1-Мавзу: Кириш. Зоология фани ва унинг вазифалари, тарихи зоология фанлар системаси


Саркомастигофоалар, яъни сохта оёк хивчинлилар



Download 3,81 Mb.
bet3/54
Sana23.02.2022
Hajmi3,81 Mb.
#152867
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   54
Bog'liq
Зоолог (умурткасизлар). 765343a6d8d766030b9a1a39e141d175

Саркомастигофоалар, яъни сохта оёк хивчинлилар.
(Sarcоmastigophora) типи.

Сохта оёк хивчинлилар содда хайвонлар ичида содда тузилган .гурухидир. уларнинг харакатланиш органоидлари ёлгон оёклар ёки хивчинлардан иборат. Сохта оёк хивчинлилар сувда ва нам тупрокда хаёт кечиради, одам ва хайвонлар организмида паразитлик килади.


Бу типга 20000 га якин тур кириб, 2 синфга: саркодалилар ва хивчинлилар синфларига ажратилади.

Саркодалилар ёки ёлгоноёклилар (Sarcodina) синфи.


Саркодалилар содда хайвонларнинг катта синфларидан бири. Улар учун характерли булган белги танасини каттик пуст билан уралмаганидир. Шунинг учун саркодалилар хужайра цитоплазмаси факат цитоплазма мембранаси билан ташки мухитдан ажралиб туради. Улар танасининг шакли доимий эмас. Саркодалилар узгариб турувчи ёлгон оёклар ёки псевдоподийлар хосил килиб харакатланади ва улар ёрдамида озикларини ушлайди.


Саркдалилар иккига булиниш, баpзан куртакланиш оркали жинссиз купаяди. Жинсий йул билан купаядиган турларида хивчинли ёки амёбасимон гаметалар хосил булади. Саркодалилар куйидаги уч кенжа синфга булинади: 1. Илдизоёклилар (Phizopoda), 2. Нурлилар (Radiolaria), Куёшсимонлар (Heliozoa).

1. Илдизоёклилар (Phizopoda) кенжа синфи. Бу кенжа синф вакиллари хилма хил ва харакатчан сохта оёкларга эга булиб, бир неча туркумиларга булинади.


Амёбалар туркуми. Бу туркумига кирадиган турлар ялангоч амёбалар деб хам аталади. Чунки уларда чиганок ёки скелет булмайди. Уларнинг кобиги йуклиги учун тангасининг шакли доимо узгариб туради. Амёбалар катта кичиклиги ва ёлгоноёкларининг шакли билан фарк килади. Уларнинг аксарияти чучук сувларда, айримлари денгиз ва тупрокда яшайди. Одам ва хайвонларда паразитлик киладиган турлари хам мавжуд.
Протей амёбаси (Amoeba proteus) ёки оддий амёба кул, ховузлар, шунингдек суви тоза кичик сув хавзалар тубида яшайди. Катталиги 0,5 мм булиб, танаси тиник цитоплазмадан ташкил топган. Микроскоп остидан каралганда ёлгоноёкларини куриш мумкин. Амёба улар ёрдамида секин сирпалиб харакатланади. Шу харакат давомида йулида учраган озикни ёлгоноёклари ёрдамида ураб олади. Ёлгон оёклар сони ва шакли доимий булмайди. Амёба цитоплазмаси ташки экто ва ички эндоплазмадан иборат.
Ёльоноёклари билан ураб олган озикни амёба цитоплазмасига утказади. Сунг тиник суюклик пуфакча овкат хазм килиш вакуоли озикни эрийдиган холга келтиради ва танага таркатади. Цитоплазмада бир вактнинг узида бир неча вакуола хосил булиши мумкин.
Амёба танасига осмос босим воситасида маълум микдорда сув кириб туради. Амёба цитоплазмасидаги тиник пуфакча кискарувчи вакуола ортикча сувни чикаришга хизмат килади.
Амёба эндоплазмасида битта ядро булиб, у тирик амёбада куринмайди. Хамма ялангоч амёбалар иккига булиниб, жинссиз купаяди. Амёба кулай шароитда хар 24-48 соатда бир марта булинади. Агар амёбалар яшаш шароити ёмонлашса, унинг эктоплазмаси атрофида кобик циста хосил булади. Цистага уралган амёба уз хаётини узок вакт саклаб колади. Шунингдек цисталашган амёбалар шамол ёрдамида бошка жойларга таркалади.



Download 3,81 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   54




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish