1-маъруза: Боғловчи моддалар тўғрисида маълумотлар. Боғловчи моддаларни синфланиши, уларни ишлаб чиқариш учун ҳом ашё, қўшимчалар


-маъруза: Гипснинг хоссалари, хусусияти, ишлатиш соҳаси. Гипсни қотиш назариялари



Download 2,76 Mb.
bet6/54
Sana07.04.2022
Hajmi2,76 Mb.
#535398
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   54
Bog'liq
2 5303040100836316399

5-маъруза: Гипснинг хоссалари, хусусияти, ишлатиш соҳаси. Гипсни қотиш назариялари

Режа: 1. Гипснинг хоссалари, хусусияти, ишлатиш соҳаси.


2. Гипсни қотиш назариялари.

Гипс тоши жинсларини куйдириш натижасида олинган моддалар ананавий минерал боғловчи ҳисобланиб, инсониятга бир неча минг йиллардан бери маълумдир.


Гипс боғловчи моддалар нафақат сувокчиликда, балки хажмли қурилиш буюмлари олишда хам кенг куламда ишлатилади. Боғловчи модда олишда хом ашё табиий тоғ жинслари (гипсли тош жинслари, ангидрит), ва ҳамда таркибида кальций сульфат бўлган ишлаб чиқариш чикиндилари (фосфогипс, борогипс, олтингугурт ишлаб чиқаришдаги чикиндилар) хизмат қилади.
Жахонда ҳаммаси бўлиб 35-40 млн.т. гипс боғловчи моддалари ишлаб чиқарилади, шундан 90% қурилиш ишларида ишлатилади.
АКШ, Франция, Англия, Испания энг кўп микдорда гипс боғловчи моддалар ишлаб чиқарадиган давлатлар ҳисобланади.
Узбекистонда гипс боғловчи моддалар ишлаб чиқариш Бухоро ва Фаргона вилоятларида яхши ривожланган. Тошкент, Фаргона, Самарканд вилоятларида ишлаб чиқариш чикиндиларидан фойдаланиб гипс ишлаб чиқариш устида анча ишлар килинаяпти.
Қотиши. Гидратланиш (қотиш) – бу гипс боғловчи моддаларнинг сув билан бирикиш жараёнидир. Бунда ярим молекулали сувли гипс қайтадан кристалл холатдаги икки сувли гипсга айланади:
CaСO4 * 0,5Щ2O + 1,5Щ2O = CaСO4 + 2Щ2O
Натижада ҳосил бўлган икки сувли гипсни кристаллари ўзаро бир-бири билан чирмашиб кетади, шуни ҳисобига унинг зичлиги ортиб боради.
Академик А.А.Байковнинг назарияси буйича, гипснинг қотишида асосан қуйидаги физик-кимёвий жараёнлар руй беради.
Қотиш жараёни уч даврдан иборатдир: кальций сульфатни эриши, янги кристалларни ҳосил бўлиш и, кристалларни йирикланиши.
Гипс заррачалари гель деб аталувчи елимсимон холатга айланади. Натижада коллоид холатдаги жуда майда заррачалардан ташкил топган гипс хамири ҳосил бўлади ва тез суръатда кристаллана бошлайди. Икки сувли гипс заррачаларидан усаётган игнасимон кристаллар ўзаро зичлашади ва мустаҳкам туташган кристаллга айланади. Коллоид эритма ҳосил бўлиш и ва унинг кристалланиш жарани ярим молекула сувли гипснинг икки молекула сувли гипсга тула айланишига кадар давом этади.
Гипс боғловчи моддани ишлатилиши уни кристалланиш тезлигига жуда катта боғлик. Гипс боғловчи моддани сув бирикиши – бу экзотермик (иссиқлик ажралиб чикиш) жараёндир.
Гипс боғловчи моддани сув билан аралаштирилганда (гипс сувга аралаштириш давомида сепилади) окувчан суюқ хамир ҳосил бўлади, у тез куюклаша бошлайди, лекин хали пластик холатда бўлади – бу гипсни куюкланишини бошланганлигини билдиради; қотишини бошланиши – бу гипс билан сувни аралаштирган вақтдан бошлаб Вика асбобининг халка идишига солинган гипс хамирига ботирилган Викани игнаси остигача 1 мм етмай қолган вақтгача даврдир; котиини тугаши эса Вика асбобининг игнаси бор –йуги 1 мм ботгандаги даврдир.

Download 2,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   54




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish