1-маъруза “асосий технологик жараён ва қурилмалар” фанига кириш режа



Download 399,15 Kb.
Pdf ko'rish
bet3/6
Sana29.03.2022
Hajmi399,15 Kb.
#516246
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
1-МАЪРУЗА

Идеал суюқлик деб
, босим ва харорат таъсирида ўз хажмини
ўзгартирмайдиган ёки сиқилмайдиган, ўзгармас зичликка эга бўлган ва 
ички ишқаланиши (қовушқоқлиги) бўлмаган суюқликларга айтилади.
Аслида эса, хар қандай суюқлик босим ёки харорат таъсирида ўз хажмини 
ўзгартиради. Хар қандай суюқликда ички ишқаланиш кучлари ва 
қовушқоқлик бўлади. 
Демак, хақиқатда табиатда идеал суюқлик бўлмайди, яъни барча
суюқликлар реал суюқлик хисобланади. 


 
1.3.
 
Суюқликларнинг асосий физик хоссалари. 
Суюқликларнинг асосий физик хоссалари зичлик, солиштирма 
оғирлик, 
қовушқоқлик, 
иссиқлик 
ўтказувчанлик 
коэффициенти, 
солиштирма иссиқлик сиғими ва харорат ўтказувчанлик коэффициенти ва 
бошқалар билан характерланади. 
Зичлик.
Хажм бирлигидаги бир жинсли жисмнинг (суюқликнинг) 
массаси зичлик деб аталади ва 

билан белгиланади. 


 = м/v,


. кг/м
3
(1)
Солиштирма оғирлик.
Хажм бирлигидаги суюқликнинг оғирлиги 
солиштирма оғирлик деб аталади ва

билан белгиланади: 

=G/V
(2)
 
Масса билан оғирлик қуйидагича боғланган: 
m = G/g
(3)
 
Массанинг миқдорини тенгликка қуйсак, зичлик билан солиштирма
оғирликнинг ўзаро боғланиш нисбати келиб чиқади: 


 = 



·g

(4)


Томчили суюқликларнинг зичлиги ва солиштирма оғирлиги эластик
суюқликларникидан бир неча марта катта бўлиб, босим ва харорат
таъсирида жуда кам ўзгаради. 
Газларнинг зичлиги идеал газларнинг холат тенгламасидан 
аниқланади: 
PV=m/M*RT
(5)

Тенгламадан зичлик қуйидаги ифодага тенг булади: 


=m/v=PM/RT
(6)

Зичлик катталигига тескари бўлган катталик солиштирма хажм деб


аталади ва

билан ифодаланади: 



Download 399,15 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish