1-маъруза: Архившунослик фанининг предмети, максад ва вазифалари



Download 0,72 Mb.
bet45/51
Sana25.02.2022
Hajmi0,72 Mb.
#282712
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   51
Bog'liq
Архившунослик 1

Муаммоли савол: Археографик тщпламнинг режаси ыандай тузилади?

Иш режасини тузишдан аввал адабиётлар ва манбалар библиографиясини тузиб олиш хамда адабиётларни синчиклаб урганиб чикиш зарур. Адабиётларни урганиш жараёнида мавзуга доир асосий масалалар доираси аниклаб олинади ва шу асосда иш режаси тузиб чикилади. Режа тадкикотчининг илмий ишни тайёрлаш борасида килинадиган ишларида маoлум бир қўлланма булиб хизмат килади. Ишда кандай масалалар ёритилиши зарурлигини аник белгилаб олиш ва уни чукур тасаввур этиш материаллар, ҳужжатларни тўғри топиш, хамда танлаш учун жуда мухим давр хисобланади. Илмий тадкикот режаси бошка хар кандай илмий иш режаси сингари туплам тузувчилар томонидан тупламнинг масoул мухаррири рахбарлигида тузилади.


Дастлаб илмий иш режаси тузилади. Демак, бу режада хали мукаммал булмайди. Тахминий режадаги саволлар хажми илмий ишнинг тузилажак мукаммал режасидаги саволлар хажмига караганда кенг ёки тор булиши мумкин. Чунки унда хали барча мавжуд манбалар хисобга олинмаган булади.
Ишнинг давом эттириш жараёнида тахминий режа топилган ҳужжатлар таркиби, мазмунига караб узгариб, аниклашиб, мукаммаллашиб боради. Илмий ишни ёзиш учун зарур булган барча манбалар топил-ганидан кейингина ишда аник масала ёки масалаларни тула ёритиш имконияти туГилади. Эoлон килинган, эoлон килинмаган манбаларнинг хаммаси топилганидан кейин шу асосда катoий режа тузилади. Режа тузишга ижодий ёндашиб уни янги боблар ва параграфлар билан тулдириш ёки бирон-бир бобдан, параграфдан воз кечиш, айни пайтда айрим боб ва параграфларни кенгайтириш, йириклаштириш мумкин. Режанинг структураси суз боши, боблар, параграфлар ва сунг суздан иборат булади. Куйида илмий ишнинг дастлабки тахминий режасига, унинг узгариб боришига мисол келтирамиз.
Мавзуга тааллукли адабиётларни урганиб чикиш асосида мана бундай тахминий режа тузилди:
ТУРКИСТОН ЧОРИЗМ МУСТАМЛАКАЧИЛИГИ ДАВРИДА
Ҳужжатлар туплами
Кири­ш
I боб. Туркистоннинг Россия томонидан босиб олиниши.
II боб. Туркистонда миллий озодлик харакати.

Мана шу режага биноан йиғилган ҳужжатлар ва материаллар режани узгартиришни талаб килди.


Йиғилган манбалар таркиби ва мазмуни режадаги бобларни параграфларга булишни такозо килди. Шу сабабли илмий ишнинг узил-кесил вариантини тайёрлаш жараёнида бу боблар бир неча параграфларга ажратилди ва яна бир боб кушилди. Натижада илмий ишнинг катoий режаси куйидагича куриниш олди.

Download 0,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   51




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish