1-мавзу: “Типология ҳақида умумий маълумот”


§ 4. Сўз ва бўғиннинг фонологик структураси



Download 0,66 Mb.
Pdf ko'rish
bet21/33
Sana23.02.2022
Hajmi0,66 Mb.
#162895
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   33
Bog'liq
tillarni tipologik organish

§ 4. Сўз ва бўғиннинг фонологик структураси 
Туркий сўзнинг структураси бир бўғинлилиги ва ўзак морфеманинг 3 та 
товушдан иборат бўлиши билан характерланади. Туркий тиллардаги аксари 
ўзаклар ёпиқ бўлади (ундош + унли + ундош) – СГС.Бошқа тип ўзаклар ҳам 
мавжуд: Г, СГ, ГСС, СГСС. 
Бўғин сўзнинг элементи сифатида универсал ҳодиса ҳисобланади. Шу 
билан бирга ҳар бир тилда бўғиннинг шу тилгагина хос бўлган белгилари 
учрайди. Бўғин назариясига бағишланган умумназарий ишлар М.И.Лекомцева 
(Типология структуры слога в славянских языках. М., 1968), В.И. Постовалова 
(Фонологическая структура слога. АКД., М., 1967), Е.Б.Трофимова (Очерк 
теории фонетического и интуитивного слогоделения. Самарканд, 1972), 
Ю.С.Степанов (О зависимости понятия фонемы от понятия слога при 
синхронном описании и исторической реконструкции. – ВЯ. 1974. №5.), Г.П. 
Торсуев (Строение слога и аллофоны в английском языке. М., 1975.) қаламига 
мансуб. Туркий тиллар материалида урғу назариясини Н.А.Баскаков 
(Структура слога в тюркских языков. – ИСГТЯ. 1955. Т.I.), Т.И.Ибрагимов 
(Изучение образования слогов и структуры их сочетаний. АКД., Казань, 1970), 
А.М.Шчербак (Слог и его структура (на материале тюркских языков) – В кн.: 
Вопросы тюркологии. Баку, 1971), М.И.Трофимов (Некоторые фонетические 
особенности слога в современном уйгурском языке. АКД., Алма-Ата, 1975) 
каби олимлар томонидан ишланган. 
Бўғиннинг асосий типлари: 
Бўғиннинг боши 
Бўғиннинг охири 
Бошланиши очиқ 
Бошланиши ёпиқ 
Охири очиқ 
Г- 
СГ- (-СГ-, -СГ) 
Охири ёпиқ 
ГС- 
ГСС- 
СГС- (-СГС-, -СГС) 
СГСС- (-СГСС-, -СГСС) 
§5. Урғу 
Сўз ва бўғиннинг фонологик структураси ҳамда уларнинг тараққиёти 
урғу билан алоқадордир. Агглютинатив қурилиш тараққиётининг дастлабки 
босқичларида туркий тилларда урғу биринчи, асосий морфемага (ўзакка) 
тушган. Қўшма сўзлар ва сўз бирикмаларида ҳам биринчи сўзга тушган. Демак, 
сўз бирикмалари ва қўшма сўзлар учун урғунинг ўрни бир хил бўлган. 
Кейинчалик туркий тиллар тараққиётининг сўнгги босқичларида туркий 
тиллар агглютинатив типга тўлиқ эга бўлгач ва аффикслардаги 
грамматикализация жараёни тугаллангач, кучли урғу биринчи бўғиндан охирги 
бўғинга ўтган. Кучли урғунинг мантиқий, мусиқий урғуга тобелиги туркий 
тилларда урғу муаммосини ўрганишни қийинлаштиради. 
Ҳозирги замон туркий тилшунослигида урғунинг табиати ва характери 
ҳақида иккита асосий назария мавжуд. Биринчи назарияга мувофиқ, асосий 


 45 
урғу кучли, эспиратор урғу бўлиб, у тонни кучайтириш, яъни мусиқий урғу 
билан бирга намоён бўлади. Бу назарияни собиқ иттифоқдаги аксари 
туркийшунос олимлар ёқлаганлар ҳамда грамматика ва фонетикага доир махсус 
тадқиқотларида шу назарияни асос қилиб олганлар. Шу назария тарафдорлари 
сирасига рус олимларидан О.Бетлингк (1851), В.В.Радлов (1882) ҳамда айрим 
чет эллик туркийшунослардан И.Кунош (1905), Л.Бонелли (1893), К.Нильсен 
(1907), В.Прёле (1911), Ж.Дени (1938), Н.Грёнбек (1940)ларни киритиш 
мумкин. 
Бу олимларнинг ҳар бири туркий тилларда асосий урғу экспиратор урғу 
эканлигини таъкидлаган бўлсалар ҳам, урғунинг сўздаги ўрни ҳақида турлича 
муносабатларни билдирганлар. Масалан, О.Бетлингк, В.Радлов, В.Пёрле 
кабилар бош урғу сўзнинг охирги бўғинига тушади деганлар. И.Кунош эса турк 
тилида асосий урғу сўзнинг биринчи бўғинига, иккинчи даражали урғу охирги 
бўғинига тушади дейди. К.Нильсен ва Ж.Денилар бош урғунинг ўрни 
бўғиннинг типига (очиқ ёки ёпиқлигига) ва бўғин таркибидаги унли 
фонеманинг сифатига (кенг ва жуда чўзиқ ёки тор ва жуда қисқа) боғлиқ 
дейдилар. 
Урғу ҳақидаги иккинчи назария асосчилари Г.Ракетт (1927) ва
Б.Коллиндер (1939) бўлиб, туркий тилларда, жумладан, турк тилида сўзнинг 
бош урғуси экспиратор эмас, мусиқийдир. Г.Ракеттнинг таъкидлашича, асосий 
– мусиқий урғу сўзнинг охирги бўғинига тушади, экспиратор урғу эса биринчи 
бўғинига тушади. Б.Коллиндернинг фикрича, мусиқий ва экспиратор бош урғу 
кўпгина сўзларнинг охирги бўғинига тушади. Урғу ҳақидаги 2-назария 
кўпчилик томонидан эътироф этилмади. Собиқ Итифоқ территориясидаги 
туркий тиллар материалини тадқиқ этган олимлар сўздаги бош урғу сифатида 
мусиқий урғунинг мавжудлигини инкор этганлар. Шунга қарамай, кўпчилик 
туркийшунослар сўзнинг бош ва иккинчи даражали урғулари мусиқий тонга 
ҳамда гап урғусининг характерига боғлиқлигини инкор этмаганлар. 
Туркий тилларда урғуни ўрганиш рус Қозон мактаби вакиллари 
томонидан изчил олиб борилган. В.А.Богородицкий (1927; 1928; 1933; 1934) ва 
Г.Шараф (1927; 1928) олиб борган экспериментал тадқиқотларда татар тили 
мисолида қатор қимматли хулосалар чиқарилган. Бу фикрлар бошқа туркий 
тиллар материалида ҳам ўз тасдиғини топган (И.А.Батманов. Фонетическая 
система современного киргизского языка. Фрунзе, 1946). Туркий тилларда урғу 
муаммосига бағишланган тадқиқотларнинг якуний обзори А.М.Шчербак ва 
В.Д.Аракиннинг ишларида берилган. (Щербак А.М. Сравнительная фонетика 
тюркских языков. Л., 1970; Сравнительно-историческая грамматика тюркских 
языков. Фонетика. М., 1984. Шу китобнинг “Урғу” бўлими В.Д.Аракин 
томонидан ёзилган). 
Урғуни фонетик ҳодиса сифатида икки томондан ўрганиш зарур: 
1) муайян сўзнинг ичидаги динамик, кучли, экспиратор урғу (сўзнинг айрим 
бўғинини куч билан ажратиб кўрсатувчи); 
2) мантиқий урғу, мазмун урғуси (гапга, алоҳида иборага, жумлага, сўз 
бирикмасига нисабатан). Бунда алоҳида олинган сўз мантиқий жиҳатдан 
ажратиб кўрсатилади. 


 46 
Шунга мувофиқ, биринчиси – сўз урғуси, экспиратор урғу, кучли урғу 
бўлса, иккинчиси – бутун бир ифода (сўз бирикмаси, жумла, ибора ёки гап) 
ичидаги гап урғуси, мантиқий урғу, мусиқий урғудир. 

Download 0,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   33




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish