Ў збекистон р еспубликаси о лий ва ўрта махсус таълим вазирлиги том он и д ан олий ўқув ю ртлари


-боб. ОРГАНИК БОҒЛОВЧИ МОДДАЛАР



Download 9,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet299/415
Sana09.06.2022
Hajmi9,39 Mb.
#648448
1   ...   295   296   297   298   299   300   301   302   ...   415
Bog'liq
ҚУРИЛИШ АШЁЛАРИ

16-боб.
ОРГАНИК БОҒЛОВЧИ МОДДАЛАР
Автомобил йўлларининг конструктив қатламларини қуришда 
нафақат нефтдан олинадиган битумлар, балки унинг ўрнини боса 
оладиган қуйидаги органик боғловчиларНи ҳам ишлатса бўлади: 
табиий ва битумли жинслар; қатгиқ ёнувчан жинслар — кумир ва 
сланецлар; саноат ишлаб чиқаришидан қоладиган иккиламчи мод­
далар — кокс, нефт каби саноат чиқиндилари. Дунёда қайта ишла- 
надиган нефт маҳсулотларининг 2—3 % битумли боғловчилар иш­
лаб чиқаришга сарфланади.
Органик боғловчи моддалар нафақат йўл қурилишида, балки 
саноат корхона майдонлари, йўлка қурилишларида, томбоп ва 
гидроизоляция ашёлари ишлаб чиқаришда ҳамда радиоактив нур- 
лардан сақланишда кенг ишлатилади. Республикамизда ишлатила- 
ётган битумларни 60—70 % йўл қурилишига, 20—24 % умумий 
қурилишга, 5—7 % том ёпиш ишларига, 1—2 % махсус ишларга 
сарфланади. Оргянчк боғловчиларнинг афзаллиги улар тош ашёлап 
билан яхши ёпишади, уларнинг сиртида нам ва зарарли муҳитлар- 
га чидамли парда хос ил қилади, хо\лаган қуюқликда тайёрлаб 
ашёнинг юзасига суртиш ёки шимдириш мумкин, боғловчи сифа­
тида майда ва йирик тўлдиргичларни ўзаро ёпиштиради, шу билан 
бирга яхлит, зарарли муҳитга чидамли буюм ҳосил қилади.
Хоссалари, кимёвий таркиби ва ишлаб чиқариш технология- 
сига кўра органик боғловчи моддаларни қуйидаги гуру\ларга бўлиш 
мумкин:
— табиий, нефтли, сланец битум боғловчилари; улар нафтен, 
ароматик ва метан қаторли углеводородлардан ташкил топган 
бўлиб, кислород, олтингугурт ва азотли моддаларнинг бирикиши- 
дан ҳосил бўлган;
— тошкўмир, торф, ёғоч қатрошш боғловчилар; асосан, аро­
матик углеводородлардан ташкил топган;
Хом ашёнинг хилига кўра битум ва қатронлар қуйидаги гуруҳ- 
ларга бўлинади: асфальтли тоғ жинслари (асфальтли оҳактош, қум- 
тош, қумлар ва бошқалар) таркибидаги табиий битум, нефт ва
399


уларнинг смола қисмларини қайта ишлаб олинадиган нефт би- 
тумлари; ёнувчан битумли сланецларни ҳайдашдан (таркибий қисм- 
ларга ажратиш) ҳосил бўлган моддани қайта ишлаб олинадиган 
сланец битумлари; тошкўмирни қуруқ ҳолда ҳайдаб олинадиган 
тошкўмир қатрони; торфни қуруқ ҳолда ҳайдаб олинадиган торф 
қатрони ва ёғочни қуруқ ҳолда ҳайдаб олинадиган ёғоч қатрони.
Органик боғловчиларни асосий хоссаларига ва таркибига кўра 
қуйидаги синфларга бўлиш мумкин:
— қаттиқ битум ва қатронлар 20—25°С ҳароратда қуюқ, 120— 
180°С да эса суюқ ҳолатга айланади;
— қайишқоқ битум ва қатронлар юқоридаги ҳароратларда қа- 
йишқоқ ва оқувчан ҳолатга айланади;
— суюқ битум ва қатронлар 20—25°С ҳароратда тўкилувчан, тар­
кибида эса учувч.ан сийрак молекулали углеводородлар мавжуд 
бўлиб, уни 15— 120°С ҳароратда ишлатиш мумкин. Учувчан углево- 
дороднинг буғланиб кетиши ҳисобига вақт ўтиши билан қуюқ би­
тум ва қатрон хоссаларига эга бўлади.
— битумли сув битум ёки қатрон заррачаларини ўзаро ёпиш- 
маган ҳолда сувда сузиб юришини таъминлаш учун эмульгатор 
қўшилмаси билан жадал қориштириб олинган боғловчидир. Оддий 
ҳароратда битумли сув тўкилувчан ҳолатда бўлади. Уни қум ва йи­
рик тўлдиргичлар билан қориштириб сакдаганда ундаги сув буғла- 
ниб битум заррачалари ўзаро яқинлашади ва қоришма ёки асфальт- 
бетон ҳолатига айланади.

Download 9,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   295   296   297   298   299   300   301   302   ...   415




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish