" s h a r q " n a sh r iy o t -m a t b a a a k s iy a d o r L ik k o m pa n iy a si bosh t a h r ir iy a t I


Qonun  normativ-huquqiy  hujjatlar  tizimida



Download 17,78 Mb.
Pdf ko'rish
bet230/702
Sana02.01.2022
Hajmi17,78 Mb.
#307312
1   ...   226   227   228   229   230   231   232   233   ...   702
Bog'liq
Одилқориев Х.Т. Давлвт ва ҳуқуқ назарияси.Дарслик (1)

Qonun  normativ-huquqiy  hujjatlar  tizimida.

N o rm a tiv -h u q u q iy   hujjatlar  tizim ida  q o n u n la r   asosiy  o ‘rin  egallaydi. 

Q o n u n   h u q u q n in g   eng  m u h im   shakli  b o ‘lib,  u n d a   h u q u q n in g   h a m m a  

sifatlari  mujassam lashadi.  A lbatta,  “ q o n u n ”  iborasi  serqirra  va  m a ’n o d o r- 

dir.  Bu  o ‘rinda  s o ‘z  yuridik  q o n u n la r  xususida  b o rm o q d a .  Q o n u n   davlat 

oliy  vakillik  organlarining  eng  yuqori  yuridik  k u chga  ega  b o ‘lgan  aktidir. 

K onstitutsiya  (Asosiy  q o n u n )   q o n u n la r  orasida  asosiy  o ‘rin  egallaydi. 

U n d a   ja m iy atn in g   iqtisodiy,  ijtimoiy  asoslari,  siyosiy  tizim i  m u s ta h k a m ­

lanadi,  shuningdek  davlat  hokim iyati  va  b o shqaruv  m exanizm i,  fu q a ro ­

larning  asosiy  huquqlari,  erkinliklari  va  burchlari  belgilab  beriladi. 

K onstitutsiya ja m iy a tn in g   h u q u q iy   tizim ini,  b u tu n   q o n u n c h ilik n in g   o ‘zagi 

va  yuridik  zam in in i  tashkil  etadi.  Joriy  q o n u n la rn in g   barchasi  k o n s titu t­

siya  qoidalari  va  prinsiplari  asosida  h a m d a   u larning  ijrosi  m anfaati  y o ‘lida 

chiqariladi.

Q o n u n   oliy  yuridik  kuchga  ega.  Bu  sifat  quyidagilarda  n a m o y o n  

b o ‘ladi:

q o n u n n i  uni  qabul  qilgan  oliy  vakillik  organ id a n   b o sh q a  h ech   kim 

o ‘zgartira  olm aydi,  b e k o r  qila  olm aydi  yoki  yangisini  o ‘rn ata  olm aydi;

boshqa  b arch a  n o rm a tiv -h u q u q iy   hujjatlar  q o n u n g a   q a t ’iy  muvofiq 

h o ld a  qabul  qilinadi  va  am alga  oshiriladi;

b iro n -b ir  q o n u n o sti  n o rm a tiv -h u q u q iy   hujjat  q o n u n g a   zid  b o ‘lsa,  u 

q o n u n g a   muvofiq  holga  keltiriladi  yoki  b e k o r  qilinadi;

q o n u n   oliy  yuridik  kuchga  ega  b o ‘lgan  hujjat  b o ‘lganligi  sababli  uni 

qabul  qilgan  o rg an d an   boshqa  h e c h   kim   q o ‘sh im c h a   ta rz d a   tasdiqlashi  va 

h ara k a td a n   t o ‘xtatab  q o ‘yishi  m u m k in   em as.

Q o n u n   davlat  nuqtayi  n aza rid an   eng  m u h im   d eb  hisoblangan  ijtimoiy 

m u n osabatlarni  m usta h k am lash ,  rivojlantirish  va  tartibga  solish  vosita- 

sidir.  U n d a   m a z k u r  m unosabatlardagi  q o n u n la rn in g   n o rm ativ   majburiy 

xarakteri  va  siyosiy-huquqiy  m e ’yori  o ‘z  ifodasini  topadi.  Q o n u n la r   faqat 

siyosatning  ifodasi,  siyosiy  c h o ra   b o ‘lib  qolm ay,  beqiyos  ijodiy  va  t a r ­

biyaviy  vazifani  bajaruvchi  katta  m a ’naviy  boylik  ham dir.

216



X  В  О  В.  H U Q U Q N IN G   SHAKLI  (M A N B A Y I)

0 ‘zbekistonda  q o n u n   h u q u q n in g   asosiy  shakli  b o ‘lib,  u  davlat  oliy 

h okim iyat  vakillik  organi  to m o n id a n   maxsus  belgilangan  ta rtibda  qabul 

qilinadi.  U   davlat  m u a y y an   h o latlar  (m unosab atlar)g a  tatbiq  qilish  u c h u n  

ch iqaradigan,  ay n an   o ‘xshash  turdagi  holatlarga  ta k ro rtak ro r  q o ‘llaniladi- 

gan,  b a rc h a   fuqarolar,  m a n sa b d o r  shaxslar,  davlat  organlari,  korxona, 

m uassasa  va  tashkilotlar  to m o n id a n   bajarilishi  majburiy  b o i g a n   u m u m iy  

qoida larn i  o ‘z  ichiga  oluvchi  n o rm a tiv -h u q u q iy   hujjatdir.

Respublika  q o n u n la rid a   yangilanayotgan  ijtimoiy  tu z u m im izn in g , 

h u quqiy  davlat  b a rp o   etishning  eng  m u h i m   prinsiplari,  rivojlanishimiz- 

ning  y o ‘nalishlari  va  dasturiy  vazifalari  o ‘z  aksini  topadi.  B unday  m u h im  

prinsiplar,  avyalo,  0 ‘zbekiston  Respublikasining  Konstitutsiyasida  m u s ­

ta h k am la n g an .  M asalan,  davlat  suvereniteti  prinsipi,  xalq  hokim iyatchili- 

gi  prinsipi,  inso n   huqu q la rin in g   ustuvorligi  prinsipi,  qonu n iy lik   prinsipi, 

d e m o k ra tiz m   prinsipi,  davlat  bilan  shaxsning  o ‘zaro  burchdorligi  prinsipi, 

K onstitutsiya  va  q o n u n n in g   oliyligi  prinsipi,  h o k im iyatlar  taqsim lanishi 

prinsipi,  ijtimoiy  adolat  prinsipi,  q o n u n   va  sud  oldida  b a rc h a n in g   tengli­

gi  prinsipi,  aybsizlik  prezum psiyasi,  fuqarolarning  m ahalliy  o ‘zini  o ‘zi 

boshqarish  prinsipi  va  boshqalar.

S h u n d a y   qilib,  q o n u n   ijtimoiy  taraqqiyot  qo n u n iy a tlarin in g   yuridik 

shakldagi  tavsifini  o ‘zida  aks  ettirgan  va  eng  m u h im   ijtimoiy  m u n o s a b a t- 

la m i  tartibga  soluvchi,  bevosita  xalq  irodasini  ifodalovchi,  belgilangan 

ta rtibda  davlat  h okim iyatining  oliy  vakillik  organi  to m o n id a n   yoki  refe­

re n d u m   y o ‘li  bilan  qabul  qilinadigan  va  oliy  yuridik  kuchga  ega  b o i g a n  

n o rm ativ   hujjatdir.

Q o n u n n in g   yuridik  xususiyatlari  ichida  uning  normativligi  alohida 

ah am iy at  kasb  etadi.  N orm ativ lik   q o n u n n in g   m u h im   belgisi  va  xususiyati 

hisoblanadi.  H u q u q iy   hujjatlarning  b o sh q a  shakllari  h a m   norm ativ 

b o i i s h i   m u m k in ,  biroq  u lar  q o n u n c h a lik   q a t ’iy  kuchga  ega  b o l m a y ,  

te z k o r  ijro  etiluvchi  yoki  h u q u q n i  m u h o fa z a   etuvchi  b o i i s h i   m u m k in . 

Q o n u n n in g   n o rm ativ   hujjat  ekanligi  quyidagi  ikki  jih a t  bilan  xarakter- 

lanadi. 



Download 17,78 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   226   227   228   229   230   231   232   233   ...   702




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish