Шахсий компьютернинг программа воситалари


Жорий диск ва дискнинг номланиши



Download 96,5 Kb.
bet5/7
Sana04.03.2022
Hajmi96,5 Kb.
#482323
TuriПрограмма
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
SHaxsiy Komp

Жорий диск ва дискнинг номланиши
Жорий диск бу сиз шу дакикада ишлаетган дискдир. MS DOS фойдаланувчи сураетган файлларни жорий дискдан кидиради. MS DOS нинг махсус командалари жорий дискни узгартиради.
Фойдаланувчи ишлаетган лахзадаги каталог жорий каталог деб аталади .Агар MS-DOS командасида файлнинг номи курсатилса у ќолда бу файл жорий каталогдан кидирилади еки ташкил килинади.


Дискеталар

Дискеталар маълумотларни бир компьютердан иккинчисига утказиш ва маълумотларни саклаш учун ишлатилади. Асосан 5.25 ва 3.5 дюймли дискеталардан фойдаланилади.


5.25 дюймли дискеталар хажмига кура турлича булади: 180, 360 Кбайт ва 1.2, 2 Мбайт. Шунинг учун уларни 360 Кбайтли дискларни укиш курилмасидан укиш мумкин эмас.
Уларни махсус диск укиш курилмасида укилади.
3.5 дюймли дискеталар хажми 0.72, 1.44, 2 ва 2.88 Мбайт. Улар ишончлирок, чунки каттик пластмасс кобик ичида жойлашган. Хозирги кунда 3.5 дюймли дискеталар купрок таркалган. 5.25 дюймли дискеталарни махсус химоя тиркиши бор, агар у бекитилса, дискетага маълумот езиш мумкин булмайди. 3.5 дюймли дискеталарда бу вазифани дискета пастки чап кисмида жойлашган махсус тугмача бажаради. 360 Кбайтли дискета 2 интервалда босилган 200 бетли мълумотни саклаш мумкин.


Дискнинг номланиши
Шахсий компъютер турли магнит дисклари билан ишлайдиган махсус курилмаларга эгалиги таъкидланган эди. Дискеталар билан ишлашни таъминлайдиган курилмалар A: ва B: билан номланади.
Каттик диск C: билан номланади .
Масалан. Шахсий компьютер иккита дискеталар билан ишловчи A: B: курилмаларга ва каттик диск C: га эга булиши мумкин. Кулайлик учун одатда С диски кисмларга булинади. Улар D, E, F ва хоказолар билан номланади.


MS DOSнинг асосий командалари
Матнли файлни ташкил килиш

Матнли файлни ташкил этишучун


copy con <файлнинг номи>


командаси киритилади ва файл сатрлари клавиатурадан киритилади. Хар бир сатр (Enter) билан, охиргиси эса, (F6) + (Enter) билан тугатилади. Натижада экранда куйдаги жавоб чикади:


1 file (s) copied


(1 та файл нусхаси кучирилди)


ва дискда файлнинг номи хосил булади.
Масалан: copy con xxx.doc - жорий каталогда xxx.doc файли хосил булади.


Файлни учириш

Файлни доимий хотирадан учириш учун del (delete - учириш) командаси куйдаги форматда берилади


del (диск:) (Йул\) (Файлнинг номи)


-файлнинг номида “*”,””?” белгиларидан фойдаланиш мумкин.


Масалан: Агар каталогнинг барча файилларини учирмокчи булсангиз,
del *.*
командаси киритилади. Компьютер бунга куйдаги жавоб беради:
Are You sure (YãN)?
(Ишончингиз комилми?)

Файлларни учириш учун “Y”, акс ќолда “N” киритилади.


ЁКи “del xxx.doc” командасини киритсангиз, жорий каталогдаги ххх.doc файли учирилади.



Download 96,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish