1-мавзу ҳУҚУҚшунос мутахассис шаклланишида замонавий иш кўникмалари ва компетенцияларнинг роли



Download 0,83 Mb.
bet56/139
Sana25.02.2022
Hajmi0,83 Mb.
#280820
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   139
Bog'liq
Ҳуқуқий кўникма ва методология маъруза матни

Биринчи слайдданоқ тингловчи бу презентациядан нима олишини тушуниши керак. Тингловчини ҳайрон қолдиришни кераги йўқ, тўғридан-тўғри кейинга жараёнда уни нима кутаётганини кўрсатиб берган маъқул.

  • Қизиқиш уйғотиш. Тингловчини қизиқтириш учун мотивация уйғотиш лозим. Тақдимотнинг фойдали томонини тушунтириш ёки интрига уйғотиш керак

  • Тезис.Тақдимотнинг асосий мақсади, одамларга ўргатиш керак бўлган жиҳатлар ёритилади.

  • Антитезис. Танганинг иккинчи томонини ҳам кўрсатиш лозим.Бу тингловчиларда ишонч уйғотади ва амалда учрайдиган муаммолардан огоҳлантиради.

  • Хулоса. Ёмон презентациялар “Эътиборингиз учун раҳмат!” сўзлари билан тугайди. Тақдимот якунида хулоса ёки қисқача резюме бериш керак. Спикернинг тақдимотидан кейин тингловчи ҳозир нима қила олишини тушуниши керак.


    3. Слайдларни тайёрлаш талаблари. Слайдлар дизайни
    Тақдимотда барча элементлар уйғун, яъни бир ҳил типда бўлиши керак. Бундай слайдлар мавзуни тушунишни енгиллаштиради, тингловчиларни чарчатмайди.
    Матнли, расмли, диаграммали слайдлар – ҳар бир турдаги слайдлар учун бир нечтадан шаблон яратиб олиш керак. Кейин слайдларни нусхасини кўчириш, фақатгина матн ва тасвирларни ўзгартириш керак. Бир хил типда тайёрланганслайдлар чиройли кўринади.
    Ёдда тутинг! Тақдимот матнларингизни қўядиган жой эмас – аудиторияга тескари қараб слайдларни ўқиб бера олмайсиз, бунга умид ҳам қилманг. Бундан ташқари, тингловчилар сиз гапирганингиздан кўра тезроқ ўқишади – бу исботланган.
    Шунинг учун слайдларингиз тингловчилар баҳра оладиган даражада чиройли, ёрқин ва тушунарли бўлсин
    Матн. Баъзи спикерлар ўзларининг нутқларини тўлалигича слайдларга жойлаштиришади ва мавзуни содда, тушунарли қилиб ўз сўзлари билан гапириш ўрнига слайдлардаги матнни ўқиб беришади. Тингловчиларга эса бу умуман ёқмайди, улар зерикиб қолишади. Спикер ва аудитория ўртасида ҳеч қандай ҳиссий алоқа ўрнатилмайди.
    Бундай бўлмаслиги учун слайдга иложи борича кам матн қўйиш керак. Эсда тутинг, слайдларни тайёрлашдан мақсад спикерга матнни эслатиш эмас, сизни аудиторияга гапираётган гапларингизни маъносини кучайтириш. Битта слайд – битта ғоя. Бундай слайдни ўқиш ҳам, эслаб қолиш ҳам осон. Омма олдидаги нутқда бундай слайд аудиторияни эътиборини жалб қилади.
    Маълумот қисмларга бўлинади. Бунда рўйхатдан фойдаланилади.
    Информация чиройли кўриниши ва эсда қолиши учун матнни схемага айлантириш керак.
    Слайдда матн қанча бўлиши керак? 3 сонияда кўз қанча матн ўқий олса, шунча. Акс ҳолда,тингловчилар спикерни эшитиш ўрнига слайдларни ўқий бошлашади. Агар маълумот рўйхат шаклида бериладиган бўлса, рўйхат 7 қатордан ошмаслиги керак.

    Download 0,83 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
  • 1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   139




    Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
    ma'muriyatiga murojaat qiling

    kiriting | ro'yxatdan o'tish
        Bosh sahifa
    юртда тантана
    Боғда битган
    Бугун юртда
    Эшитганлар жилманглар
    Эшитмадим деманглар
    битган бодомлар
    Yangiariq tumani
    qitish marakazi
    Raqamli texnologiyalar
    ilishida muhokamadan
    tasdiqqa tavsiya
    tavsiya etilgan
    iqtisodiyot kafedrasi
    steiermarkischen landesregierung
    asarlaringizni yuboring
    o'zingizning asarlaringizni
    Iltimos faqat
    faqat o'zingizning
    steierm rkischen
    landesregierung fachabteilung
    rkischen landesregierung
    hamshira loyihasi
    loyihasi mavsum
    faolyatining oqibatlari
    asosiy adabiyotlar
    fakulteti ahborot
    ahborot havfsizligi
    havfsizligi kafedrasi
    fanidan bo’yicha
    fakulteti iqtisodiyot
    boshqaruv fakulteti
    chiqarishda boshqaruv
    ishlab chiqarishda
    iqtisodiyot fakultet
    multiservis tarmoqlari
    fanidan asosiy
    Uzbek fanidan
    mavzulari potok
    asosidagi multiservis
    'aliyyil a'ziym
    billahil 'aliyyil
    illaa billahil
    quvvata illaa
    falah' deganida
    Kompyuter savodxonligi
    bo’yicha mustaqil
    'alal falah'
    Hayya 'alal
    'alas soloh
    Hayya 'alas
    mavsum boyicha


    yuklab olish