1-Мавзу: Атроф мухитни мухофаза килиш фани


Кимё саноати атмосфера хавосини ифлослантирувчи манба сифатида



Download 403 Kb.
bet5/38
Sana20.04.2022
Hajmi403 Kb.
#566158
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   38
Bog'liq
Атр.мух.мух.кил.Маър.

Кимё саноати атмосфера хавосини
ифлослантирувчи манба сифатида

Кимё саноати ранг-баранг кимёвий моддаларни-кислоталар,ишкорлар,тузлар ва бошка анорганик моддаларни,минерал угитлар ,захарли химикатлар, полимерлар, синтетик толалар, эритувчилар, смолалар, буёклар, локлар, жихозлар, асбоб-ускуналар, хужалик буюмлари,шунингдек саноатимиз учун аскотадиган купдан-куп воситаларни ишлаб чикаради.
Кимё саноатининг энг йирик тармокларидан бири азотли минерал угитлар ишлаб чикарувчи корхоналардир.Бу корхоналар аммиак,азот кислотаси,азотли минерал угитлар,фосфорли угитлар,фосфорли тузлар,сульфат кислотаси ишлаб чикаради.Бу тармок корхоналарида фойдаланиладиган хом ашёлардан калийли угитлар, охак, фосфоридлар олинади.Кимё саноати тармокларига кирадиган корхоналардан синтетик каучук,хлор,хлорли охак тошлар,кислоталар,хлорли бирикмалар,пластмасса ва сунъий смолалар,лок буёклар,захарли кимёвий моддалар,нефть кимёси махсулотлари ва яна бошка кимёвий махсулотлар ишлаб чикарувчи корхоналарни курсатиш мумкин.
Аммиак ишлаб чикариш жараёни асосини водород ва азотни синтез килиш реакцияси ташкил этади.Мазкур реакция юкори босимда хамда юкори даражали хароратда кечади.Бунда хом ашё сифатида табиий кокс газидан фойдаланилади.Саноат микёсида аммиак олиш жараёнида атмосфера хавоси корхоналардан чикадиган ис гази,аммиак ва метан каби тажовузкор омиллар билан ифлосланади.
1 тонна аммиак ишлаб чикаришда хосил буладиган чикиндилар аммиак‑100 кг, метан‑45 кг, ис гази‑100 кг, булиши кайд килинган.Шунингдек, бошка регенерация цехларида аммиак‑105 кг,метан‑45 кг микдорида ажралиб чикиш,атмосфера хавосини булгайди.
50— % ли азот кислотаси ишлаб чикаришда аммиак катализаторлар воситасида азот оксидига айлантирилади ва сув билан абсорбция килинади.
Мазкур жараён 3.7, 7.3 ва 9 атмосфера босимида кечади.Азот кислотаси ишлаб чикаришда хавога азот кислотасининг буги учиб чикади.Хисобларга караганда,ишлаб чикарилган 1 тонна махсулотга 25—,5 кг чикинди тугри келади.
Фосфорли (суперфосфат, фосфат аммоний) ва мураккаб угитларни (аммофоска, нитрофоска) ишлаб чикариш жараёнида суперфосфат,фторли бирикмалар чанги пайдо булади, шунингдек аммиак,олтингугурт,азот оксиди,ис гази ва фосфорли бирикмаларнинг чанги атмосфера хавосига ажралиб чикади, улар купинча рухсат этиладиган микдордан куп булади.Чикиндиларнинг хавога таркалиш радиуси 5 км ва ундан хам зиёд булиши мумкин.Одатда чикинди,тажовузкор омиллар билан ифлосланишнинг энг купи 2— км ли масофа атрофида булади.

Download 403 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   38




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish