1-Мавзу: Кириш. Зоология фани ва унинг вазифалари, тарихи зоология фанлар системаси



Download 3,81 Mb.
bet4/54
Sana23.02.2022
Hajmi3,81 Mb.
#152867
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   54
Bog'liq
Зоолог (умурткасизлар). 765343a6d8d766030b9a1a39e141d175

Паразит амёбалар

Одам ва хайвонларнинг овкат хазм килиш органида паразитлик килувчи бир неча тур амёба учрайди. Улардан ичбуруг амёбаси (Entamoeba histolyitca) одам ичагида паразитлик килиб, ичак деворида яра хосил килади ва конли ичбуруг касаллигини келтириб чикаради. Ичбуруг амёбаси 20-30 мкм булиб, йугон ичак эпителийсинни жарохатлайди ва кизил кон таначалари билан овкатланади.


Ичбуруг амёбаси кенг таркалган асосан иссик тропик ва субтропик районларда яшайдиган кишиларда учрайди. Улар вакти вакти билан кобикка уралган цисталанган 4 ядроли уюрма хосил килади. Цисталашган амёба нажас билан ташкарига чикади у сув, хул мевалар ва пашшалар оркали соглом одамга ютади. Ичак амёбаси Entamoeba coli одам ичагидаги микроблар билан озикланади. У одамга зарар етказмайди.
Чиганокли амёбалар (Testacea) туркуми. Булар факат чучук сувларда яшайди. Шунинг учун чучук сув чиганокли амёбалари хам дейилади. Бу туркуми амёбалар туркумидан танаси турли хил шаклдаги чиганоклар билан копланганлиги билан фарк килади. Чиганоги химоя вазифасини бажаради. Ёлгон оёклари чиганокнинг пастки томонидаги тешиклардан чикиб туради ва озикланиш хамда харакатланишга ёрдам беради. Айрим турларини чиганоги юпка органик моддадан, баъзилариники майда кум заррачаларидан тузилган.
Кенг таркалган турларидан арцелла (Arcella) чиганоги худди косачага ухшаш булиб, органик моддадан тузилган. Чиганоги кунгир рангли.
Диффлюгия (Difflugia) чиганоги бошкача, ноксимон шаклда, таркиби асосан органик моддадан иборат. Чиганок хосил булишида хайвон ёлгон оёклари билан кум зарраларини камраб олади. Кум зарралари эндоплазмадан гавданинг сиртига чикиб, органик кобик таркибига кушилади.
Чиганокли амёбалар булиниш йули билан купаяди. Каттик чиганокли формаларида цитоплазматик куртак хосил булишидан бошланади., бу усимта чиганок тешигидан ташкарига чикиб туради. Куртак сиртида чиганок хосил бщлади.
Чиганокли амёбалар 50-150 мкм катталикда булади.
Фораминефералар, яъни денгизда яшовчи чиганокли илдизоёклилар Foraminifera туркуми. Бу туркуми вакиллари денгиз ва океан сувларида яшаб 1000 дан ортик тури мавжуд. Улар бир биридан чиганогининг шакли, чиганокларинингт катта кичиклиги билан фарк килади. Фораминефералар чиганоги бир катор, икки катор, параллел, спирал буралган, доирасимон ва бошка шаклларда булиши мумкин. Уларнинг чиганоги кум зарраларидан ва охактош моддасидан тузилган. Чиганок огизчалари ёки чиганокдаги мингларча тешикчалар оркали майда ипчалар ризоподиялар чикиб туради. Улар харакатланиш ва озик зарраларини ушлаш учун хизмат килади.
Фораминефераларнинг 2-3 см (Asterorhiza авлоди)дан 5-6 см (Cornuspira авлоди) катталикдаги турлари мавжуд. Денгиз чиганокли амёбалари булиниш ва жинсий йул билан купаяди.

2. Нурлилар (Radiolaria) кенжа синфи. Нурлилар чиройли булиб, нурли ранг ва шаклдаги, жуда нозик хайвонлар. Шарсимон шаклга эга булиб, псевдоподифлари нурсимон жойлашганлиги характерлидир. Купчилиги иссик сувли денгизларда таркалган. Нурлиларнинг 40-50 мкм дан 1 мм гача катталикдаги турлари бор. Уларнинг узига хос хусусияти шундаки, танасида органик моддадан иборат капсула ички химоя скелетининг булиши характерлидир. Шу органоид хайвон танасини икки кисмга ташки экстрокапсул ва ички эндокапсул кимсларга ажратиб туради. Эндокапсулда ядро, озик вакуолалари ва бошка мухим органоидлари экстракапсулда эса шилимшик моддалар, ёг томчилари, бир нечса хил минерал скелет игначалари жойлашаган.


Нурлиларнинг купайиши яхши урганилмаган. Уларнинг купчилиги жинссиз купаяди. Факат айримлари (Acantharia) туркуми жинсий йщл билан купаяди.

3. Куёшсимонлар (Heliozoa) кичик синфи. Куёшсимонлар ташки томондан нурлиларга ухшайди, лекин улар чучук сув хавзаларида яшайди. Нурлилардан капсуласининг булмаслиги билан фарк килади. Уларнинг 1 мм каталикдаги юмалок шарсимон танаси атрофида куёш нурга ухшаб жойлашган ёлгон оёклари аксоподиялари булиб, шулар ёрдамида харакатланади.


Куёшсимонларнинг аксариятида каттик скелет булмайди. Айримларида кремнийдан иборат майда игналари булади. Уларнинг жинссиз ва жинсий йул билан купаядиган турлари бор.



Download 3,81 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   54




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish