1-маъруза: Архившунослик фанининг предмети, максад ва вазифалари


Муаммоли савол: Архив ъужжатларини йиьишга, танлаб олишга ыачон киришиш керак



Download 0,72 Mb.
bet48/51
Sana25.02.2022
Hajmi0,72 Mb.
#282712
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   51
Bog'liq
Архившунослик 1

Муаммоли савол: Архив ъужжатларини йиьишга, танлаб олишга ыачон киришиш керак?

Тажриба шуни курсатадики, бунга эoлон килинган китобларни укиб, ҳужжатларни йиғиб булгандан кейин киришиш махкулдир. Чунки илмий ишларда фойдаланилган ҳужжатларни, далил ва мисолларни архивдан олишнинг хожати йук. Бундай холларда тадкикотчиларга зарур маoлумот ва ҳужжатларни китоблардан, матбуотдан олиш тавсия килинади. Архивдан фақат янги, бошка олимлар хали фойдаланиб улгурмаган ҳужжатларни олиш максадга мувофикдир. Шундай архив ҳужжатлари асосида янги хулосалар килиш, фикрлар айтиш ва фанга янгилик киритиш мумкин.





Муаммоли савол: Айрим мавзу бщйича архив ъужжатларини ыандай ыилиб топиш мумкин?

Архивда юкоридаги мавзуларда айтилганидек, материаллар фондмалар буйича сақланади. Бир ташкилот, корхона ёки айрим шахсларнинг ҳужжатлари бир архив фонди хисобланади. Демак, тад-кикотчи биринчи галда илмий иш мавзуидан келиб чикиб кандай архив фонди урганилишини аниклаб олади. Масалан, маданият тарихига доир мавзу булса, маданий масалалар билан шуГулланадиган ташкилотларнинг архив фондларидан фойдаланиш керак. Керакли архив фондини топишда, танлаб олишда архивлардаги хилма-хил маoлумотномалар, курсаткич (путеводителp)лар, фондлар руйхати, қўлланмалар, каталоглар, шархлар ёрдам беради.


Хар бир архив фондда юзлаб, катталарида минглаб йиғма жилдлар жамланган. Булардан керакли жилдларни танлаб олишда фонд руйхатлари, йиғмажилд руйхатларидан фойдаланиш мумкин. Ҳужжатлар йиғма жиддларнинг ичида сақланади. Архив йиғма жилди урганилиб, керакли ҳужжатдан кучирма килинаётганда куйидаги коидаларга эoтибор бериш керак: ҳужжатдан кучирма тула, сузма-суз кучирилади. Кучирилган ҳужжатнинг бирор кисми тушириб колдирилса, уч нукта куйилади, кучирмага бирор суз ёки жумла кушиладиган булса, у квадрат кавс ичида ёзилади. Кучирмадан олдин ҳужжат-тамГадаги маoлумотлар, ҳужжатнинг сарлавхаси, санаси ёзиб куйилади. Шу билан бирга ҳужжатдаги резолюция, белги, мухр кучирмадан кейин ёзилади. Кучирилган ҳужжатнинг охирида архив шифри курсатилади.
Шундай килиб, архивларда барча керакли жамГармалар, йиғмажилдлар, ҳужжатлар синчиклаб урганилади ва текширилаёттан мавзуга оид зарур ҳужжатлар кучириб олинади.
Архив ҳужжатларини нашр этишга тайёрлашАрхив ҳужжати эoлон килиш учун танлаб олингандан кейин компpютерда унинг нусхаси тайёрланади. Уни чоп этишга тайёрлаш жараёнида архив ҳужжатида мавжуд булган имло хатолари тўғриланади, кискартириб ёзилган сузлар квадрат кавс ичида тула ёзилади. Бу ишдаги асосий талаб архив ҳужжати мазмунининг узгармаслигидир. Ҳужжатларда резолюция ва хар хил белгилар булса, улар тушириб колдирилмайди, ҳужжатнинг асосий матнидан кейин берилади.
Ҳужжатнинг охирида имзо булади. Имзони укиб, унинг эгаси исм-шарифини аниклаб ёзиб куйиш лозим. Мабодо уни укишнинг иложи булмаса, «имзо» сузи ёзилиб, имзонинг эгаси исм-шарифини укиб булмаганлиги хакида изох бериб утилади.
Ҳужжатларни археографик жихатдан расмийлаштиришҲужжатга сарлавха ёзилади ва ҳужжатнинг архив шифри, манзили курсатилади. Ҳужжат сарлавхасида унинг санаси, тури, номи, муаллифи, кимга карата ёки кимга нисбатан ёзилгани (адресати), мазмуни курсатилади.
Ҳужжатнинг охирида «легенда», яoни назорат-маoлумотнома ёзилади. Бу кисмда архивнинг номи, шифри, яoни фонд номи, тартиб раками, руйхат раками, йиғмажилд тартиб раками, жилд вараклари, шунингдек ҳужжатнинг асл нусха ёки кучирма эканлиги курсатилади. Ҳужжатнинг «легенда»си куйидагича куринишга эга булади: УзР МДА, 837-фонд, 2-руйхат, 24-йиғмажилд, 10-12-вараклар. Асл нусха.
Ҳужжатлар туплам ичида хронологик, мавзулар буйича ёки бошка белгилар асосида жойлаштирилади.
Одатда туплам мавзуларга булинган булади. Ҳужжатлар мавзулар ичида хронологик тартибда жойлаштирилади.
Туплам илмий-маoлумотнома аппаратида кириш, изохлар, хар хил курсаткичлар – исмлар, географик, предмет ва бошкалар, мундарижа булади.



Download 0,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   51




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish