1-Мавзу: Кириш. Зоология фани ва унинг вазифалари, тарихи зоология фанлар системаси


Кон споралилар (Haemоsроridia) туркуми



Download 3,81 Mb.
bet7/54
Sana23.02.2022
Hajmi3,81 Mb.
#152867
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   54
Bog'liq
Зоолог (умурткасизлар). 765343a6d8d766030b9a1a39e141d175

Кон споралилар (Haemоsроridia) туркуми.
Кон споралиларнинг ичида безгак плазмодийсини (Рlasmоdium) кенг таркалган турт тури одамда паразитлик килади. Колган бир неча Унлаб турлари бошка сщт эмизувчиларда, кушларда ва судралиб юрувчиларда паразитлик килади. Буларнинг кокцидиялардан фарки шундаки, спорогоний хеч качон ташки мухитда булмайди, улар кон сурувчи хашаротларда утади. Улар одам конига Анофелес авлодига мансуб чивинлар оркали юкади. Унда спорозоитлар юкиб, худди кокцидиялар тараккиётидагидек жараён кетади. Спорозоитлар 5-8 мкм атрофида булиб, жуда майда ва бир ядроли, лекин органоиди булмайди. Спорозоитлар кон оркали утиб жигарда шизонтларни хосил килади. Шизогония йули билан жигар хужайраларида купайиб олган 1- авлод мерозоитлари коннинг эритроцитларига утади. Шизогониянинг охирида хар бир шизоидлардан 10 20 мерозоит хосил булади ва кон хужайраларини емиради. Кейин микро ва маркогамонтлар хосил килади. Кейинги ривожланиш чивин ичагида боради. Макро ва мирогамонтлардан гаметалар хосил бщлади. Гаметалар кушилиб зигота хосил килади. Зиготаси оокинет деб хам аталади, ичакдан тана бушлигига утиб, ооциста хосил булади. Ооцистадан спорозоитлар ривожланади. Спорозоитлар чивин сулагига келади. Пашша чакканда паразитлар яна одам конига утади.
Безгак плазмодийси 1 кунлик, 2, 3, 4 кунлик безгакларни келтириб чикаради.

Книдоспоридиялар (Cnidоsроridia) ёки миксоспоридиялар (Muxоsроridia) типи.


Хаммаси паразитлик билан хаёт кечиради. Уларнинг купайиши ва таркалиши учун хизмат килувчи капсулали споралари хамма вакт етилиб турилиши характерли. Уларнинг спораларидаги капсуладан отилувчи ипчалар хосил килгани учун хам книдоспоридиялар (санчилувчи - отилувчи) дейилади.
2та синфи бор: 1. Миксоспоралилар (Muxоsроrea)
2. Актиноспоралилар (Actinоisроrea)
Миксоспоралилар балик паразити булиб, денгиз ва чучук сув баликларининг турли органларида сийдик пуфаги, ут халтаси кабиларда яшайди. Улар хавфли улат касаллигини келтириб чикаради. Улар содда амёбасимон шаклда, амёбасимон харакат килади. Улар танасида 2та спора етишади. Споралар калин пуст билан уралган булиб, унинг устки кутбидаги 2 ёнма ён жойлашган капсул, остки кисмида 2 ядроли таначаси булади. Спора танасида сперасимон отилувчи ипчалар булиб, хужайингга шу билан утади.
Актиноспоралилар спораларининг мураккаблиги билан фаркланади ва улар кам килли халкалиларнинг ва сипункулидларнинг паразити хисобланади.



Download 3,81 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   54




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish