак. Ҳар бир предметнинг хусусияти ҳақидаги фикр асосларда якка ҳукмлар орқали ифодаланади. Хулоса одатда умумий ҳукм орқали берилади, унда бирор хусусиятнинг бир туркум предметларнинг ҳаммасига хослиги ёки хос эмаслиги ҳақидаги фикр ифодаланади. Тўлиқ индукциянинг шу асослари ва хулосаси аниқ, эҳтимолдан холи бўлгани учун фикр қатъий ҳукмлар орқали берилади. Тўлиқ индукция бўйича хулоса чиқариш учун ўрганилаётган предметлар ва ҳодисалар нисбатан камроқ бўлиб, уларни бирма-бир ўрганиш имконияти бўлиши лозим.
Масалан:
А1предмет В хусусиятига эга.
А2 предмет В хусусиятига эга.
Демак, А3 дан то Аnгача бўлган предметларга ҳам В хусусият хос.
Тўлиқсиз индукцияда бир туркум предметларнинг бир қанчасини ўрганиш асосида олинган билимларга таяниб бирор хусусият шу туркумдаги предметларнинг ҳаммасига хослиги ҳақида хулоса чиқарилади. Бунда хулоса кузатилган ва кузатилмаган предмет ва ҳодисаларга алоқадор бўлади. Тўлиқсиз индукциянинг хулосаси эҳтимолий характерга эга бўлади. Ўрганилаётган хусусият бир туркум предметларнинг қолганларига хос ёки хос эмаслиги ноаниқ қолади.
Масалан:
А1предмет В хусусиятига эга.
А2 предмет В хусусиятига эга.
Демак, Аk+1 ва бошқа А туркум предметларига ҳам В хусусият хос бўлса керак.
Тўлиқсиз индукция турлари:

  • Оддий санаш орқали (мантиқ фани ўрганади);

  • Тизимли (фактларни танлаш орқали);

  • Илмий индукция ўрганади (мантиқ фани ўрганади).


Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   139




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish