1-мавзу: “Типология ҳақида умумий маълумот”


§ 2. Сўзнинг морфологик структураси



Download 0,66 Mb.
Pdf ko'rish
bet25/33
Sana23.02.2022
Hajmi0,66 Mb.
#162895
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   33
Bog'liq
tillarni tipologik organish

§ 2. Сўзнинг морфологик структураси 
Туркий сўзнинг морфологик структураси таҳлилига оид махсус 
тадқиқотлар жуда кам. (Котвич В.Л. Исследования по алтайским языкам.
М., 1962; Deny J. Principes de tendances communes des langues turques. – In: PhTF, 
I. Wiesbaden, 1959). Лексик асос ва аффикслар структурасининг тўлароқ 
тавсифини В.Л.Котвич берган. Унинг эътироф этишича, олтой тилларидаги сўз 
қурилишининг асосини бир бўғинли ўзгармас ўзак ва бир бўғинли суффикс 
ташкил этади.(Котвич, ўша манба, 30-бет). 
Туркий тилларда ўзакнинг қуйидаги типлари мавжуд: Г, СГ, ГС, СГС, 
(С)ГСС; суффиксларнинг типлари: С, Г, СГ, ГС, СГС, СГС (С). 
Тарихий тараққиёт жараёнида ўзак ва суффиксларнинг характери 
ўзгарган. В.Л.Котвич олтой тилларидаги ўзак ва суффикслар структурасини 
ўрганишда ўз диққатини уларнинг фонологик таркибига қаратган. 
Француз туркийшуноси Ж.Дени сўз структурасининг уч элементдан 
иборат умумий моделини аниқлаган: ўзак, суффикс ва қўшимча. Уларнинг 
тўртта асосий модификациясини кўрсатган: 1-схема: ўзак; 2-схема: ўзак+бир 
ёки бир неча сўз ясовчи суффикслар; 3-схема: ўзак + сўз ясовчи суффикс + бир 


 52 
ёки бир неча қўшимча; 4-схема: ўзак+бир неча суффикслар+бир неча 
қўшимчалар. (Дени, кўрсатилган манба, 13-16-бетлар). 
Л.Базэн Ж.Дени концепциясини ривожлантирган. Унинг фикрича, туркий 
тилларни суффиксал тиллар дейиш мумкин. Масалан: тürk-lä-š-tır-a-ma-dık-lär-
ım-dän-mi-sin-iz? 
А.Ф.Габэннинг махсус мақоласида туркий сўзнинг морфологик 
структураси қисман ёритилган.(Gabain A.В. Charakteristik der Turksрrachen. – 
Handbuch der Orientalistik, Turkologie, 1964, Вd.V,1.). 
Жаклин Бастужининг турк тили материалида ёзган ишида ҳам туркий 
сўзнинг морфологик структураси тавсифи берилган.(Bastuji J. Les relations 
spatiales en turc contemporain Etude semantique. – In: Etudes linguistiques, XX. 
Paris,1976.). 
Собиқ Иттифоқ туркийшунослигида туркий сўзнинг морфологик 
структураси 
муаммосига 
бағишланган 
ишлар 
оз. 
(Баскаков 
Н.А.Морфологическая структура слова и части речи в тюркских языках. – 
Советское востоковедение, 1957, № 4; Щербак А.М. О методике 
морфологического описания языка. – ВЯ, 1963, № 5; Севортян Э.В. 
Морфологическое строение слова в связи с другими его характеристиками. – В 
кн.: Тюркологический сборник. М., 1972; Кононов А.Н. О природе тюркской 
агглютинации. – ВЯ, 1976, № 4.). 
Аффикслар 2 хил тасниф этилган. 1-тасниф: а) сўз ясовчи аффикслар; б) 
сўз ўзгартирувчи аффикслар. 2-тасниф: а) сўз ясовчи аффикслар; б) шакл 
ясовчи аффикслар; в) сўз ўзгартирувчи аффикслар. 
Сўз ясалиш системаси 2 та асосий подсистемага бўлинади: 1) лексик-
грамматик муносабатларни ифодаловчи морфемалар подсистемаси; 2) 
функционал-грамматик 
муносабатларни 
ифодаловчи 
морфемалар 
подсистемаси. 
Сўз ўзгартирувчи аффикслар қуйидагилар: 1) сон; 2) эгалик; 3) келишик; 
4) шахс-сон. 

Download 0,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   33




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish