4) 40000 4) 40000 Д-т
6010
К-т
Д-т
29
К-т
2) 160000 I Б. к - Б.к. - I
13) 160000 1) 160000 11 Ҳисоб-китобнинг аккредитив шаклида товарлар учун мол етказиб
берувчиларга олдин пул тўланиб, кейин қабул қилинади, бу эса аккредитивнинг
акцепт формадан фаркидир. Ҳалқ хужалиги тармокларида ҳисоб-китоб ишларининг
акцепт ва аккредитив формаларидан ташқари юк обороти буйича махсус ҳисоблар
билан хисоб-китобларни бир ва бир неча мол етказиб берувчилар билан хисоб-
китоб ишларини олиб бориш мумкин. Агар аккредитивдан фақат товар
операциялари учун хисоб-китоблар амалга оширилса, юк обороти буйича махсус
ҳисоблар билан ҳисоб-китобларда туловлар турлари буйича чегаралангандир, шу
билан бирга хисоб-китоб ишларининг суммаси 100 сўмдан кам бўлмаслиги керак.
Бухгалтерия хисобида юк обороти буйича махсус китоблар билан хисоб-китоблар
“Банкдаги махсус счётлар” хисобининг “Аккредитивлар” субсчётида олиб борилади.
Чеклар билан хисоб-китоблар бир шаҳар доирасидаги ва бошқа-бошқа
шахарлардаги мол етказиб берувчилар билан хисоб-китоб ишларини олиб боришда
ишлатилади. Чеклар асосан лимитланмаган булиши мумкин. Лимитланган чекларда
товар ва хизматлар учун хисоб-китоб ишларини олиб боришда ишлатилади ва
курсатил-ган суммага тенг холда хисоб-китоб ишлари бажарилади. Лимитланган
чекнинг умумий суммаси 100 сўмдан кам бўлмаслиги керак. Лимитланмаган чекларда
умумий суммаси кўрсатилмайди ва бажарилган маълум операцияларнинг суммасига
тенг холда хисоб-китоб ишлари олиб борилади. Лимитланган чекларнинг ишлатиш
даври олти ой муддат билан белгиланса, лимитланмаган чекларнинг ишлатиш
мудцати 1 йилдир.
Узбекистон Республикасида тўлов интизомини мустахкамлаш чора-
тадбирлари тўғрисидаги Президентнинг 1996 йил 24 январ ПФ-1363 Фармонига
асосан республикадаги истеъмолчиларга махсулотни етказиб бериш хажмининг
камида 15 фоизи олдиндан ҳақ тулаган ҳолдагина юклаб жўнатишлари кўрсатилган.
Савдо ташкилотлари мол етказиб берувчи ташкилотлар билан режали тўловлар
бўйича хисоб-китоб ишлари олиб борадилар. Ҳисоб-китобнинг бу формаси бир
шахар доирасидаги мол етказиб берувчилар билан олиб борилади. Ҳисоб-китоб
тартиби хар икки томоннинг келишуви билан аникланади.
Умуман олганда халқ хўжалиги тармокларида олиб борила-диган хисоб-
китоб ишларида унинг акцепт-инкасса формалари мол етказиб берувчи ва товар
олувчи ташкилотларнинг ўзаро иктисодий муносабатларининг яхшиланиши хизмат
қилса, аккредитив форма бир томонлама, яъни мол етказиб берувчи ташкилотга
қўлайлик тугдиради.
Бозор иқтисодиёти шароитида хар бир корхона ва ташкилот хўжалик
фаолиятини ўз маблаглари хисобига олиб боришлиги талаб қилинади, шу нарсани
алохида таъкцдлаб утиш керакки, савдо ташкилотлари ўз хўжалик фаолиятини
асосан ўз маблагларига эмас, балки Давлат банки кредитларига асосланган холда
олиб боради. Бундай шароитда улар, кандай қилиб хўжалик ҳисобини жорий
қилишади? Шуни айтиш лозимки, хар бир хўжалик ҳисобидаги ташкилот ўзини
ўзи маблаг билан таъминлай олган такдирдагина, у хўжалик хисобини тўлиқ жорий
қилган деб ҳисобланиши мумкин.