Синтез, ишлаб чиқариш ва материалларни қайта ишлаш. Синтез,ишлабчикаришваматеиалларникайтаишлаш



Download 343,46 Kb.
bet1/3
Sana07.04.2022
Hajmi343,46 Kb.
#535167
  1   2   3
Bog'liq
12 Чўянлар уларнинг таснии, маркаланиши


1
Боб

СИНТЕЗ, ИШЛАБ ЧИҚАРИШ ВА МАТЕРИАЛЛАРНИ
ҚАЙТА ИШЛАШ.


Синтез,ишлабчикаришваматеиалларникайтаишлаш

Расмда совитилган суюқликлар учун мўлжалланган алюминий банклари турли даражада тайёрланган. Дастлабки хом ашё бўлиб банкалар учун лист хисобланади, алюминий хом ашёдан тайёрланади. Бу банкаларни тайёрлаш жараёни қуйидаги этаплардан иборат: кенгайтириш, керакли форма бериш, пардозлаш, тозалаш, декорациялаш, бўйин қисмини ҳосил қилиш ва флянецдан.



Нима учун ПЎЛАТ ВА ЧЎЯНЛАР, УЛАРНИНГ ТАСНИФИ,ЎРГАНИЛАДИ МАРКАЛАНИШИ
ўрганилади?


Материалларни ишлаб чиқариш ва қайта ишлаш тайёр маҳсулотнинг сифатига катта таъсир кўрсатади.Масалан, 11. 8 бўлимда такидланганидек, айрим материалар термик ишлов беришдан сўнг мурт бўлиб қолиши мумкин. Айрим зангламаспўлатларни юқори харароратда узоқ вақт ушлаб турилса, структуралараро коррозияга сезгир бўлиб қолади(16.7‒бўлим). пайванд чокка яқин областлар

эса айрим керак бўлмаган жараёнлар натижасида микроструктураларди ўзгаришлари материални кучсизлантиради ва пластиклигини пасайтирати. Бу кўрсатилган камчиликлар асосида мухандис қуйидаги хулосаларга келишикеракки, яъни ишлаб чиқариш ва қайта ишлашжараёнлари технолгик операцияларга таъсириникўрсатишини билиш зарур.


2 МАВЗУ. ЧЎЯНЛАР, УЛАРНИНГ ТАСНИФИ, МАРКАЛАНИШИ



Режа:

  1. Чўянлар

  2. Кулранг чўян

  3. Шарсимон графитли чўян (ёки нодуляр)

  4. Оқ чўян ва болғаланувчан чўян

12.1 Чўянлар
Ч
Чўян
ўян
деб темир углерод қотишмалари гуруҳининг таркибидаги углерод миқдори 2.14 %/оғирлик дан юқори бўлган қотишмаларга айтилади. Турмушда қўлланиладиган ушбу гуруҳ материаллари таркибида углерод 3.0 – 4.5 %/оғирлик миқдорида бўлади. Бундан ташқари чўянларга бошқа элементларни ҳам қўшиш мумкин. Темир – темир карбид фаза диаграммасига юзланамиз (10.28 расм), бундан бир нарсани кўриш мумкинки бу оралиқдаги қотишмалар 1150 дан 13000С ҳароратлар оралиғида суюқ фазада бўлади, буни
пўлатларга нисбатан таққослаштирилганда анчагина пастлигини кўриш мумкин. Шунинг учун улар осонгина эритма холига ўтади ва уларни қуйма усулида қайта ишлаш мумкин. Бундан ташқари чўянлар, анчагина мўрт материал бўлиб, шунинг учун уларга шакл беришда айнан қуймакорлик усулидан фойдаланган маъқул.
Цементит (Fe3C) метастабил бирикма хисобланади, маълум белгиланган шароитларда ⍺-ферритга ва графитга диссоцияланиши ёки парчаланиши мумкин:

Fe3C →3Fe(⍺) + C (графит)


Шунинг учун ҳам темир – углерод ҳолат диаграммасининг тенглиги 10.28 расмда берилган фазавий системага тўлиқ мос келмайди.


Бу иккала диаграммада айрим қисмлари темирнинг бойитилганига қараб (Fe-Fe3C системасида эвтектика ва эвтектоид ҳароратлари 11470С ва 7270С, Fe-C системасида эса 11530С ва 7400С). 13.2 расмдаги диаграммада углерод миқдори 100% гача кўрсатилган чунки бунда углерод графит кўринишида, 10.28 расмдаги диаграммада углерод цементит кўринишида, шунинг учун углерод миқдори 6.70%/оғирлик да берилган.
Графит шаклланишининг тенденцияси композициядаги миқдори ва совутиш тезлигига боғлиқ. Кремнийнинг 1% миқдорда бўлиши графит шаклланишини оширади. Графитизация (графит ҳосил бўлиши) ни жуда секинлик билан совутиш жараёни билан ҳам амалга ошириш мумкин. Кўпчилик чугун маркаларида углерод графит холида бўлади, микроструктурада кўринганидек, материалнинг механик хоссалари композициянинг таркиби ва термик ишлаш режимига боғлиқ.
Энг кенг тарқалган чугун турларидан кулранг чўянда графит шар1 шаклида, оқ, болғаланувчан чўянларда эса компакт графитлар бўлади.


1Россияда қуйидаги чўянларни маркалаш системаси қабул қилинган: кулранг чўян (ГОСТ 1412-85) СЧ харфлари билан белгиланади, кейинги келадиган сонлар, биринчис чўзилишга мустахкамлик кўрсатгичи, иккинчи сон эса зарбий қовушоқлик (кг/мм2) кўрсатгичидир. Болғаланувчан чўян (ГОСТ 1215-85) КЧ харфлари билан белгиланади, бунда рақамлар чўзилишга мустаҳкамлик (кг/мм2) ва нисбий узаювчанлик коэффициенти(%). ВЧ – юқоримустахкам чўян (ГОСТ 7293-85). Антифрикцион чўянларни белгилашда А харфи қўлланилади.


Download 343,46 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish