Тилшунослик алохида, мустакил фан сифатида XIX асрнинг



Download 15,23 Kb.
Sana04.04.2022
Hajmi15,23 Kb.
#527810
Bog'liq
Konspekt 1


Тилшунослик алохида, мустакил фан сифатида XIX асрнинг
биринчи чорагида (1816 йилда) фанлар оламига кириб келди. Тилшунослик фанининг кадимги энг мухим манбалари,
таълимотлари, мактаблари илк бор кадимги Х,индистон,
Юнонистон, Рим ва Хитой мамлакатларида майдонга келди.
У рта ва янги асрларда эса тил хакидаги фан Европада,
Арабистонда ва У рта Осиёда тараккий килди. Лингвистика термини катор Европа мамлакатлари: инглиз,
француз, немис, испан, рус ва бошка тилларда фаол
кулланилиб, тил хдкидаги фанни англатади. Ушбу сузнинг
узаги lingua булиб, тил деган маънони беради. Бинобарин,
лингвистика терминининг узбек тилидаги мукобили,
маънодоши тилшунослик булиб, улар узаро синонимик
муносабатга киришади. Тилнинг пайдо булиши ва ривожланиши жамият
тарак^иёти билан борликлиги туфайли тил социологлар
томонидан хам урганилади. Тилни тилшуносликдан ташкари фалсафа, мантиц
каби бошка фанлар хам урганади. Шундай цилиб, тил фацат тилшунослик эмас, балки
бош^а фанлар учун хам урганиш сохаси сифатида на-
моён булади. Бу сохадан хар бир фан уз мавзусини
ажратиб олади. Урганиш сохасини ажратиб олиш ну^-
таи назаридан тилшуносликни икки турга: м и к р о ли н г­
в и с т и к а (кичик тилшунослик) ва м а к р о л и н гв и с т и к а
(катта тилшунослик)га ажратилади. М и к р о л и н гв и с ти к а тилнинг фацат ички, яъни фоне-
www.ziyouz.com kutubxonasiтик, лексик ва грамматик тузилишини, м ак р о л и н гви сти ­
к а эса, тилни бош^а фанлар билан ^ушилиб урганади.
Макролингвистика тилнинг пайдо булиши ва унинг
тара^циёт ^онунлари, тилнинг ижтимоий мо^иятини:
унинг тафаккур билан муносабатини, тил ва бошк;а
сигнал системалари орасидаги ухшашлик ва фар^лар-
ни, тилнинг тарцалиши (идиалект (шахсий шева), шева,
янги тил масалалари) каби муаммоларни уз ичига
олади. 9. М акролингвистика. Макролингвистика тилни кенг дои-
рада, «катта хажмда» олиб, уни статистик усуллар асосида
тадкик килади. Аникроги, ушбу соха тилни статистик усуллар
оркали тахдил килади.
10. М икролингвистика. Микролингвистика тил системаси
таркибидаги (структурасидаги) алокалар, узаро муносабатлар
ва карама-каршиликларни урганади. Олимлар тилнинг кишплик жамиятида тутган
5'рни на^адар мухим эканини курсатиб, тил кишилар-
нинг энг мухим алока воситасидир деб таърифлайдилар.
Тил яккаю ягона алоь^а воситаси эмас. Ало^а бош^а
воситалар орцали *^ам урнатилиши мумкин. Масалан:
Морзе алфавит, имо-ишоралар, Африкада узок; масофа-
га ахборот бериш учун кулланиладиган ногора товуш-
лари, Канар оролларида ишлатиладиган «^уштак-тили»
шулар жумласидандир. «Пекин бу воситалар тилга нис­
батан ёрдамчи, иккинчи даражалидир. Тил ва бошца
ало^а воситалари орасида ухшашлик ва фарклар мав-
жуд. Бу воситаларни бир-бири билан бирлаштирадиган
хусусиятлар куйидагилар:
— фикр ва хиссиётларни ифодалайди;
— ижтимоий, чунки жамият томонидан яратилиб,
унга хизмат ^илади.
— моддий (товуш тулкинлари, график чизмалар ва
бош^алар):
— объектив борлицни акс эттиради
Download 15,23 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish