1-маъруза “асосий технологик жараён ва қурилмалар” фанига кириш режа



Download 399,15 Kb.
Pdf ko'rish
bet2/6
Sana29.03.2022
Hajmi399,15 Kb.
#516246
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
1-МАЪРУЗА

1.2.
 
Жараён турлари, қонунлари. 
Асосий кимёвий технологик жараёнларнинг синфланиши: 
Технологик жараёнлар турли туманлигига қарамасдан бориш 
тезлигининг қонуниятлари муносабатига қараб қуйидаги гуруҳларга 
бўлинади: 
1. 
Гидромеханик жараёнлар
- уларда суюқлик ва газларнинг 
харакати ўрганилади. Жараённинг тезлиги гидромеханика қонунлари 
билан аниқланади. Суюқликларни бир жойдан иккинчи жойга узатиш, 
газларни сиқиш ва узатиш, турли жинсли газ ва суюқлик аралашмаларини 
ажратиш, суюқликларни аралаштириш гидромеханик жараёнларга киради. 
2. 
Иссиқлик жараёнлар
- уларда температуралар фарқи мавжуд 
бўлганда бир жисмдан иккинчи жисмга иссиқликнинг ўтишидир. 
Жараённинг тезлиги иссиқлик узатиш қонуниятларига бўйсунади. Бундай 
жараёнларга иситиш, совутиш, буғлатиш, конденсациялаш кабилар 
киради. 
3. 
Модда алмашиниш жараёнлар
– бир ёки бир неча 
компанентларнинг бир фазадан, фазаларни ажратувчи юза орқали,
иккинчи фазага ўтишидир. Компонентлар бир фазадан иккинчи фазага 
малекуляр ва конвектив диффузиялар ёрдамида ўтади. Уларга абсорбция, 


адсорбция, экстракция, суюқликларни хайдаш, қуритиш ва бошқалар ки-
ради. 
4. 
Кимёвий жараёнлар
– моддаларнинг ўзаро таъсири натижасида 
янги бирикмаларни хосил бўлишидир. Кимёвий реакциялар вақтида 
одатда, иссиқлик ва модда алмашинуви жараёнлари хам содир бўлади. 
5. 
Механик жараёнлар
- уларда тезлик қаттиқ жисмлар механик 
қонуниятларига асосан ифодаланади. Уларга майдалаш, саралаш, қаттиқ ва 
пастасимон моддаларни аралаштириш ва бошқалар киради. 
Кимё саноатининг барча тармокларида суюқлик ва газларни узатиш,
суюкликларни аралаштириш, хар хил жинсли газ ва газларни узатиш, 
суюқлик аралашмаларини ажратиш каби жараёнлар кўп учрайди. Бу 
жараёнларнинг тезлиги гидромеханика қонунлари билан ифодаланади.
Гидромеханика қонунларини ва улардан амалда фойдаланиш усулларини 
гидравлика фани ўрганади. Гидравлика икки асосий қисмдан: 
суюқликларнинг мувозанат қонунларини ўрганадиган гидростатика ва
суюқликларнинг харакат қонунларини ўрганадиган гидродинамикадан 
ташкил топган. 
Суюқликлар оқувчанлик хусусиятига эга. Суюқлик гўё маълум 
хажмга эга, лекин шаклга эга эмас (қандай идишга солинса, ўша идиш
шаклини олади), аммо суюқ масса ташқи кучлар бўлмаган шароитда, фақат
молекулар кучлар таъсири остида шар шаклини олади. Моддаларнинг 
суюқ холати ўз табиатига кўра, газ холат билан қаттиқ холат ўртасидаги
оралиқ ўринни эгаллайди. 
Суюқлик ва газларнинг харакат тезликлари товуш тезлигидан паст 
бўлгани учун уларнинг харакат қонунлари бир хил. Шунинг учун 
гидравликада суюқлик дейилганда газ хам, суюқлик хам тушунилади.
Уларни бир-биридан ажратиш учун суюқликлар томчили, газлар эса 
эластик суюқлик деб юритилади. Суюқлик ва газлар қуйидаги хоссалари
билан бир-бирига ўхшайди: 
1) суюқликлар худди газлар каби маълум шаклга эга эмас, унинг
физик хоссалари барча йўналишда бир хил, яъни изотропдир; 2) 
газларнинг қовушқоқлиги кичик бўлиб, суюқликларникига яқинлашади; 
3)критик хароратдан юкори хароратда суюқликлар билан газлар орасидаги
фарқ йўқолади. 
Бошқа сохаларда бўлгани каби, гидравликада хам назарий
тадқиқотлар натижаларини соддалаштириш мақсадида идеал суюқлик 
моделидан фойдаланилади. 

Download 399,15 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish