Уч бурчак ёғоч фермани ҳисоблаш ва лойиҳалаш


Ферманинг кўндаланг кесимларини ўлчамларини аниқлаш



Download 1,97 Mb.
bet14/21
Sana05.03.2020
Hajmi1,97 Mb.
#41605
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   21
Bog'liq
1 курс иши УК Ёғоч конструкциялари (2)

5.3. Ферманинг кўндаланг кесимларини ўлчамларини аниқлаш.

5.3.1. Тагсарров кесимлари ўлчамларини аниқлаш


Тагсарров ҳисобида юк кўтуриш қобилиятини таъминлайдиган кўндаланг кесимнинг минимал юзаси топилади. Тагсарровнинг нисбатан кўпроқ юкланган стерженини танлаймиз ва ундаги кучланиш бўйича кўндаланг кесим юзасини танлаймиз. Олинган кўндаланг кесимни бутун узунлик бўйлаб тарқатамиз. Тагсарров марказий чўзилишга ишлайди.

Кесим тури - брус (1 навли ёғочдан бажарилади Rр = 100 кг/см2).

р = Nнпmax / Ант ≤ Rр ∙ mо ∙ mв ,

бу ерда р чўзлишидан ҳосил бўлган кучланиш;

Nнпmax = 14314,9 кг – пастки камар стерженларида пайдо бўладиган максимал кучланиш

Анттагсарров стерженларининг заифлашиш инобатга олинган кўндаланг кесим юзалари (нетто)

Rр = 100 кг/см2ёғочнинг чўзилишга ҳисобий қаршилиги

mB = 1 –ишлаш шароити намлигини инобатга олувчи коэффициент

mо = 0,8 – чўзилишдаги заифлашиш атрофидаги кучланишлар тўпланишининг таъсирини инобатга олувчи коэффициент.

Ант ≥ Nнпmax / (Rр ∙ mо ∙ mв) ≥ 14314,9 / (100 ∙ 0,8 ∙ 1) = 178,94 см2

Абр = Ант / 0,75 = 178,94 / 0,75 = 238,58 см2

бу ерда Абр тагсарров стерженларининг заифлашишлар инобатга олинмаган ҳолдаги кўндаланг кесими юзалари (брутто). Пиломатериаллар сортаментидан тагсарров кесими юзасини танлаймиз, имконият даражасида hнп = 1,5bнп.шарт бажарилиши зарур.

Тагсарров бруси кесимини қабул қиламиз 125 х 200 мм,



Aнп = 250 см2.

5.3.2. Сарров кесим юзалари ўлчамларини аниқлаш


Сарровнинг нисбатан кўпроқ юкланган стерженини аниқлаймиз ва ундаги кучланиш бўйича кўндаланг кесим юзасини танлаймиз. Олинган кўндаланг кесим юзаси бутун узунликка таалуқли. Сарров марказий сиқилишга ишлайди. Кесим тури – брус (1 навли ёғочдан бажарилади - Rс = 140 кг/см2 )

с = Nвпmax / Ант ≤ Rс ∙ mв,



бу ердаc- чўзилишдан ҳосил бўлган кучланиш;

Rс = 140 кг/см2– ёғочнинг сиқилишга ҳисобий қаршилиги.

Ант ≥ Nвпmax / (Rс ∙ mв) = 15391,3 / (140 ∙ 1) = 109,94 см2;

Абр = Ант / 0,75 = 109,94 / 0,75 = 146,58 см2.

Сарров стерженлари кесимларини қабул қиламиз 125 х 125 мм, A = 156,25см2.

Сарровнинг ҳар бир тугунига прогонлар ўрнатишда ферма текислигидаги саррови ҳамда ферма текислигига нисбатан перпендикуляр жойлашган текисликдаги ҳисобий узунликлар ўзаро тенг бўлади (чунки кесим юзаси квадрат шаклида бўлади).

lx = ly = d / cos = 2,5 / 1 = 2,5 м.

кесимнинг инерция радиусларини ҳисоблаймиз

rx = ry = 0,289 ∙ hвп= 0,289 ∙ 0,125 = 0,0361 м



Сарровнинг текислигидаги ва ферма текислигидаги эгилувчанликларни аниқлаймиз x и y

x = y = lx/rx = 2,5 / 0,0361 = 69,2 < [120]

Максимал эгилувчанлик 70 дан ошмайди, бўйлама эгилиш коэффициенти қуйидаги формула бўйича аниқланади:

 = 1 - 0,8 ∙ (  / 100 )2 = 1 - 0,8 ∙ ( 69,2 / 100 )2 = 0,62

c = Nвпmax / ( ∙ Абр) ≤ Rс ∙ mв,

c = 15391,3 / (0,62 ∙ 187,5) = 139,20 кг/см2 < 140 кг/см2;

Устуворлик шарти бажарилди.

Сарров кўндаланг кесими ўлчамларини қабул қиламиз 125 х 125 мм.

5.3.3. Сиқилган ховонлар кесимлари ўлчамларини аниқлаш.


Учбурчак фермадаги ховонлар исталган юкланишларда (бутун юза бўйлаб, фақат чап томонга/фақат ўнг томонга) марказий сиқилишга ишлайди. Ховонлар ёғоч бруслардан тайёрланади, Rс = 130 кг/см2 ва индивидуал равишда ундаги кучланишларга ҳисобланади ва ўзининг кўндаланг кесимига эга бўлади.

Ховонлар ўз узунлиги бўйича врубка кўринишидаги заифлашишларга эга эмас, шу сабабли бикрлик шарти кўндаланг кесими юзасини танлаш учун асосий формула вазифасини бажаради:

Nр / ( ∙ Абр) ≤ Rс ∙ mв;

Ферма текислигида жойлашган ва ферма текислигидан бошлаб қўйилган ховонларнинг ҳисобий узунлиги улар ёрдамида боғланадиган фермаларнинг марказлари орасидаги масофага тенг, яъни lx=ly=l.

Бўйлама эгилиш коэффициенти қиймати =0,5-0,7 оралиқда ўзгаради,  = 0,5 қабул қиламиз.

Ховонни ҳисоблаш тартиби (кўндаланг кесимни аниқлаш):

1. Ховон кўндаланг кесими юзасининг талаб қилинган қийматини қуйидаги формула бўйича аниқланади:



2. Сортамент ва bрi = bнп = bвп шартни инобатга олиб, ховоннинг кўндаланг кесими юзаларини танлаймиз ва Абр.ни ҳисоблаймиз.

3. Инерция радиусларини аниқлаймиз

rx=0,289h

ry=0,289b

4. Ховонлар эгилувчанликларини аниқлаш:





бу ерда []=150 – сиқилган оралиқ ховонлар учун чегаравий эгилиш.



Агар max >70,  қуйидаги формула бўйича ҳисоблаймиз

Агар  max <70 бўлса,  ни қуйидаги формула бўйича аниқлаймиз:



5. Ховон бикрлигини текширамиз:



Агар бикрлик шарти бажарилмаса, hр қийматини сортаментдан энг яқин қийматга оширамиз ва ҳисоблашни такрорлаймиз.



Р1 ховонларни ҳисоблаш

bр1= bнп= bвп= 125 мм

Nр1 = - 3069,1 кг

lx=ly=lр1=2,69 м

= 0,5

1. АбрТР= 3069,1 / (0,5∙130∙1) = 47,22 см

2. Ховон кўндаланг кесими ўлчамларини 125 х 125 мм (берилган b даги минимал қиймат) Абр= 156 см2

3. Инерция радиусларини аниқлаймиз

rx = ry= 0,289∙12,5=3,61 см = 0,0361 м

4. Ховон эгилишларини аниқлаймиз:

x=lx/rx =y=lу/rу=2,69/0,0361=74,52 < [120]

max  > 70, значит  = 3000 / 74,52 2 = 0,54

5. Ховон бикрлигини текширамиз:

c = Nр1max / ( ∙ Абр) ≤ Rс ∙ mв,

c = 3069,1 / (0,54 ∙ 156) = 36,45 кг/см2 < 130 кг/см2;

Бикрлик шарти бажарилди.

Ховонлар кўндаланг кесимлари ўлчамларини белгилаймиз Р1 125 х 125 мм.

Р2 ховон ҳисоби

bр1= bнп= bвп= 125 мм

Nр1 = - 3664,6 кг

lx=ly=lр1=3,2 м

= 0,5

1. АбрТР= 3664,6 / (0,5∙130∙1) = 56,38 см

2. Ховон кўндаланг кесими ўлчамларини 125 х 125 мм (берилган b даги минимал қиймат) Абр= 156 см2

3. Инерция радиусини ҳисоблаймиз

rx = ry= 0,289∙12,5=3,61 см = 0,0361 м

4. Ховон эгилувчанлигини аниқлаймиз:

x=lx/rx =y=lу/rу= 3,2 / 0,0361 = 88,64 < [120]

max  > 70, демак  = 3000 / 88,64 2 = 0,38

5. Ховон устуворлигини текширамиз

c = Nр1max / ( ∙ Абр) ≤ Rс ∙ mв,

c = 3664,6 / (0,38 ∙ 156) = 61,80 кг/см2 < 130 кг/см2;

Устуворлик шарти бажарилди.

Ховоннинг кўндаланг кесими ўлчамларини белгилаймиз Р2 125 х 125 мм.

5.3.4. Ферма тиргаклари ўлчамларини аниқлаш.


Ферма тиргаги думалоқ тўқилган пўлатдан ишланади, Ry=2300 кг/см2, унда таъсир этаётган кучланишларга ҳисобланади.тиргаклар марказий чўзилишга ишлайди ва резьба ёрдамида заифлаштиришга хизмат қилади.

Тиргак кесимлари қуйидаги шарт асосида танланади:



,

бу ерда Антст – заифлашишлар инобатга олинган тиргак юзаси

Nст тиргакдаги кучланиш

Ry – чўзилишга пўлатнинг ҳисобий қаршилиги (пўлат С255)

γс – иш шароити коэффициенти

С1 тиргаги

Антст = 0 / 2300 ∙ 1 = 0 см2.

Сортамент бўйича минимал конструктив диаметр: ø16 мм, Аст по резьбе = 1,408 см2ни қабул қиламиз.

С2 тиргаги

Антст = 1145,2 / 2300 ∙ 1 = 0,5 см2.

Сортамент бўйича тиргак кесимини қабул қиламиз: ø12 мм, Аст по резьбе = 0,744 см2

Минимал конструктив диаметр – ø16 мм, Антст = 1,408 см2ни қабул қиламиз.



С3 тиргаги

Антст = 4580,76 / 2300 ∙ 1 = 1,99 см2.

Сортаментдан стойка кесимини қабул қиламиз: ø20 мм, Аст по резьбе = 2,182 см2


Download 1,97 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   21




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish