1- мавзу. Хуфёна иқтисодиётнинг таркиби, сабаблари ва оқибатлари



Download 35,57 Kb.
bet5/6
Sana23.02.2022
Hajmi35,57 Kb.
#162780
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
1-мавзу Хуфёна иқтисодиёт моҳияти

Биринчидан, хуфёна иқтисодиёт улуши катта бўлиб, иқтисодиётнинг доминант, норасмий ва ғайриҳуқуқий муносабатлар муҳим ўрин тутувчи секторига айланиб бормокда. Баъзи МДҲ мамлакатларида давлат аппаратининг ёппасига коррупциялашгани, ҳуқуқ ва суд тизими ролининг сустлиги, уларнинг маъмурий аппаратига, яширин молиявий капиталга тобелиги бугунги куннинг реал воқелигидир.
Иккинчидан, иқтисодиётда молиявий гуруҳлар (кланлар) шаклланди. Улар йирик капитал қўйилмаларини бошқарадиган давлат ҳокимияти органлари «қаноти» остида бўлган ҳокимият хўжалик тузилмаси бўлиб, кенг кўламдаги тадбиркорлик (энг аввало, тижорат) фаолияти билан шуғулланадилар. Ўз фаолияти билан бу молия гуруҳлари бозорда, асосий товар гуруҳлари бозорида ва, айниқса, ташқи савдода рақобат курашини чеклайдилар. Яширин молия капиталининг иқтисодиётдаги монопол ҳукмронлиги орқали ўта катта даромадлар олишининг яна бир оқибати – аҳолининг катта қисми қашшоқлашиб кетишидир.
Учинчидан, хуфёна иқтисодиёт ривожланиши оқибатида мамлакатнинг бюджет тизими бузилади, даромад ва харажатларини тақиклаш ёки камайтириш, чеклашлар юзага келади. Молия капитали гуруҳлари бюджет маблағларидан катта даромадлар олиш йўлида фойдаланадилар, бюджет маблағлари ва давлат мулки билан турли қинғир ишларни амалга оширадилар, бундай шароитда давлат молиявий муаммоларни ҳал қилиш учун қарз маблағларини олишга мажбур бўлади. Шу билан бирга, бу воқелик иқтисодиётнинг реал сектори қисқаришига, корхоналарнинг кўп қисми синишига ва, охир оқибатда, уларнинг деярли 30 фоизи банкротликка учрашига, учдан икки қисми эса банкротлик остонасига келиб қолишига олиб келади.
Тўртинчидан, хуфёна иқтисодиёт миллий даромад истеъмол қилинишига, фойда қайта тақсимланишига олиб келади. Яширин даромадларнинг ортиб бориши эса яшириш ишбилармонларга хизмат кўрсатувчи ноишлаб чиқариш тузилмаларининг юзага келишига сабаб бўлади. Халқ хўжалигининг аксарият аҳолининг турмуш фаровонлигини таъминловчи тармоқлари (халқ истеъмол буюмларини ишлаб чиқариш, соғлиқни сақлаш, таълим ва шу кабилар) инқирозга юз тутади.

Download 35,57 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish