Ў з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й ва ў рта м а Х су с т а ъ л и м в а з и р л и г и


-§. ҲАР ХИЛ ТАШКИЛОТЛАР БИЛАН БЎЛАДИГАН



Download 4,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet175/239
Sana12.06.2022
Hajmi4,59 Mb.
#658543
1   ...   171   172   173   174   175   176   177   178   ...   239
Bog'liq
3-424

4-§. ҲАР ХИЛ ТАШКИЛОТЛАР БИЛАН БЎЛАДИГАН
ҲИСОБ-КИТОБ ОПЕРАЦИЯЛАРИ ҲИСОБИ
Ташкилот ва корхоналарнинг хужалик фаолиятида товар ва пул маблағлари 
харакатини тўғри ташкил қилиш алоҳида аҳамиятлидир, чунки уларнинг 
тўликлигини таъминлаш ташкилот учун белгиланган режа кўрсаткичларининг 
бажарилишига олиб келади. Савдо ташкилотлари билан мол етказиб берувчилар 
узаро хисоб-китоб ишларини тузилган шартномага асосан олиб борадилар, айрим 
холларда узаро хисоб-китобларни бажаришда товар олувчи ёки мол етказиб берувчи 
ташкилотларнинг шартнома шартларини бажармаслиги оқибатида тегишли даъво 
суммалари келиб чиқади.
Даъво суммаларини қонунлаштириш тартиби, тўлаши, ундириб олиши ва 
микдори давлат арбитражи томонидан белгилангандир. Даъволар билан боғлиқ 
булган муаммолар бухгалтерия хисобида, “Турли кредитлардан қарзлар ва бошқа 
ҳисобланган мажбуриятлар хисоби”нинг тегишли субсчётида хисобга олиб борилади. 
Бу хисобнинг дебетида мол етказиб берувчиларга килинган даъволар сотиб олиш 
бахосида курсатилади, кредит томонидан эса даъво суммасини тўланиши акс 
эттирилади. Ташкилот ва корхоналарда даъво суммасининг тўғри расмийлаштириш 
ва уларни белгиланган вақтда ундириб олинишини таъминлаш, уларнинг 63- 
“Даъволар юзасидан хисоблашишлар” хисобида тўғри ёзилишига боғликдир. 
Мисол:
1. Савдо ташкилоти тузилган актга асосан кам чиққан товарлар суммасига 
мол етказиб берувчиларга даъво килди:
a/ кам чиққан товарнинг шартнома бахоси................3400 сўм.
2. Давлат банкининг кўчирмасига асосан мол етказиб берувчига килинган 
даъво суммасига тўланди ....................... 3400 сўм.
Мисолимизга куйидагича бухгалтерия проводкаси берилади:
1. Дебет “Турли кредитлардан қарзлар ва бошқа хисобланган мажбуриятлар 
ҳисоби”нинг “Даъволар бўйича туланадиган ҳисобварақлар” субсчёти - 3400 сўм. 
Кредит “Мол етказиб берувчи ва пудратчилар билан хисоблашишлар” 
счёти - 3400 сўм.
2. Дебет “Ҳисоб-китоблар хисоби” 
3400 сўм.
Кредит 'Турли кредитлардан кдрзлар ва бошқа ҳисобланган мажбуриятлар 
ҳисоби”нинг “Даъволар бўйича тўланадиган хисобвараклар” субсчёти - 3400 сўм.
Счётлар схемасида куйидагича ёзилади:

Download 4,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   171   172   173   174   175   176   177   178   ...   239




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish