Ў збе к и с то н рес п у бл и к аси олий ва ўрта м ахсус та ъ ли м вазирлиги


И ж тимоий қарам а-қарш иликнинг юмш аш сабаблари



Download 16,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet7/105
Sana24.02.2022
Hajmi16,26 Mb.
#221521
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   105
Bog'liq
Eng yangi tarix (1945-2010 yillar) Kichkilov H.

И ж тимоий қарам а-қарш иликнинг юмш аш сабаблари.
Мавжуд муаммолар
К ўриниб турибдики, СССР ва бош ка социалистик давлатларнинг 
коммунистлари ва рахбарлари томонидан назарияда илгари сурил­
ган купгина принциплар Гарбий Европа, Ш имолий Америка д ав ­
латларида бевосита амалга ош прилган. Ш ундай сиёсат бир қатор 
мухим иктисодий, ижтимоий ва сиёсий характердаги муаммоларни 
ечиш да катта роль ўйнади. Иш уринлари, уй-жой курилиш и. киш лок 
хўж алик махсулотлари бахоларини назорат килиш . иш сизларга 
нафака тайинлаш , қарилик ва меҳнатга лаёкатсизлиги туфайли та- 
йинланадигаи нафақалар жорий этиш ва бош ка муаммоларга бархам 
бериш д а хукуматдан фойдаланиш йўли саноати ривожланган Гарб 
давлатларининг хукмрон доиралари олдидаги ижтимоий м уаммо­
ларнинг камайиш ига олиб келди.
18


Бу фактни баҳолаётганда шуми таъкидлаб ўтиш керакки, бой 
ва камбағал синфлар га булиииш ни хозирги жамиятда ўзгармас 
бир ҳолат деб қарамаслик керак, чунки бозор иқтисодиёти ва ху­
сусий тадбиркорлик паст габақадан чиққан киш иларпинг ҳам бой 
табака га айланиш ига йўл қўяди. Ёки. аксинча, бой қатлам вакилини 
паст табакадаги ёлланма ишчи куч и га айлантириб қўйиши мумкин. 
Бу парсалар тадбиркорлик побили яти, б ил им ва омадга ҳам боглиқ 
бўлади. Ш у нуктаи назардан, турли хил вазиятлар туфайли хокимият 
тепасида турган фракция ёки партия ўз ўрнини бошқа сиёсий куч- 
га бўшатиб бериш и мумкин. Ш ундай муносабатларга дойр кескин 
ўзгариш лар 7 0 -90- йилларда бўлиб ўтди.
Пекин, шу ни таъкидлаб ўтиш керакки, капитализм ж амиятда мав­
жуд бўлгаи, бўлаётган ва бўлиш и мумкин булган муаммоларнинг 
барчасини еча олган эмас. Иккинчи жахон уруш и да ври да Гарб га 
шундай қудратли кучлар! iи уйготиш насиб бўлдики, бу маълум 
вақтга бўлса хам инқирозкини енгиш ва хаттоки уруш дан кейин­
ги даврда ижтимоий ва технологик тараккиётда жадал ўзгариш лар 
бўлиш ига сабаб бўлди. Аммо на нацизмнинг маглубияти ва на ком- 
мунизмнинг сароб эканлиги хам гарбий тизим ва гарбий хаёт тар- 
зининг мукаммаллигига исбот бўлолмайди. Бундан та ш кар и, Евро­
па маданий ж амиятииинг В ице-П резиденти А. Леви: “Тарих б из га 
бир неча маротаба зам онавий демократия ва замонавий капитализм 
ка ра м а- ка р ш ил и кл а р и ва инқирозлари коммунистик системанинг 
галаба козон иш ига имкониятлар яратиб бергаиди”, - деб таъкидлаб 
ўтди.
Гарбдаги моддий хаёт дараж аси қанчалик ю қори бўлмасин, 
инкироздан хеч ким кафолатланмаганлиги тўгрисидаги масала кун 
тартибидан олиб таш ланмаган. Кенг масш табли ижтимоий дастур- 
лар амалга ош ирилаётган бўлса-да, ижтимоий тенгсизлик муаммо­
ей купгина мамлакатларда сакданиб колди, айрим холларда эса бў 
зиддият я!гада чигаллаш иб кетди. Ижтимоий хотиржамлик ва ста- 
биллик катта йўқотиш лар ҳисобига амалга ош ирилмокда. Баъзи 
давлатларда чукур ижтимоий зиддиятлар иш таш лаш лар, стачкалар, 
н ам ой и ш лар к ў р и н иш ида б ўли б ўтм оқда. Бу холатни уруш дан 
кейинги д астлабки ўи й и лли клард ан то 70- й илл арн и н г охирига 
кадар и ктисодий ж ихатдан тар акки й этган давлатларн и н г сиёсий 
х аёти д а иш чи ва ком м унистик ҳ аракатларн и н г актив ф аолиятла- 
р и дан хам б илса булади. Бу д авл атл арн и н г хукм рон д оиралари
том он и дан 5 0 -6 0 - йилларда ижтимоий қонунлар, миллийлаш ти- 
риш , хукум атнинг назорат қилиш функцияларини кучайтириш учун
19


кабул килинган қарорларида ишчи ва коммунистик ҳаракатларнинг 
хам бекиёс хиссаси бор. Кейинги вокеалар шуми курсагиб туриб­
дики, амалга ош ирилган тадбирлар етарли булмаган экан. Бу д ав­
латларнинг кенг халк оммаси орасида хукумат фаолиятидан норо- 
зилар хали хам топилади. Бундан таш кари, инқироз ш ароитида сўл 
гояларнинг ва СССР бош чилигидаги коммунистик тузумнинг та­
наззулга юз тутиши окибатида, 8 0-90- йилларга келиб коммунистик 
харакат жиддий сиёсий куч сифатида бархам топди. Иккинчи гурух 
давлатлари томонидан илгари сурилган гоялар жахон ижтимоий-си­
ёсий сахнасидан изсиз йўколди.

Download 16,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   105




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish