Referat mavzu: amfibollar guruh minerallari bajardi: Choriyev J. Qabul qildi: Amirov E. Toshkent 2022



Download 350,06 Kb.
Sana15.12.2022
Hajmi350,06 Kb.
#887584
TuriReferat
Bog'liq
NEFT VA GAZ KONLARI FAKULTETI



O`ZBEKISTON RESPUBLIKASI OLIY VA O`RTA MAXSUS TA‘LIM VAZIRLIGI

GEOLOGIYA FANLARI UNIVERSITETI






NEFT VA GAZ KONLARI FAKULTETI
FAN: MINEROLOGIYA VA KRITALLOGRAFIYA
REFERAT
MAVZU: AMFIBOLLAR GURUH MINERALLARI


Bajardi: Choriyev J.
Qabul qildi: Amirov E.
TOSHKENT - 2022
Амфиболллар группаси
Кристаллографик белгиларига боғлиқ равишда ромбик ва моноклин амфиболлларга бЎлинади.
Ромбик амфиболлар
Номи грекча «антос» - гул ва «филлос» - варақ сЎзларидан
келиб чиққан. Антофиллитни икки хили маълум: асбестга
Ўхшаш антофиллит - узун ингичка толасимон хили; жедрит
антофиллит-таркибида бирмунча миқдорда алюминий бЎлган
хили.
Химиявий анализлардан маълум бЎлишича, магнийли- темирли хиллари аралашмасидан иборат изоморф қатори мавжуддир. Бироқ тоза темирли хили ҳам, тоза магнийли хили ҳам табиатда учрамаган.
Сингонияси ромбик, симметрия кЎриниши ромбик дипирамидал - 3^23РС.
Антофиллит одатда шуъласимон, найзасимон, кЎпинча толали агрегатлардан иборат яхлит масса ҳолида учрайди. Кристаллари жуда кам учрайди.
Антофиллитни ранги оч жигарранг, баъзан яшилроқ. Ялтираши шишасимон. Уланиш текислиги (110) бЎйича мукаммал. Қаттиқлиги 5,5-6. Солиштирма оғирлиги 2,86-3,2. Оптик хусусиятлари: N^=1,625-1,698; N^=1,605-1,668.
Рентгенограммадаги асосий чизиқлари:8,25; 3,23; 2,84. Кислоталарда эримайди. Даҳандам алангасида қийинчилик билан эрийди. 400°С дан ортиқ температурада қиздирганда моноклин модификациясига айланади.
Антофиллит асосан унча юқори бЎлмаган температураларда ҳосил бЎлган метаморфик тоғ жинсларда учрайди. Кристалланган сланецларда антофиллит билан бир ассоциацияда шох алдамчиси ва корунд келади. Бу минерал Урални, Сибирни, Украинани конларида маълум. Антофиллит Ўзбекистонда Нурота тоғларидаги скарн-шеелитли ҚЎйтош конида, Султон-Уиздоғ тоғини жанубий қисмида ва Қурама тоғидаги Консойда учраган.
Антофиллитни ранги оч жигарранг, баъзан яшилроқ. Ялтираши шишасимон. Уланиш текислиги (110) бЎйича мукаммал. Қаттиқлиги 5,5-6. Солиштирма оғирлиги 2,86-3,2. Оптик хусусиятлари: N^=1,625-1,698; N^=1,605-1,668.
Рентгенограммадаги асосий чизиқлари:8,25; 3,23; 2,84. Кислоталарда эримайди. Даҳандам алангасида қийинчилик билан эрийди. 400°С дан ортиқ температурада қиздирганда моноклин модификациясига айланади.
Антофиллит асосан унча юқори бЎлмаган температураларда ҳосил бЎлган метаморфик тоғ жинсларда учрайди. Кристалланган сланецларда антофиллит билан бир
ассоциацияда шох алдамчиси ва корунд келади. Бу минерал Урални, Сибирни, Украинани конларида маълум. Антофиллит Ўзбекистонда Нурота тоғларидаги скарн-шеелитли ҚЎйтош конида, Султон - Уиздоғ тоғини жанубий қисмида ва Қурама
тоғидаги Консойда учраган.
Моноклин амфиболлар
Моноклин амфиболлар сингонияси моноклин, симметрия
кЎриниши призматик - ^2РС.
Моноклин амфиболлар яхлит ёки толасимон тузилишдаги
нурсимон агрегатлар, ҳамда тоғ жинсларида хол-хол доналар ҳолида учрайди. Кристаллари моноклин пироксенлардан фарқли равишда аниқ ифодаланган вертикал чЎзиқликка эга.
Моноклин амфиболларни айрим физик хусусиятлари 14- жадвалда берилган.

Моноклин амфиболпарни айрим хусусиятлари



Минерал

Қаттиқпиги

Солиштирма оғирлиги

Оптик хусусиятлари




Ит

Кр

1Ч£-Мр

2\

Тремолит

5,5-6

2,9-3,0

1,624

1,613

1,599

0,025

81°

Актинолит

5,5-6

3,1-3,3

1,64

1,63

1,614

0,026

78°

Рибекнт

5-6

3,44

1,697

1,695

1,693

0,004

90°
атрофида

1 'лаукофан

6-6,5

3,1-3,2

1,639

1,638

1,621

0,018

45°

Арфведсонит

5,5-6

3,44-3,46

1,686-
1,708

1,707 гача

1,676-
1,695

0,008-
0,012

90° атрофида

Шох
алдамчиси

5,5-6

3,]-3,3

1,65-
1,69

1,67-
1,64

1,63-
1,66

0,019-
0,020

Ў ртача
80°

Жадвалдан кЎриниб турибтики Ғе миқдори ортиши билан солиштирма оғирлик 2,9 дан 3,5 гача ортиб боради. Микроскоп остида амфиболлар пироксенлардан яхши ифодаланган плеохроизм билан фарқ қилади.


Химиявий таркибига кЎра моноклин амфиболларни уч хилга ажратиш мумкин: 1) темир-магнезиал 2) кальцийли 3) натрийга бой.
Темир-магнезиал моноклин амфиболларга грюнерит - (Ғе, Мд)7(ОН)2[8^8О22] ва купферит - Мд7(ОН)2[8^2О22] киради. Кальцийли амфиболларга тремолит ва актинолит киради. Бу минераллар Ўзининг нурсимон ва игнасимон қиёфасига боғлиқ равишда нурсимон амфиболлар дейилади. Бу минераллар Са2Мд5(ОН)2[8^8О22]), тоза тоза магнезиалдан
темиргача (тремолит- (ферротремолмит-Са2Ғе5(ОН)2[8^8О22]) узилмас изоморф қатор ҳосил қилади. Натрийга бой амфиболларга рибекит, глаукофан ва арфведеонит киради.
Тремолит- Са2Мд5(ОН)2[8^8О22], актинолит- Са2(Мд,Ғе)5(ОН)2[818О22].
Тремолитни номи топилган жойига (альпдаги Тремол водийси) қараб қЎйилган. Актинолит - грек сЎзлари «актис» - нур ва «литос» - тош сЎзларидан келиб чиққан (шуъласимон жойлашган игнадек агрегатлари билан боғлиқ).
Химиявий таркиби 15-жадвалда келтирилган.
Тремолит ва актинолитни қуйидаги хиллари маълум: тремолит-асбест ва актинолит-асбест - ингичка толали асбестга Ўхшаш минераллар, одатда узун толаларданг иборат бЎлади; нефрит-яхлит, ёпиқ кристалланган хили, микроскоп остида
толасимон тузилиши кузатилади.
Моноклин амфиболларни химиявий таркиби
(% ҳисобида)

Минерал

5102

ҒеО

М&О

СаО

Иа^О

Н2О

Тремолит -

46,9-

042,17

0-28,83

10,93-

=

3 гача




57,72







13,45




(актннолит

Актинолит
















учун)

Рибекит

49,3-50,01

7,97-

0,32-

1,24-

8,27-

=







18,86

0,4]

2,75

8,79




1 лаукофан

47,42-58,85

4,31-

3,92-

0,33-

3,63-

1,384,79

171







10,91

17,4

12,95

9,34




Арфведсонит

43,85-52,12

32,33-

0,58-

0- 4,65

744-

0,15-2,08







37,32

0,81




13,01




Шох

34,66-59,5

1,96-

0,5-

0,5-28,7

12,9

0,5-10,9

алдамчиси




40,4

36,19




гача




Тремолит (38-расм) ва актинолитни аниқлашда диагностик белги бЎлиб ёриқ (тремолит учун) ва яшилроқ (актинолит учун) ранги, нурсимон агрегатлари ҳисобланади. Кислоталарда деяри эримайди. Даҳандам алангасида қийинчилик билан эриб шаффоф рангсиз (тремолит) ва кулранг- яшил ёки қорамтир- яшил (актинолит) шишага айланади.
Ҳосил бЎлиши жиҳатидан тремолит ва актинолит паст температурали метаморфик минерал ҳисобланади ва одатда интрузив жинслар билан оҳактош ва доломитларни контактида, ҳамда кристалланган сланецларда учрайди. Булар билан бир ассоциацияда диопсид, шпинель, форстерит, серпентин, апатит, сфен, кальцит, эпидот ва хлорит учрайди. Температура кЎтарилганда бу икки минерал ҳам қуйидаги реакция асосида пироксенларга айланади:
Са2(Мд,Ғе)5(ОН)2[8^8О22] 2Са(Мд,Ғе)[8^2О6]+3(Мд,Ғе) [8Ю3]+8Ю2+Н2О
Метаморфик тоғ жинслари учун актинолит геологик термометр вазифасини бажаради. Эритмаларни диопсидга таъсир этиши натижасида у қуйидаги реакция асосида тремолитга айланади.
5СаМд[812О6]+Н2О=Са2Мд5(ОН)2[818О22]+3СаО+28Ю2
Бунда кальций оксид ва кренезем ажралиб тоза тремолитли тоғ жинслари ҳосил бЎлади.
Тремолит темири кам тоғ жинслари учун характерли минерал ҳисобланади.
Метаморфик босқичларида оҳакли тремолит ва тоғ жинсларида мармар бЎлади, метаморфизмни юқори қуйи
температурада Ўзгарганларида эса диопсид бЎлади. Тремолит
ва актинолит кристалланган сланецларни асосий жинс ташкил қилувчи минераллари бЎлиб, уларни конлари жуда кЎп.
Ўзбекистонда тремолит ва актинолитни Чотқол-Қурама тоғлари ва Ғарбий Ўзбекистон конлари учун кЎп учрайдиган
минераллар қаторига киради.
Тремолит ва актинолитни асбестсимон хиллари асбест сифатида ишлатилади. Нефрит - чиройли, бир хил рангга ва катта солиштирма оғирликка эгалиги учун чиройли тош сифатида ишлатилади.
Рибекит - Ха2(Ғе,Мд)3Ғе2(ОН)2[818О22], глаукофан - Ха2(Ғе,Мд)3-А12(ОН)2[818О22].
Рибекитни номи уни биринчи марта топган Эмил Рибек номига қЎйилган.
Глаукофанни номи грекча «глявкос» -кЎк (кЎк рангли
минерал) сЎзидан олинган. Рибекит ва глаукофан узилмас
изоморф қатор ҳосил қилади. Бу минералларни хилларидан крокидолит (рибекитни асбестсимон хили) ва родуситни (глаукофанни магнезиал хили) кЎрсатиш мумкин.
Рибекит хол-хол призматик кристаллар ва нурсимон агрегатлар ҳолида учрайди.
Download 350,06 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish