Шахсий компьютернинг программа воситалари



Download 96,5 Kb.
bet1/7
Sana04.03.2022
Hajmi96,5 Kb.
#482323
TuriПрограмма
  1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
SHaxsiy Komp


МАЪРУЗА № 4
ШАХСИЙ КОМПЬЮТЕРНИНГ ПРОГРАММА ВОСИТАЛАРИ. ТИЗИМЛИ ПРОГРАММАЛАР ВА АМАЛИЙ ПРОГРАММАЛАР. MS - DOS ОПЕРАЦИОН ТИЗИМИ ОПЕРАЦИОН СИСТЕМА ХАКИДА БОШЛАНГИЧ МАЪЛУМОТ. DOS ОПЕРАЦИОН ТИЗИМИНИНГ ТАРКИБИЙ КИСМЛАРИ. ФАЙЛ ВА КАТАЛОГЛАР УСТИДА АМАЛЛАР. ЖОРИЙ ДИСК ВА ДИСКНИНГ НОМЛАНИШИ

Шахсий компьютернинг программа воситалари. Тизимли программалар ва амалий программалар. Уларни куриниши. MS - DOS операцион тизими Операцион система хакида бошлангич маълумот. DOS операцион тизимининг таркибий кисмлари. Файл ва каталоглар устида амаллар. Жорий диск ва дискнинг номланиши




Режа:
1. Тизимли программалар ва уларнинг турлари
2. Амалий программалар. Уларни куриниши.
3. Операцион система хакида бошланГич маълумот.
4. DOS операцион тизимининг таркибий кисмлари
5. Файл ва каталоглар устида амаллар.
6. Жорий диск ва дискнинг номланиши


Тизимли программалар ва уларнинг турлари.
Дастурий таъминот деганда, хисоблаш техникаси воситалари билан маълумотларни кайта ишлаш тизимини яратиш ва улардан фойдаланиш учун дастурий ва хужжатли воситаларни жамлаш тушунилади.
Дастурий таъминот томонидан бажариладиган функцияларга боглик холда, уни икки гурух: тизимли дастурий таъминот ва амалий дастурий таъминотга булиш мумкин.
Тизимли ДТ компьютерда ахборотни кайта ишлаш жараёнини ташкил этади ва амалий дастурлар учун меъёрдаги иш муќитини таъминлайди. Тизимли ДТ аппарат воситалари билан шу кадар якин алокадаки, уни баъзида компьютернинг бир кисми деб хам хисоблашади.
Амалий ДТ фойдаланувчининг аник вазифаларини хал этиш ва умуман ахборот тизимининг ќисоблаш жараёнини ташкил этиш учун мулжалланган.
Тизимли ДТ таркибига куйидагилар киради:
Операцион тизимлар от (ОТ) хабарини кайта ишлаш жараёнини бошкариш ва аппарат воситалари билан фойдаланувчилар уртасидаги узаро алокани таъминлайди. ОТнинг асосий вазифаларидан бири ахборотнинг кириш - чикиш жараёнини автоматлаштириш, фойдаланувчи хал этадиган амалий вазифаларнинг бажарилишини бошкаради. ОТ керакли ахборотни ШАХСИЙ КОМПЬЮТЕР хотирасига киритади ва уннг бажарилишини кузатади; тугри хисоблашга ќалал берувчи вазиятларни тахлил этади, кийинчиликлар пайдо булганда нима килиш зарурлиги хакида курсатма беради. Бажариладиган вазифалардан келиб чикиб, ОТни уч гуруќга булиш мумкин:
-бир вазифали (бир киши фойдаланувчи);
-куп вазифали (куп киши фойдаланувчи);
-тармокли.
Бир вазифали ОТ бир фойдаланувчининг хар бир аник пайтда аник вазифани бажариш учун мулжалланган. Бундай операцион тизимларнинг типик вакили MS DOS дир (униMicrosoft фирмаси ишлаб чиккан).
Куп вазифали ОТ вактни мультидастур режимида таксимлашда ШАХСИЙ КОМПЬЮТЕРдан жамоа булиб фойдаланишни таъминлайди (ШАХСИЙ КОМПЬЮТЕР хотирасида бир неча дастур вазифалар булади ва процессор компьютер ресурсларини вазифалар уртасида таксимлайди). Бундай синфдаги ОТнинг типик вакиллари: IBM корпорациясининг UNIX, OS2, Microsoft Windows 95, Microsoft Windows NT ва бошкалардир.
Тармокли операцион тизимлар локал ва глобал тармокларни пайдо булиши билан боглик ва фойдаланувчининг ќисоблаш тармоклари барча ресурсларга киришни таъминлаш учун мужалланган. Тармокли ОТларнинг типик вакиллари: Novell NetWare, Banyan Vines, IBM LAN, Sun фирмаси маќсулоти Solaris дир.
ОТнинг созловчиси булган кобиклар операцион кобиклар деб аталади.
Утилиталар ва автоном дастурлар тор ихтисослашган булиб ќар бири њз вазифасни бажаради. Бирок утилиталар автоном дастурлардан фаркли равишда тегишли кобиклар мухитида бажарилади. Бунда улар њз вазифасини бажаришда ОТ дастурли ва бошка утилиталар билан ракобатга киришади. Шу боис сервис воситалар тавсифи уз вазифалари ва ташкил этиш усулларига кура анча шартлидир.

Download 96,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish