Ў збекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги


МАЪРУЗА. ИНДЕНТИФИКАЦИЯЛАШ МАСАЛАСИ ВА ИНДЕНТИФИКАЦИЯ УСУЛЛАРИНИНГ СИНФЛАРИ



Download 1,06 Mb.
bet8/12
Sana18.04.2022
Hajmi1,06 Mb.
#559341
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   12
Bog'liq
Matematik modellshtirish maruza 2011

6. МАЪРУЗА. ИНДЕНТИФИКАЦИЯЛАШ МАСАЛАСИ ВА ИНДЕНТИФИКАЦИЯ УСУЛЛАРИНИНГ СИНФЛАРИ


Режа
1.Объектни структурасини ва параметларини индентификациялаш.
2.Индентификациялаш усулларини синфлари.
1.Объектни структурасини ва параметларини индентификациялаш.
Объектни структурали индентификациялаш деб, моделни оператори структурасини аниклашдан иборат. Агар моделни операторини структураси аникланган ёки априор маълум булса, унда индентификациялаш жараёни бу структурани номаълум параметларни топиш масаласига келтирилади. Бундай индентификациялаш жараёни параметрли индентификациялаш дейилади. (баъзи холларда биринчи жараён кенг маънода индентификациялаш, иккинчиси эса тор маънода индентификациялаш дейилади).
Шундай килиб, объектни структурали индентификациялаш моделни структурасини дастслабки танлаш масаласи билан богланган булиб, параметрларни индентификациялаш эса берилган структура буйича бу моделни параметларини аниклаш масаласи тушинилади. Куриниб турибдики, структурали индентификациялашнинг биринчи боскичи иккинчисидан олдин келади ва иккинчи боскични узининг таркибига олади.
Афсуски, структура тушунчаси узининг аник таърифига эга эмас, аммо хамма интуитив равищда бир хилда тушинилади. Моделни структураси сифатида унинг коэфицентларигача аникликда модель операторининг куриниши тушинилади. Шуни айтиб утиш керакки, А коди билан белгиланган объект структураси умуман олганда моделнинг структураси билан мос тушмаслиги мумкин. Масалан, объектнинг стахастик хусусиятлари содда аск этмаслиги мумкин. Аммо унинг параметларини индентификациялаш усулини аниклайди. Бундан ташкари модель объектдан фарклирок кам кириш ва чикиш каналларига эга булиши мумкин. Бу кузатишлар сони ( хажми) кам булган холларда булиши мумкин.
Энди индентификациялаш масаласини аниклайлик. Фараз килайлик. Модель структураси маълум булсин, яъни структурали индентификация масаласи ечилган булсин. Бунда модель оператори куйидаги куринишда булади F(х)
F(x)=f(x, c),
Бу ерда f(., . ) берилган оператор, С=(с1, . . . , ск) моделни номаълум параметрлари вектори. Бу холда моделни параметрларини индентификациялаш масаласи тафовут функциясини минималлаш масаласи шаклида ёзилади
(12)

Бундай масалани ечими сифатида С*=(с*1, . . . с*к). вектори булади.


Демак индентификациялаш масаласи математик дастурлаш масаласига келтирилди.

2.Индентификациялаш усулларининг синфлари.


Индентификациялаш усуллари 3 та синфларга булиниш аломатлари билан фаркланади ва усуллар бу аломатлар киймати билан харакатерланади:


(14)

Бу аломатлар усулларини кодлайди. Бу эса, ξ , η, ς икки киймат кабул килувчи структура аломатлари.


Активлик аломати. ξ Индентификациялаш жараёни актив дейилади (ξ=1), агар уни тадбик этишда объектни кириш холатини маълум куринишда бериш ёки узгартириш мумкин булса, яъни ташки мухит холатини узгартириш мумкин булса. Бу жараён бошкаришдир. Агар объектда кириш холатини бошкариш мумкин булмаса, бундай индентификациялаш пассив дейилади.
2.Адаптивлик аломати. η Агар объект харакатда хакидаги ахборот дархол эмас балки, ахборот β келиши билан ёки цикллик равишда ва индентификация килинаётган параметрлар киймати хар бир кадамда тугриланилса (ёки узулуксиз) бундай индентификациялаш адаптив дейилади. Акс холда индентификация усули адаптик булмаган η=0 дейилади. Бундай усул реал вакт маштабида ишлаш жараёнларига тадбик этилади. Бу усулда хар доим индентификация килинаётган параметрлар киймати яхшиланиб боради. Шунинг учун бу усулни параметрлар вакт буйича секин узгарадиган (силжийдиган) объектларни индентификациялаш жараёнида кулланилади.
3. Кадамлилик аломати ξ. Агар индентификация килинаётган параметлар индентификациялаш жараёнида дискрет узгарса, бундай усул кадамли дейилади. (ξ=1). Акс холда усул узулуксиз (ξ=0) .
Назорат саволлари.

1.Структурали индентификациялаш дейилганда нимани тушинилади?


2.Параметрли индентификациялаш масаласи кандай ечилади?
3.Индентификациялаш усуллари кандай аломатлар буйича синфларга булинади?
4.Адаптик индентификациялаш усули нимадан иборат?

7 МАЪРУЗА. СТРУКТУРАЛИ ИНДЕНТИФИКАЦИЯЛАШ.





Download 1,06 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish