1-mavzu: Sug`urtaning iqtisodiy mohiyati va funksiyalari. Reja: Sug‘urta nazariyasining kelib chiqish tarixi. Sug‘urta nazariyasi predmeti va ob’ekti


Европолис – Европа Иттифоқи мамлакатларида суғурта шартномаси тузганлик фактини тасдиқловчи суғурта полиси. Ковернота –



Download 453,58 Kb.
bet10/91
Sana30.04.2022
Hajmi453,58 Kb.
#599086
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   91
Bog'liq
sug\'urta ishi

Европолис Европа Иттифоқи мамлакатларида суғурта шартномаси тузганлик фактини тасдиқловчи суғурта полиси.
Ковернота – суғурта воситачиси томонидан суғурталанувчига бериладиган ва суғурталанувчининг суғурта шартномаси тузишини тасдиқловчи ҳужжат. Ушбу ҳужжатда кўрсатилган муддат мобайнида суғурта брокери суғурталанувчига суғурта полисини бериши шарт. Чунки, ковернота суғурта компанияси учун юридик кучга эга бўлган ҳужжат ҳисобланмайди.


3-Мавзу: Суғурта фаолиятини амалга оширишнинг ҳуқуқий асослари ва ташкилий-ҳуқуқий шакллари. (4 соат)


Режа:

  1. Суғурта ҳуқуқи ва унинг мазмуни.

  2. Суғурта қонунчилиги ва унинг таркибига кирувчи асосий қонунчилик хужжатлари.

  3. Суғурта ташкилотларининг устав капитали.

  4. Акциядорлик суғурта ташкилотларининг Низоми.

  5. Ўзбекистон республикаси Фуқаролик Кодекси 52 боби ва унинг мазмуни.

  6. Ўзбекистон Республикасининг “Суғурта фаолияти тўғрисида”ги Қонуни: унинг тузилиши ва мазмуни.



1-савол баёни: Суғурта ҳуқуқи бу инсон фаолиятининг турли сохаларида содир буладиган табиий офатлар, фавкулотда ходиса ва бошка вокеалар натижасида етказилган зарар хамда талофатларни жисмоний ва юридик шахслар тулаган суғурта бадаллари (суғурта пули) дан хосил килинадиган пул фондлари хисобидан тулик ва кисман коплаш йули билан жисмоний ва юридик шахслар манфаатлари суғурталанишини таъминлашга каратилган муносабатларни тартибга солувчи, уз ичида оммавий хамда хусусий ҳуқуқ меъерларини мужассам этган тузилмадир. Соддарок килиб айтганда суғурта ҳуқуқи уз ҳуқуқ меъёрларидан иборат булиб, бу меъёрлар суғурта муносабатларига киришувчи барча суғурта субъектларининг хатти-харакатларини тартибга солишга хизмат килади. Яъни - суғурта ҳуқуқи - бу суғурта муносабатларини тартибга солувчи ҳуқуқий меёрларлар тизимидир.
Хозирги кунга келиб дуне олимлари ўртасида суғурта ҳуқуқининг ҳуқуқ тизимидаги урни модулсида бахс кетмокда. Купгина цивилист - олимлар суғурта ҳуқуқини алохида ҳуқуқ тармоги сифатида бахолашса (К.А. Граве, Л.А.Лунц, Ю.К. Толстой), В.Н. Яковлев ва О.В. Красавчиков суғурта ҳуқуқига ҳуқуқ институти деб бахо беришади.
Суғурта ҳуқуқи турли хил ижтимоий муносабатларни тартибга солувчи комплекс тузилма сифатида фукаролик ҳуқуқининг алохида институтларини, хамда давлат, маъмурий, молиявий ҳуқуқларнинг юридик нормаларини уз ичига камраб олади. Масалан, суғурта ҳуқуқи субъектлари еки суғурта шартномаларидан келиб чиқадиган мажбуриятлар ва зарар етказишдан келиб чиқадиган мажбуриятлар масаласи бевосита Фукаролик ҳуқуқи билан тартибга солиб булинган масалалар. Мажбурий суғурта еки суғурта ташкилотлари фаолиятини лицензиялаштириш масалалари бевосита давлат ҳуқуқи билан богликлиги яккол кузга ташланиб турибди. Яъни, суғурта ҳуқуқи хали алохида тармок сифатида эмас балки, яна бир бор кайтариб утамиз, комплекс тузилма сифатида Узбекистон республикаси ҳуқуқи тизимида уз урнини эгаллаб турибди. Давлат ва жамиятнинг иктисодий, ижтимоий ривожланиши, хусусий мулкнинг, кичик ва урта бизнеснинг, халкаро иктисодий муносабатларнинг такомиллашуви суғурта муносабатларини тартибга солувчи меъерларнинг автономиясига олиб келиши, яъни суғурта ҳуқуқининг алохида ҳуқуқ тармоги сифатида шаклланишига олиб келиши аник.
Суғурта ҳуқуқининг алохида тармок сифатида шаклланиши ва ривожланиши учун хозирги кунда замин мавжудлиги унинг бошка ҳуқуқ тармоклари сингари, авваламбор, уз предмети борлигида намоен булади.
Жисмоний ва юридик шахсларнинг мулкий манфаатларини суғурта килиш оркали химоя килишдан келиб чиқадиган ижтимоий (иктисодий) муносабатлар суғурта ҳуқуқи предмети хисобланади. Соддарок килиб айтадиган булсак, уз мулкий манфаатларини суғурта килмокчи булган шахснинг (хох юридик, хох жисмоний), унда бу истак пайдо булган даврдан то суғурта шартномасидан келиб чиккан барча ҳуқуқ ва мажбуриятлар бажарилгунга кадар, уз мулкий манфаатларини суғурта оркали химоя килиш учун амалга оширадиган барча хатти – харакатлари суғурта ҳуқуқи нормалари билан тартибга солинади. Бунда суғурта муносабати катнашчиларининг ҳуқуқий холати, суғурта шартномлари ва улардан келиб чиқадиган ҳуқуқ ва мажбуриятлар ва шу каби бошка масалалар юзага чиқади.
Шундай килиб, Узбекистон Республикаси суғурта ҳуқуқи туғрисида гапирар эканмиз, уни хали энди шаклланиб бораетган, лекин Республикамиз иктисодини ривожлантиришда жуда катта ахамиятга эга булган ҳуқуқ тармоги сифатида бахолашимиз мумкин.



Download 453,58 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   91




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish