“ пул ва банклар


Айрим банк инқирозлари ва уларнинг таъсири



Download 6,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet208/306
Sana04.03.2022
Hajmi6,03 Mb.
#482428
1   ...   204   205   206   207   208   209   210   211   ...   306
Bog'liq
УМК Пул ва Банклар (крилл) 220304 104027

Айрим банк инқирозлари ва уларнинг таъсири


Йиллар 
Давомийлиги 
Солиқ 
тўловчиларга 
келтирган 
бевосита 
зарари* 
Ялпи 
йўқотиш 
(ЯИМга 
нисбатан 
%да) 
Япония 
19912001 
10 йил 
14,0 
71,7 
Норвегия 
19891992 
4 йил 
3,4 
27,1 
Швеция 
19911994 
4 йил 
2,1 
3,8 
Финляндия 
19911994 
4 йил 
10,0 
44,9 
Изоҳ:
Инқироз якунида ЯИМга нисбатан фоизда. 
Фоиз ставкаси нол даражага тушганда ликвидлилик тузоғи юз беради. 
Фоиз ставкасининг ноллик даражасида аҳоли сақлаган пули ҳам бирор 
даромад келтирмасада, облигацияларни ушлаб туришни хоҳламайди. Бундан 
ташқари, бўш пул маблағларини инвестиция қилмай ушлаб туриш нол фоиз 
даромад келтирадиган қимматли қоғозларга инвестиция қилишга нисбатан 
устунликка эга. Чунки пулнинг ҳукумат қимматли қоғозларига нисбатан 
ликвидлилиги юқори ҳисобланади. 
2000-2007 йилларда Хитой каби давлатларда савдо балансининг 
мунтазам профитситга эга бўлиши, юқори миқдордаги хорижий валюта 
захиралари валюта курсини сунъий равишда паст даражада ушлаб туришга 
қаратилгани ҳолда, глобал ликвидлиликнинг сезиларли даражада ортишига 
ва пировардида паст фоиз савкаларининг шаклланишига олиб келди.(2-
жадвал)

15.2-жадвал 


Банкларда леверажнинг ошиши: активларнинг капиталга нисбати 
коэффитсиэнти 
Банкларнинг номи 
 
2005 йил 
 
2007 йил 
 
Беар Стеамс 
26 
33 
Морган Станлей 
31 
33 
Леҳман Бротҳерс 
25 
31 
Меррилл Лйнч 
18 
28 
Голдман Сачс 
25 
27 
Шунингдек, юзага келган қулай вазият банк активларининг капитал 
билан таъминланиши кўрсаткичининг ёмонлашувига, яъни левераж 
коэффитсиэнтининг ошишига олиб келди. 
Қуйидаги жадвал маълумотларининг кўрсатишича, 2008- йилда 
дунёнинг барча асосий фонд индекслари 2007 -йилга нисбатан кескин 
пасайган. Айниқса, 2008 -йилнинг 15 -сентябрига келиб АҚШнинг йирик 
инвестиция банки Леҳман Бротҳерс банкрот деб эълон қилингач, жаҳон фонд 
бозорларида акцияларни ёппасига сотиш авж олди. 15 -сентябр савдоларида 
Россиянинг РТС (РТС) индекси 4,8 фоизга тушгани ҳолда, ММВБ индекси 
(Москва банклараро валюта биржаси индекси) 6,2 фоизга пасайди. Агар 2008 
-йилнинг 15- сентябр куни индекснинг кескин тушиши натижасида Москва 


банклараро валюта биржасида бир қатор қимматли қоғозлар бўйича савдолар 
тўхтздилган бўлса, 16 сентябр куни ўндан ортиқ юқори ликвидли қимматли 
қоғозлар бўйича савдолар амалга оширилмади. Шундай қилиб, биргина 15 - 
16 сентябр кунлари ММВБ индекси 23 фоизга, РТС эса 21 фоизга пасайди. 
2008 -йилнинг 6 -октябрига келиб эса РТСнинг пасайиши рекорд натижани 
қайд этди, яъни бир кунлик пасайиш 19,1 %ни ташкил қилди. Умуман 
олганда, Россиянинг РТС индекси 2008 -йилнинг охирига келиб 632 пунктни 
ташкил этиб, 2007 -йилга нисбатан 1659 пунктга, бошқачароқ айтганда, 72,4 
фоизга тушиб кетган. Таққослаш учун келтирамиз: бу даврда АҚШда С&Р 
500 38,5 фоизга; Япониянинг Никкеи 225 индекси 42,1 фоизга; 
Бразилиянинг Вовеспа индекси 41,2 фоизга пасайган. 
Тадқиқот натижаларига асосланиб, дунё мамлакатларини инқироздан 
қутқариш чоратадбирларини қуйидаги асосий тўрт гуруҳга ажратиш мумкин: 

банкларнинг қарз мажбуриятлари бўйича давлат кафолатини 
бериш; 

молия муассасаларини қайта капиталлаштириш; 

муаммоли активларни харид қилиш; 

иқтисодий талабни рағбатлантириш. 
Ғарб давлатларининг инқирозга қарши чоралар дастурларида 
ажратилиши кўзда тутилган маблағлар таркибида банкларнинг қарз 
мажбуриятлари бўйича давлат кафолатини бериш энг юқори салмоқни 
эгаллаган (қарийб 49%). Умуман олганда, 2008 -йилнинг декабрь ойига келиб 
жаҳон молиявий инқирозини бартараф этиш учун дунё мамлакатлари 
қутқарув чоралари ва молиявий кўмаклар учун сезиларли миқдорда пул 
маблағларини ажратдилар. Таҳлилларимизнинг кўрсатишича, инқирознинг 
оқибатларини юмшатиш учун ажратилган маблағларнинг ЯИМга нисбати 
кўрсаткичи Исландия, БАА, Венгрия, Россия ва Буюк Британия давлатларида 
сезиларли даражада юқори бўлган. Бироқ бу кўрсаткич юқоридаги 
давлатларнинг ажратилган молиявий маблағларнинг мутлоқ миқдори 
жиҳатидан этакчилигини англатмайди. Чунки ЯИМ ҳажми жиҳатидан 
этакчилар рўйхати юқорида қайд этилган давлатлар билан бошланмайди 

Download 6,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   204   205   206   207   208   209   210   211   ...   306




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish