Радиацион хавфсизлик радиацион медицина



Download 0,66 Mb.
Sana03.02.2023
Hajmi0,66 Mb.
#907262
Bog'liq
Radiatsion xavfsizlik-amaliy-uzb

РАДИАЦИОН ХАВФСИЗЛИК

Радиацион медицина -

  • одам организмига ионлаштирувчи нурлар таъсирини хусусиятларини, нурланиш туфайли зарарланишларни даволаш принципларини ва ахолини нурланишдан сунг эхтимолий буладиган асоратларни профилактикасини урганувчи фан.

1895 год - Х-нурлар (рентген нурлар);

  • 1895 год - Х-нурлар (рентген нурлар);
  • 1896 год - Анри Беккерель - табиий радиоактивлик;
  • 1898 год - Мария Склодовская ва Пьер Кюри - полоний ва радий

Ирен ва Фредерик Жолио-Кюри - сунъий радиоактивлик - 1935 й.

  • Ирен ва Фредерик Жолио-Кюри - сунъий радиоактивлик - 1935 й.
  • Пертес - хужайраларни ионлаштирувчи нурлар таъсирида хромосомаларни зарарланиши.
  •  Г. Хейнике - ионлаштирувчи нурларни суяк кумигига таъсири (нурли анемия ва лейкопения).
  • А. Бенджамин ва А. Смок ионлаштирувчи нурлар таъсирида иммунитетни сусайиши.
  • В. Груббе - ионлаштирувчи нурларни хавфли усмаларни даволашда куллаш.
  • Фрибен ва Сек - ионлаштирувчи нурлар таъсирида рентгенологларда ракни пайдо булиши.

Арзамас-16
РДС-1
29.08.1949 год в 7:00 утра
Семипалатинск, Казахская РСР
РДС-6с - термоядерная бомба
Семипалатинск, Казахская РСР
12.08 1953
РДС-37 - термоядерная бомба мегатонного класса
Семипалатинск, Казахская РСР
25.11.1955
Радиобиология тарихи - индивидуал, жамоа ва бутун жахон фожиаси, илмий тажриба ва ходисалар..
Нурларни турлари
Квант
Корпускуляр
Рентген нур
γ- нур
тормозланган нур
Электрон
Нейтрон
Протон
α- нур
β- нур
π-мезон
огир ядро парчалари
ИОНЛАШТИРУВЧИ НУРЛАРНИ ТУРЛАРИ

Радиоактивлик — бир элементни бошкасига

  • Радиоактивлик — бир элементни бошкасига
  • уз-узидан айланиши, ядро тургун холатига утади.

  • Жараен корпускуляр ёки квант ионлаштирувчи нурлар таркатиши билан кечади.

СИ - Беккерель (Бк).

  • СИ - Беккерель (Бк).
  • 1Бк – манбани активлиги ва бунда 1 секундда 1 йимирилиш кузатилади.
  • СТ– Кюри (Ки).
  • 1 Ки = 3,7х1010 Бк.
  • 1 кБк = 103 Бк; 1 МБк = 106 Бк.

Рентген нури

  • Рентген нури
  • Тулкин узунлиги 10-9-10-12 м.
  • Тулкин узунлиги канча кам булса, шунча юкори нурни энергияси ва шунча юкори унинг утувчанлик даражаси.

Гамма (γ) - нур 

  • Гамма (γ) - нур 
  • Тулкин узунлиги 10-10-10-14м;
  • Юкори даражадаги утувчанликга эга,
  • хавода юзлаб метр (600 м)
  • юмшок тукималарда унлаб см (20-30 см).
  • Ионлаштирувчи кобилият – 1 жуфт/см
  • α- нур (гелий ядроси ) – корпускуляр нур,
  • заряд +2,
  • масса 4 а.е.м.
  • Утувчанлик
  • Хавода 5-7 см
  • Юмшок тукималарда 50-70 мкм
  • Юкори ионлащтирувчи кобилият (10-20)* 103 жуфт/см

  •  

β- нур– корпускуляр нур

β- нур– корпускуляр нур

электрон β-

позитрон β+

Утувчанлик

  • Хавода 20 м
  • Юмшок тукималарда 10 мм гача
  • Ионлаштирувчи кобилият – 5-10 жуфт/мм

Нейтронзарядсиз заррача,

  • Нейтрон – зарядсиз заррача,
  • массаси 1 а.е.м.
  • Тукималарда– сантиметрлар-метрлар
  • Ионлаштирувчи кобилият–юзлаб минг жуфт/мм

Ионлаштирувчи нурларни дозиметрияси

- ионлаштирувчи нурлар хусусиятларини, нур майдонини характерловчи физик улчамларини, нурни модда билан узаро таъсирини урганиетган амалий ядровий физикани бир кисми.

Ионлаштирувчи нурни дозаси -объектни нурланиш улчами.

Ионлаштирувчи нурни дозаси -объектни нурланиш улчами.

Ютулган доза – асосий дозиметрик улчам булиб, нурни урта энергияси моддани массасига булган нисбатига тенг:

D=E/m,

D – ютулган доза,

E – нурни урта энергияси ,

m – моддани массаси.

СИ – Грей (Гр).

  • СИ – Грей (Гр).
  • 1 Гр - 1 кг массага тенг модда 1 Дж энергияни кабул килади.
  • СТ – рад (radiation absorbed dose)
  • 1 рад = 10-2Дж/кг=100 эрг/г = 10-2Гр
  • 1 Гр = 100 рад

Эффектив эквивалент доза

  • Эффектив эквивалент доза
  • – соглом орган ва тукималарни нурланишини дозиметрик бахолаш ва кейинчалик келиб чикадиган асоратларни пайдо булиш эхтимолини англатади.

  • СИ - Зиверт (Зв).
  • СТ - бэр
  • 1 Зв = 100 бэр

Экспозицион доза –фотон нурларни хаводаги ионлаштирувчи кобилиятини улчами.

  • Экспозицион доза –фотон нурларни хаводаги ионлаштирувчи кобилиятини улчами.
  • СИ – Кулон булинган килограмм (Кл/кг).
  • СТ - Рентген (Р)
  • 1Р = 2,58х10-4 Кл/кг.

Download 0,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish