Умумий тафсифи Хордабошлилар синфи – Cephalochordata



Download 216,5 Kb.
bet1/6
Sana12.06.2022
Hajmi216,5 Kb.
#657910
  1   2   3   4   5   6
Bog'liq
Бошскелетсизлар кенжа типи


Бошскелетсизлар кенжа типи.
Режа:

  1. Умумий тафсифи

  2. Хордабошлилар синфи – Cephalochordata

  3. Хордали хайвонларнинг келиб чикиши ва эволюцияси


Умумий тафсифи
Бош скелетсизлар кичик денгиз хайвонлари булиб, жуда содда тузилган. Бош скелетсизлар хордалилар типининг хамма белгиларини узида ифода этган: хордаси бор, нерв найининг ичи буш, халкумида жабра тешиклари бор ва бу нафас олиш органи булиб хизмат килади, овкат хазм килиш каналида жигар усимтаси бор. Кон айланиш тизими туташ (ёпик), аммо юраги йук. Жуфт харакат органлари булмайди.
Бу кенжа тип уз ичига битта хорда бошлилар синфини олади ва синф узига 30-35 турни бирлаштиради.


Хордабошлилар синфи – Cephalochordata
Хорда бошлиларнинг тузилишини уларнинг типик вакили хисобланган оддий ланцетник – Branchiostoma lanceolatum мисолида куриб чикиш мумкин.
Ташки куриниши. Ланцетник ярим тиник хайвон булиб, буйи 5-8 см га боради, гавдаси балик шаклида икки ёни кисилган, икки учи уткирлашган (5-расм).

5-расм. Ланцетник гавдасининг кесими:


1-пайпасловчилар билан ўралган огизолди тешиги, 2-дум сузгич каноти, 3-орка каноти, 4-метаплеврал бурма, 5-артериал тешик (атриопор), 6-хорда, 7-миомер (факат дум бўлими кўрсатилган), 8-миосепта, 9-нерв найи, 10-елкан, 11-жабра ёриклари, 12-ичак, 13-ичакнинг жигар ўсимтаси, 14-жабраолди бўшлиги, 15-эндостил, 16-жинсий безлар.


Ланцетник денгизларнинг саёзрок ерларида кумга кумилиб факат бошини кумдан чикарган холда яшайди. Ланцетникнинг орка томонида бор буйига чузилган пастгина ток орка сузгич каноти жойлашган. Бу гавданинг кейинги томонида найза ёки ланцетга ухшаган ток дум сузгич канотига туташиб кетади, бу хайвоннинг номи хам шундан олинган. Гавданинг кейинги остки кисмига энсиз ток думости сузгич каноти урнашади. Гавдасининг олдинги учида пастга караб турадиган ва камрагичлар билан уралган огиз олди тешиги жойлашади. Бу тешикдан бутун тана буйлаб бир жуфт метаплеврал бурма кетади ва дум ости сузгич канотининг олдида, яъни атриопор атрофида узаро кушилади.



Download 216,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish