Ў збекистон р еспубликаси о лий ва ўрта махсус таълим вазирлиги том он и д ан олий ўқув ю ртлари



Download 9,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet27/415
Sana09.06.2022
Hajmi9,39 Mb.
#648448
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   415
Bog'liq
ҚУРИЛИШ АШЁЛАРИ

Эгилишдаги мустаҳкамлик чегараси. Қурилиш ашёларининг эги- 
лишдаги мустаҳкампигини аникдаш учун кўндаланг кесими квадрат 
ёки тўғри тўртбурчакли қилиб намуналар тайёрланади (2.10-расм).
з
25
1
-2 0 0
г
I
25
2.10-расм. Ашёларни эгилишга синаш схемаси ва ишлатилаоиган намуналар:
а — бетон призма; 6 — черепица; в — тўлқи нси м он асбоц ем ент тахтача
г — цементли пластик қориш ма; д — ёғо ч ; е — ғишт.
48


Айрим ашёлар тайёр буюм ҳолатида (ғишт, черепица ва ҳ.к.) 
синалади. Уларни эгилишга синаганда намуна икки таянчга қўйи- 
либ, ўртасига куч қўйилади. Куч микдори намуна бузилишига қадар 
ошириб борилади.
Тўғри тўртбурчак кесимли намунага куч таъсиридан унинг эги- 
лишида ҳосил бўлган кучланиш қуйидаги формула билан ҳисобла- 
нади:
ст =
3 P L / 2 b h 2,
МПа.
Агар иккита йиғинди куч тўсиннинг ўқига нисбатан симметрик ра­
вишда қўйилган бўлса, формула қуйидаги кўринишга эга бўлади:
P
(
L - a
) /
bh2,
МПа,
бунда, 
P —
намунага қўйилган юк, кг; 
L —
таянчлар орасидаги 
масофа, см; 
а —
юклар орасидаги масофа, см; 
Ь
— призма кўнда- 
ланг кесимининг эни, см; 


призма кўндаланг кесимининг ба- 
ландлиги, см.
Ашёларнинг эгилишдаги мустаҳкамлик чегараси ҳам (очсг) шу 
формула билан ҳисобланади, аммо формуладаги эгувчи куч (Р) 
ўрнига энг катта куч (PMaKt) ни олиш керак. Ашё эгилишга синала- 
ётганда унинг қуйи қатлам қисми чўзилиб, юқори қисми сиқила- 
ди. Масалан, икки таянчга қўйилган тўсингача пастга йўналган куч 
берилса, унинг юқори бўлаги сиқилишга, пасткиси чўзилишга 
ишлайди (2.11-расм).
Одатда, қурилиш ашёларидаги бузилиш аломатлари (дарз, ёриқ 
ва ҳ.к.), уларнинг чўзилиш бўлагидан бошланади. Баъзи қурилиш 
ашёларининг чўзилишдаги ва эгилишдаги мустаҳкамлиги 2.9-жад- 
валда келтирилган.
Чўзилишдаги мустаҳкамлик чегараси. Ашёлар чўзилишдаги мус- 
таҳкамлик чегарасига қараб уч гуруҳга бўлинади:
1) чўзилишдаги мустаҳкамлик чегараси сиқилишдагига нисба­
тан кўп бўлган толали ашё­
лар (м асалан, ёғоч, шиша 
толаси);
2) чўзилишдаги ва сиқи- 
лишдаги мустаҳкамлик чега­
раси ўзаро тенг ёки оз фарқ 
қилувчи ашёлар (м асалан, 
пўлат);
3) чўзилишдаги мустаҳ- 
камлик чегараси сиқилишда-

Download 9,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   415




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish