" s h a r q " n a sh r iy o t -m a t b a a a k s iy a d o r L ik k o m pa n iy a si bosh t a h r ir iy a t I



Download 17,78 Mb.
Pdf ko'rish
bet193/702
Sana02.01.2022
Hajmi17,78 Mb.
#307312
1   ...   189   190   191   192   193   194   195   196   ...   702
Bog'liq
Одилқориев Х.Т. Давлвт ва ҳуқуқ назарияси.Дарслик (1)

birinchidan,

  nazariyalar  orasida  eng  ilg‘ori  b o ‘lib,  yangi  erkin 

d e m o k ra tik   davlat  tu z u m i  yaratilishiga  asos  b o ‘ldi;

— 

ikkinchidan,

  q o n u n la r  huqu q iy   b o ‘lmasligi  m u m k in ,  agar  q o n u n la r 

insonning  tabiiy  huquqlariga  zid  kelsa,  ularni  inkor  qilsa,  adolat,  haqiqat, 

erkinlik,  tenglik  m e ’yorlari  buziladi;

— 

uchinchidan,

  inson  huqu q la rin in g   m a nbayi  tabiat  yoxud  O lloh  deb 

tan  olinadi.  S hu  bois  davlat  tuzilm alari  va  m a n sa b d o rla r  to m o n id a n  

z o ‘ravonlik  qilishning,  suiiste’m ollarning  oldini  olish  im koni  yaratiladi.

H u q u q n i  b u n d a y   tushunish  h a m   m uayyan  salbiy jihatlarga  ega  b o ‘lishi 

m u m k in .

Xususan:

1.  H u q u q n i  m a v h u m   axloqiy  qadriyat  sifatida  tu sh u n ish   u n in g   shak- 

liy-yuridik  xususiyatlarini  susaytiradi,  q o n u n iy   va  q o n u n g a   x ilof  h arak a t- 

lar  m e zo n in i  h a r  xil  o d a m d a   h ar  xil  b o ‘ladigan  erkinlik,  ad o lat,  haqiqat 

t o ‘g ‘risidagi  ta sa w u rla rg a   qarab  belgilashda  qiyinchiliklarga  olib  keladi.

2.  H u q u q n i  b u n d a y   tu sh u n ish   obyektiv  h u q u q   bilangina  em as,  balki 

huqu q iy   ong  bilan  h a m   k o ‘p roq  b o g ‘liq  b o ‘ladi.  H u q u q iy   o n g   esa  turli  xil 

o d a m la rd a   tu rlicha  b o ‘ladi.

H u q u q n i  b u n d a y   tu shunishga  0 ‘zbekistonda  h a m   a lo h id a  e ’tibor 

berilm oqda.  0 ‘zbekiston  davlatining  q o n u n la ri  h a m   in s o n n in g   tabiiy 

huquqlarini  adolat,  haqiqat,  erkinlik,  m ustaqillik  nuqtayi  n a za rid an   kelib 

c h iq q a n   h o ld a  belgilam oqda.

A bu  N a s r  F orobiy,  A bu  R ayhon  Beruniy,  A m ir  T e m u r,  Alisher 

N avoiy  kabi  ajdodlarim iz  h a m   h u q u q n i  tabiat  yoxud  O lloh  to m o n id a n  

insonlarga  berilgan  im koniyatlar  m ajm ui  deb  tush u n g an lar.  A n ’anaviy 

h a m d a   “ yangilan g an ”  tabiiy  h u q u q   nazariyasi,  o ‘zining  m a z m u n  jih a tid a n  

aniq  shakllantirilmaganligi,  tu s h u n c h a la rn in g   noaniqligi,  k o ‘p  o ‘rinlarda 

axloq  va  h u q u q   aralashib  ketganligi  va  u m u m iy   aham iyatga  ega  emasligi 

bilan  ajralib  turadi.  S h u n g a  qaram ay ,  tabiiy  h u q u q   yondash u v in in g   ilg‘or

188



VIII  B O B .   H U Q U Q   HAQ IDAG I  T A ’ LIM O T

va  ijobiy  jihatlariga,  insonlarning  tengligi  va  erkinligi  g‘oyasi,  adolat  va 

uni  t a ’m inlash  masalasi,  insonlarning  ajralm as  huquqlari,  hu q u q n in g  

hu km ronligi,  h o k im iy atn in g   cheklanganligi,  davlat  va  fuqarolarning 

o ‘zaro  h u q u q   va  m ajburiyatlar  bilan  b o g ‘langanligi,  h u q u q iy   davlat  kabi- 

larni  kiritish  m u m k in d ir.  A y n an   sh u n in g   u c h u n   h am   tabiiy  h u q u q  

nazariyasi  h a r   bir  tarixiy  davr  u c h u n   jozibali  b o ‘lib  kelgan  va  shunday 

b o ‘lib  qolaveradi.




Download 17,78 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   189   190   191   192   193   194   195   196   ...   702




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish