“ пул ва банклар



Download 6,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet87/306
Sana04.03.2022
Hajmi6,03 Mb.
#482428
1   ...   83   84   85   86   87   88   89   90   ...   306
Bog'liq
УМК Пул ва Банклар (крилл) 220304 104027

Банк тизими 
Федерал захира тизими 
Актив 
Пассив 
Актив 
Пассив 
Захиралар
+100 млн доллар
Қарз 
(ФЗТ 
дан 
олинган)
+100 млн доллар 
Қарз
(ФЗТ 
дан 
олинган) 
+100 
млн доллар 
Захиралар
+100 млн доллар 
ФЗТнинг монетар мажбуриятлари юқоридаги мисолимизга кўра 100 
миллион долларга ошди ва пул базаси ҳам шунга мос равишда кўтарилди. 
Агар банк ФЗТдан олинган қарзларни тўласа, бунга мос равишда у ФЗТ дан 
олинган 100 миллион долларлик қарзни ёпа олади ва баланс қуйидаги 
кўринишга келади: 
Банк тизими 
Федерал захира тизими 
Актив 
Пассив 
Актив 
Пассив 
Захиралар
-100 
млн 
доллар
Қарз
(ФР 
дан 
олинган)
-100 
млн 
доллар 
Қарз
(ФР 
дан 
олинган)
-100 
млн 
доллар 
Захиралар
-100 
млн 
доллар 
ФЗТ монетар мажбуриятлари бўйича соф таъсири ва шундан келиб 
чиқиб пул базаси ҳам 100 миллион долларга қисқарди. Пул базасидаги 
ўзгариш ФЗТдан олинган қарзлар билан бир хил миқдорда ўзгарганини 
кўришимиз мумкин.
Банкнинг захиралари текширув баён этилишига боғлиқдир. Банк 
тизимидаги захираларнинг умумий миқдори бўйича жорий соф 
натижа(шунингдек, пул базаси) Федерал Захира Тизими(Фед)нинг текширув-
клиринг жараёнидаги ҳолатидан келиб чиқади ва сузувчанлик деб аталади. 
АҚШ Гаъзначилиги тижорат банклардан депозитларни Фед да мавжуд 
ҳисобрақамга жўнатганда, Федда Ғазначилик депозитларининг ошишига 
олиб келади, бу эса 11 Бобда кўрсатиб ўтилган банклардан депозитлар чиқиб 
кетишини юзага келтиради, шунинг учун банк тизимидаги захираларнинг ва 
пул базасининг камайишига сабаб бўлади. Шундай қилиб, сузувчанлик(баъзи 


бир тасодифий ҳолатлар таъсир қилиши мумкин, масалан чеклар қанча 
тезликда тўловга қабул қилиниши мумкин) ҳамда Фед даги Ғазна 
депозитлари(АҚШ Ғазнасининг ҳаракатларидан келиб чиқиб белгиланади) 
ҳар иккиси ҳам пул базасига таъсир кўрсатади, лекин улар Фед томонидан 
бошқарилмайди. Фед нинг ишларига аралашиш бўйича АҚШ Ғазначилиги 
қарорлари хорижий валюта орқали пул базасига таъсир қилади.
Бизнинг юқоридаги мулоҳазамиз пул базасининг иккита асосий 
хусусиятларини ифодалайди: очиқ бозор операциялари ва молиявий 
институтларга қарз бериш. Бунда очиқ бозор операцияларидаги харажатлар 
ёки сотиш ҳажми Фед томонидан қимматли қоғозлардаги дилерларга 
буйруқлар бериш билан тўлиқ бошқарилади, марказий банк буни мустақил 
белгилай олмайди, шунинг учун Фед дан олиш мумкин бўлган қарзнинг 
миқдорини олдиндан айтиб бера олмайди. Федерал Захира дисконт ставкани 
қўллайди(банкларга бериладиган кредитларнинг фоиз ставкалари), кейин 
банклар қарз бериш ҳақида ўз қарорларини қабул қилишади. Фед нинг 
дисконт ставкаси таъсир қиладиган қарз бериш миқдори тўлиқлигича Фед 
томонидан бошқарилмайди; банкларнинг қарорлари ҳам аҳамиятга эга. 
Шунинг учун, биз пул базасини иккита таркибий қисмга бўлишимиз 
даркор: бири Фед томонидан тўлиқ назорат қила олинади ҳамда бошқаси 
бироз камроқ бошқарилади. Бироз камроқ бошқариладиган таркибий қисм бу 
Фед томонидан базанинг кредитлар орқали бошқарилишидир. Базанинг
қолдиқ қисми(қарз берилмаган пул базаси) Фед нинг назорати остидадир
чунки унинг натижалари асосан очиқ бозор операцияларидан келиб чиқади
59

Қарз олинмаган пул базасидан Феддан олинган қарзларни айириш орқали 
келиб чиқади, у қарзга олинган захиралар деб
 
аталади: 

Download 6,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   83   84   85   86   87   88   89   90   ...   306




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish