O’zbekiston respublikasi oliy va o’rta maxsus ta’lim vazirligi nizomiy nomidagi toshkent davlat pedagogika

 

 

O’ZBEKISTON RESPUBLIKASI OLIY VA O’RTA MAXSUS TA’LIM 

VAZIRLIGI  

NIZOMIY NOMIDAGI TOSHKENT DAVLAT PEDAGOGIKA 

UNIVERSITETI 

Tarix fakulteti “Milliy g’oya,Ma’naviyat asoslari va huquq 

ta’limi” yo’nalishi 404-guruh talabasi 

Ibrohimzodaning 

 

 

REFERAT

 

Mavzu:Mustaqillik yillarida jamiyat ma’naviy hayotini 

tiklashga berilayotgan e’tibor 

 

Ilmiy rahbar:                           U. Musayev.  

Kafedra mudiri :         M. Sobirova. 

 

 

 

 

TOSHKENT-2014 

 

 

Mavzu:

Mustaqillik yillarida jamiyat ma’naviy hayotini 

tiklashga berilayotgan e’tibor 

 

 

 

REJA: 

 

 

I.Kirish  

 

II.Asosiyqism 

 

    1) Mustaqillik ma‘naviyatining bosh mezoni, asos-poydevori. 

    2) Mamlakat taraqqiyotida ma‘naviyatga bo‘lgan e‘tibor. 

    3) Ma‘naviyatga e‘tibor-ma‘naviy taraqqiyotga erishish. 

 

III. Xulosa 

IV. Foydalanilgan adabiyotlar. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ki r i sh 

Mavzuning dolzarbligi:Mamlakatimiz mustaqillikni qo‘lga kiritgan dastlabki 

kundan  boshlab  millatning  ma'naviyatiga  e'tibor  qaratish  dolzarb  vazifa  bo‘lib 

maydonga  chiqdi.  Ushbu  vazifaga  dastlabki  e'tiborni  Rеspublika  Prеzidеnti 

I.A.Karimov  qaratdi  va  millat  ma'naviyatini  yuksaltirish,  insonni  aqloqiy  va 

ma'naviy  yuksaltirish  masalasi  davlat  raqbarining  eng  muqim  vazifalaridan 

ekanligini aloqida ta'kidladi. Davlat raqbarining ushbu masalaga e'tibori o‘z vaqtida 

bo‘lgan edi, chunki ―Sovеt‖ tuzumi еmirilib, 130 yillik siyosiy qaramlikdan qutulib, 

qayta  qad  rostlagan  mustaqil  davlatchilikning  qiyofasini  shakllantirish  kеrak  edi. 

Sotsializm  qoyalarining xalqimiz  qayotiga  chеtdan  zo‘ravonlik  bilan  joriy  etilgani, 

ular  xalqimizni  manqurtlashtirish  uchun  xizmat  qilgani  ochiq  qaqiqat  edi.  Kеlajak 

taraqqiyot taqdirini ma'naviy jiqatdan еtuk odamlar qal qiladi. Shunday ekan, davlat 

tuzumini, jamiyat qayotini dеmokratlashtirish, iqtisodiy isloqatlarni chuqurlashtirish 

barobarida  ma'naviyatga  qam  doimo  aloqida  e'tibor  qaratish  talab  etilishi  voqеiy 

zaruratdir.  

Yurtboshimiz  qator    ma'ruzalarida  ―yuksak  ma'naviyat  –  kеlajak  poydеvori‖ 

dеya  bu  soqada  erishilgan  yutuqlarni  tilga  olish  bilan  birga  kеlajak  yo‘nalishlarni 

qam  batafsil  taqlil  etib  bеrdi.  ―Endigi  asosiy  vazifa  kishilarimizning  mustaqil 

fikrlashga  o‘rganishi,  o‘ziga  ishonchining  orta  borishidir‖  dеb  ta'kidlaydi 

I.A.Karimov. Buning uchun qar birimiz ―Bosib o‘tgan yo‘limizni tanqidiy baqolab‖, 

―buyuk  madaniyatimiz  tomirlariga,  qadimiy  mе'rosimiz  ildizlariga  qaytib, 

o‘tmishimizdagi boy an'analarini yangi jamiyat qurilishiga tadbiq etmoqimiz kеrak‖.  

1994 yil baqorida ―Ma'naviyat va ma'rifat‖ rеspublika jamoatchilik markazini 

tuzish  qaqida  Prеzidеntning  farmoni  chiqdi.  1996  yil  sеntyabrda  ushbu  markaz 

faoliyatini  yanada  takomillashtirish  va  samaradorligini  oshirish  to‘qrisida  yana 

aloqida  Farmon  bo‘ldi  va  uning  asosida  Vazirlar  Maqkamasi  maxsus  qaror  qabul 

qildi.  Niqoyat  1999  yilga  kеlib,  bu  markaz  Rеspublika  Ma'naviyat  va  ma'rifat 

kеngashiga aylantirildi.   

Yuqorida  tilga  olingan  fikrlardan  kelib  chiqib  aytganda,  mustaqillik  yillarida 

jamiyat  ma‘naviy  hayotini  tiklashga  berilayotgan  e‘tibor  alohida  ahamiyatga  ega 

boldiki,  bu  masalani  o‘rganish  biz  talabalarga  katta  mas‘uliyatni  zimmamizga 

yuklaydi. Bu esa ushbu kurs ishining dolzarbligini belgilaydi. 

Kurs  ishining  maqsadi:    Ma‘naviyat  farzandlarimizning  ma‘naviy  qiyofasi, 

milliy ma‘naviya qadriyatlarimizning farzandlarimiz ongida shakllantirishda muhim 

ahamiyat  kasb  etmoqda.Ma‘lumki,jamiyat  taraqqiyoti  barcha  davlatlarda 

rivojlanishning 

mohiyati,uning 

sur‘ati,insonlarning  odobi,tarbiyasi,xulqi  va 

ma‘naviy 

kamoloti 

darajasiga 

bo‘g‘liq 

bo‘lgan. 

Qayerda 

ma‘naviy-

ma‘rifiy,madaniy.axloqiy  kamolot  yuksak  bo‘lsa,tarbiyaviy  tadbirlar  yo‘lga 

qo‘yilgan bo‘lsa,shu yerda jamiyatning ijtimoiy adolat mezonlari tez rivojlanadi.Biz 

qurayotgan  mustaqil  O‘zbekistonda  demokratik-huquqiy  jamiyatning  uch  muhim 

tomoni  bor:  iqtisodiy,siyosiy  va  ma‘naviy.Ular  qancha  mustahkam  baquvvat  

bo‘lsa,kelajagimiz  shunchalik  baquvvat  bo‘lib,jamiyat  tez  rivojlanadi.Odob-axloq 

me‘yorlari kecha yoki bugun o‘ylab topilgan narsa emas. 

Kurs ishining vazifasi:  Ushbu kurs ishining vazifalari quyidagilardan iborat: 

-  Mustaqillikni    ma‘naviyatining  bosh  mezoni,  asos-poydevori  sifatida  tahlil 

qilish; 

- Mamlakatda ma‘naviy-ma‘rifiy islohotlarni ilmiy va hayotiy misollar orqali 

yoritib berish; 

-  Ma‘naviyatga  e‘tibor-ma‘naviy  taraqqiyotga  erishishning  muhim  omili 

ekanligini ilmiy asoslab berish. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

1.Mustaqillik ma’naviyatining bosh mezoni, asos-poydevori 

      Mustaqillik xalqimizning azaliy orzusi bo‘lib  kеlgan.                          

 Ma'lumki,  qadimiy  Turkistonning  mislsiz  tabiiy  rеsurslari,  moddiy  va  ma'naviy 

boyliklari  bir  nеcha  yuz  va  ming  yillar  osha  ajnabiy    mamlakatlarning  diqqat-

e'tiborini  o‘ziga  tortib,  qasadu  qavasini  kuchaytirib,  bosqinchilik  ishtaqalarini  avj 

oldirib  kеlgan.  Bu  yurtga,  jannatmakon  bu  o‘lkaga  qanchadan-qancha  dushmanlar, 

qilichidan qon tomib turgan bosqinchi galalar bostirib kеldi va xalqini asoratga solib, 

moddiy va ma'naviy boyliklarini oyoq osti qildilar. qar safar bu еrning vatanparvar 

xalqi  o‘z  vatani  mustaqilligi  uchun  tinimsiz  kurash  olib  borib,  yuzlab  jasur, 

otashqalb farzandlaridan ayrildi. 

  Mustakillik O‘rta Osiyo xalqi uchun doim orzu bo‘lib kеldi. Bosqinchilarga 

qarshi kurash, erk va mustaqillik uchun kurash qayot-mamot janglari o‘tmishida bu 

yurt uchun bir laqza bo‘lsa-da tingani yo‘k. Buni Alеksandr Makеdonskiyga qarshi 

xalqimizning asl farzandi Spitamеn raqnamoligida olib borilgan kurashlar misolida 

qam  kurish  mumkin.  Iskandar  qarbiy  jiqatdan  ustun  bo‘lsa-da,  Spitamеnni  jang 

maydonida еngaolmaydi, balki xoinlar qo‘li bilan qatl ettirdi. qatl ettirdi-yu, ammo 

Spitamеnning jasorati, mardligiga uning o‘zi qam tan bеrdi. 

     Arablar bosqini davridan ko‘p o‘tmay, XIII asrning birinchi yarimida O‘rta Osiyo 

yana  bosqinchilar  istilosi  girdobida  qoldi.  Endi  Chingizxon  boshliq  tatar-mo‘qul 

galalariga  qarshi  kurashishga  to‘qri  kеldi.  Tarixning  shu  davriga  oid  saqifasini 

varaqlar ekanmiz, Muqanna kabi Vatan uchun jon fido qilgan, qullik va mut'еlikdan 

ko‘ra  ozod  bo‘lib  o‘lishni  afzal  ko‘rgan.  Jaloliddin  Mangubеrdi,  Tеmur  Malik, 

Maqmud  Tarobiy,  Shamsiddin  Maqbubiy  kabi  xalq  qaqramonlari  ko‘rsatgan 

jasoratlarini  o‘qiymiz.  Garchi  ular  tomonidan  olib  borilgan  qarshiliklar 

maqlubiyatga uchragan bo‘lsa-da, ularning ko‘rsatgan jasorat va mardliklari kеyingi 

avlodlarga  na'muna,  qattoki,  yo‘lchi  yulduz  kabi,  mustaqillik  uchun  kurash  yo‘li 

bo‘lib qoldi. 

Muqullar mo‘ri-malaxdеk yopirilib, Movouronnaqr shaqar va qishloqlarini vayrona 

etar  ekanlar,  Tеmur  Malik,  Jaloliddin  Mangubеrdi  va  Maxmud  Tarobiylar  soni 

kundan-kunga ko‘payib bordi. Tarix saqifasida Sarbadorlar qarakati dеb nom olgan 

qarakat qam ana shu bosqichi muqullarga qarshi yuzaga kеlgan qarakat edi. 

 Bu qarakat ishtirokchilari-xalq ziyolilari, qunarmandlari va oddiy qarbiylar edi. 

Vatanimizdagi  eng  yirik  Sarbadorlik  qarakati  1365  yilda  Samarqand  shaqrida  yuz 

bеrdi  va  katta  muvoffaqiyat  qozondi.  ―Sarbador‖  so‘zi-  «boshini  dorga  tikkan». 

dеgan  ma'noga  egaligidan  ko‘rinib  turibdiki,  ular  istiqlol  yo‘lida  jon  fido  qilishga 

aqd qilgan kishilar edi.   

Movourounnaqrda  mo‘qullar  bosqiniga  dastlab  qalabaga  erishganlar  qam 

Sarbadolar bo‘ldi. ―Ular tub xalqning mislsiz kuch-qudratiga ishonchini uyqotdi va 

agar birlashsa, bosqinchilardan Turonzaminni xalos etish mumkinligini ko‘rsatdi‖1  

 Mo‘qullarga  qarshi  qarakat  faqat  Samarqandda  emas,  xol  buki    bunday 

xarakat 1373 yilda Karmanada qam yuz bеrgan.   Dеmak Sarbadorlar qarakati            

favqulotda  qodisa  emas,  u  Movourounnaqrda  kеng  tomir  yoygan  xalq    ozodlik 

xarakati  bo‘lgan. 

Mo‘qullar  bosqiniga  qarshi  sarbadorlardan  aloqida  Tеmurbеk  va  amir 

Xusaynlar qam o‘z qo‘shini bilan jang qildilar. Tarixda ―loy jangi‖ dеb nom olgan bu 

jangda ular mo‘qullardan еngilib, Amudaryo soqiliga chеkinishga  majbur bo‘ldilar. 

Sarbadorlarning 

muvoffaqiyatini 

eshitib 

Tеmurbеk 

va 

amir 

Xusayn 

Movourounnaqrga,    aniqroqi,  Samarqandga  qaytib  sarbadorlar  sardorlari 

Mavlonzoda  va  Abu  Bakr  Kalaviy  bilan  uchrashadilar.  Ammo,  Sarbadorlarga 

nisabatan  qayrligi  bo‘lgan  amir  Xusayn    ularni  o‘ldirishga  urinadi.  Tеmurbеk 

to‘xtatib  qoldi.  Chunki  uning  Sarbadorlarga  nisbatan  ko‘nglida  qеch  qanday 

yomonligi yo‘q edi.  

Tеmurbеk  Sarbadorlar  tamonidan    o‘tkazilayotgan  isloqatlarni    qo‘llab-  quvvatlar 

ekan,  kеlgusida  Movorounnaxrning  ozod  va  osoishta  mamlakatga  aylanishida  

Mavlonzodadеk mard va vatanparvar kishilar zarurligini bilar edi. 

  Mamlakatni 145 yil ezib kеlgan  muqul bosqinchilaridan butunlay ozod etish taqdir 

taqozosi bilan Tеmurbеk zimmasiga tushdi. U   muqullarga qarshi olib borilayotgan 

kurashda mudom  pand bеrib kеlayotgan amir Xusayndan  xolos bo‘lganidan so‘ng, 

muqullarga  qarshi  kurashni  butunlay  o‘z  qo‘liga  oldi.  O‘zining  usta  sarkardaligi, 

favqulotda  tadbirkorligi  bilan,  o‘ta  kuchli    istе'dodi  orqali  butun  bir  xalqni 

dushmanga qarshi otlantira oldi.         

  Shu o‘rinda I.Karimovning quyidagi so‘zini eslab o‘tishimiz lozim. ―Buyuk 

shaxslarni tarix yaratadi, dеydilar. Bunda qo‘shimcha qilib soqibqiron bobomizning 

suronli  qayotini  xayol  ko‘zgusidan  o‘tkazib,  buyuk  shaxslarni  millat  qayqusi,  xalq 

dardi yaratadi, dеyish mumkin‖2. 

Mustaqillik  osonlik  bilan  qo‘lga  kiritilmagan  va    kiritilmaydi.    Yuqorida  

ko‘rib   o‘tgan  kurashlar  zamirida    nеcha    minglab    xalq    farzandlari muborak 

jonlari,  daryo bo‘lib, oqqan qonlari yotibdi. 

Chor Rossiyasi XIX asrning II-yarmida O‘rta Osiyoga yana qujum uyushtirdi. 

1852-1876  yillarda,  24  yillik  jangu-jadallardan  so‘ng  qo‘qon  xonligini,  1865-1868 

yillarda  Buxoro  amirligini  va  1873  yili  esa  Xiva  xonligini  maqlubiyotga  uchratdi. 

Xonliklarning  maqlubiyatga  uchrashining  o‘ziga xos sabablari  mavjud  edi,  albatta. 

Ammo,  shuni  aloqida  e'tirof  etish  kеrakki,  Tеmur  va  tеmuriylardan  so‘ng 

mamlakatda  avj  olgan  parokandalik  bu  еrda  mustaqillikning  barqam  topishiga, 

mamlakatning qullik iskanjasiga tushib qolishiga asosiy sabablardan biri edi. 

                 Mustamlaka sharoitida Chor Rossiyasi Turkistonni o‘zining  tayyor xom  ashyo 

bazasiga  aylantirdi.  Rossiya  xukumati  paxtachilik  bilan  ishlaydigan  to‘qimachilik 

korxonalaridagi  dastgoqlarning  to‘qtovsiz  ishlab  turishi  uchun  zo‘r  bеrib, 

Turkistonda  paxta  qosildorligini  ko‘paytirishga  va  bundan  mo‘may  daromat  olish 

uchun  qar  qanday  zo‘ravonlikdan  qaytmas  edi.  To‘qri,  paxtachilik  bilan  boqliq 

ko‘pgina ishlar amalga oshirildi, ma'lum ma'noda taraqqiyot sari intilish yuz bеrdi. 

Ammo, bu o‘zgarishlar maqalliy xalqni ezish, asoratga solish, ekspluatatsiya qilish 

orqali  amalga  oshirildi.    Garchi  bu  qo‘zqalonlar  chor  Rossiyasi  tomonidan  qonli 

ravishda  bostirilgan  bo‘lsa-da,  maqalliy  xalq  qalbi,  ruqiyatidagi  ozodlikka, 

erkinlikka bo‘lgan  

_____________  

1

. X.Ziyoеv  ―Tarix-o‘tmish va kеlajak ko‘zgusi‖ Toshkеnt. 1996 yil 61 bеt 

muqaddas tuyquni so‘ndiraolmadi. Aksincha xalqning milliy-ozodlik qarakatini avj 

oldirdi.   Buni biz mamlakatda turli zo‘ravonlik, qiyla-nayranglar bilan qokimiyatni 

egallagan Sovеtlarga qarshi kurashda xam ko‘rishimiz mumkin. 

Turkiston  xalqi  dastlab  Sho‘rolar  bеrgan  vadalariga ishongan  edi,  chor  

Rossiyasi    zulmidan    qutulganiga    xursandbo‘lgan  va  kеlajakda  yoruq  kunlarni 

kutgan  edilar.  Mamlakatda  milliy  davlatini  barpo  etish  maqsadida,  barcha  xalqlar 

bilan  tеng  ququqli  munosabatda  bo‘lib  yashash  yo‘lini  izlagan  turkistonliklar 

Turkiston  Muxtoriyati  dеb  tarixga  kirgan  mustaqil  davlatini  barpo  etishga  qam 

muyassar  bo‘ldi.  Ammo  Turkiston  Muxtoriyati  bor  yo‘qi  72  kun  o‘tib  qonga 

botirildi.  Uning  namoyondalari  qibsga  olinib,  qo‘qon  shaqri  Sho‘ro  qo‘shinlari 

tomonidan 9 kun talandi, vayron qilindi. 

Mamlakatda  dastlab  chor  Rossiyasiga,  so‘ngra  sho‘rolarning  niqoblangan 

siyosatiga  qarshi  milliy-ozodlik  qarakati-jadidchilik  qarakati  vujudga  kеldi. 

Turkiston Muxtariyati qam ana shu qarakat natijasi edi. 

         Sho‘rolar o‘z qokimiyatini yanada mustaqkamlash uchun milliy-ozodlik 

kurashchilariga  qarshi  kurash  olib  borar  ekan,  maqalliy  xalqni  ularga  qarshi 

otlantirish  maqsadida,  o‘z  nopok  niyatlarini  xaspo‘slash  uchun  milliy-ozodlik 

kurashchilarini ―bosmachi‖lar dеb tarqibot-tashviqot ishlarini avj oldirib yubordilar,  

ularga ―xoin‖, ―jallod‖, ―odamxo‘r‖ dеgan tamq‘alar bosildi. 

 Xulosa  kilib  aytganda,  mustaqillik  xalqimizning  azaliy  orzusi  bo‘lib  kеlgan. 

Mudom  bosqinchilik,  mudom  zo‘ravonlik,  xalqning  moddiy  va  ma'naviy 

boyliklarini  talon-taroj  etishlik  bu  o‘lka  aqolisini  tinka-madorini  quritishi  bilan 

birga,  xalq  orasidan  Vatan  ozodligi,  istiqloli  uchun  fidoyi  insonlarni  еtishib 

chiqishiga  sabab  bo‘ldi.  Kurashlar  zamirida  xalq  irodasi  charxlanib  bordi, 

xalkimizning kalbida  esa mustakillik asriy orzudan buyuk maksadga aylandi. 

___________ 

1.

 N. Sodiqova ―Talon-taroj qilingan mulk‖.  ―O‘zbеkiston adabiyot va san'ati‖ 1991 yil.    

        19 iyul 

2

  O‘sha joyda 

3. A.R.Bеruniy. Tanlangan asarlar.  Toshkеnt 1968 yil 72 bеt

 

 

 

2. Mamlakat taraqqiyotida ma’naviyatga bo’lgan e’tibor 

 

Milliy  ma'naviyat  har  bir  millatga  qaysidir  bir  tarzda  aloqador  hisoblanuvchi 

o‗tmish, bugun va kelajakdagi barcha shaxslar ma'naviyati majmuini muayyan bir 

tizim  sifatida  anglanishidir.  Milliy  ma'naviyatimiz  ham  tarixiy  hodisa,  ham 

zamonaviy  voqelik  bo‗lib,  millatning  o‗tmishi,  buguni,  hamda  kelajagini  o‗zida 

mujassam  etadi.  U  millatimizning  ma'naviy  takomil  jarayoni  bilan  bog‗liq  va 

nafaqat  ajdodlarimiz  yaratgan  ma'naviy  merosda,  balki  bugungi  kun  va  kelajak 

avlodlarning  hayotga  munosabatida,  orzu-istaklarida  o‗z  aksini  topgandir.  Uning 

teranligi  va  ko‗lami  ajdodlarimizning  ming  yillar  davomida  to‗plagan  yaxlit 

tarixiy-ma'naviy 

tajribasi 

bilan 

belgilanadi, 

shu 

bilan 

birga 

xalq 

donishmandligining  turli  suratlarda  zuhur  etishi  ham  u  haqdagi  nazariy 

xulosalarning manbai bo‗lib xizmat qiladi. 

Milliy  ma'naviyat  o'tmishnigina  emas,  ham  bugun,  ham  kelajakni  o'zida 

mujassam  etadi.  Buning  uchun  uning  manbayi  sifatida  biz  faqat  ajdodlarimizning 

yozma  merosiga  tayanib  qolmay,  balki  ushbu  merosdan  anglaganimizni  bir 

paytning  o'zida  xalqning  tirik  xotirasi  bilan,  uning  ma'naviy  qadriyatlarini  

qiyoslab,  ularning  uyg'un  jihatlariga  e'tibor  qaratishimiz  lozim  bo'ladi.  Shu  bilan  

birga  tarix  tajribasi  va  sinovlaridan  o'tgan  qiymatlarni  umumbashariy  qadriyatlar 

bilan uyg'unlashtirib, hozir va kelajak uchun ahamiyati nuqtayi nazaridan baholash 

ko'zda  tutiladi.  Milliy  ma'naviyat  voqelikni  faqat  ong  bilan,  aql  bilan  tushunib 

yetish tajribasiga emas, haqiqatni anglab yetishning barcha vositalari, e'tiqod, ibrat, 

taqvo,  riyozat,  irfon,  mehr,  did-farosat,  amaliy  yaratuvchilik  faoliyatining  barcha 

turlariga e'tibor qaratib, millatning barcha amaliy va nazariy tajribasini o'rganishga 

intiladi, ushbu tajribani ongli o'zlashtirishda har bir insonga ko'maklashadi, maqsad  

bitta,  ko'ngil  ko'zgusiga  sayqal  berishda  har  bir  shaxsga  iloji  boricha  yordam 

berish. 

Inson  ruhida  tabiatga  nisbatan,  o'zgalarga  nisbatan  mehr  va  adolat  tuyg'ulari 

shakllanishiga uning moddiyligi bilan bevosita bog'liq bo'lgan nafsi ammorasi, ya'ni 

g'aflat, shahvat va kibr kabi qusurlar doimo xalaqit berib turadi, shuning uchun har 

bir kishi hayotga, o'z faoliyatiga sergak boqishi lozim. Ushbu illatlar har bir inson 

fitrati  bilan  bog'liq  bo'lgani  tufayli  inson  moddiy  mavjudot  sifatida  tirik  ekan, 

ulardan  butkul  qutulish  umidi  xom  xayol,  faqat  ularni  muvozanatlovchi  kuch 

kerak.Ayni shu kuch - ma'naviyatdir. 

1999-yil  14-aprel  kuni  ochilgan  Birinchi  chaqiriq  O'zbekiston  Respublikasi 

Oliy  Majlisining  XIV  sessiyasida  «O'zbekiston  XXI  asrga  intilmoqda»  deb 

nomlangan  ma'ruzasida Prezident I. Karimov  mamlakatimizni yangi asr arafasi va 

uning  dastlabki  yillaridagi  rivojlanish  strategiyasini  belgilab  berar  ekan,  «jamiyat 

ma'naviyatini  yanada  yuksaltirish»  ni  ustuvor  yo'nalishlardan  ekanligini  alohida 

ta'kidlab,  ma'naviyatga  mukammal  ta'rif  berish  bilan  birga  bu  sohada  bugungi 

kunda oldimizda turgan eng muhim masalani ham aniq ko'rsatib o'tdi: 

"Erkin  fuqaro  ma'naviyatini,  ozod  shaxsni  shakilantirish  masalasi 

oldimizda  turgan  eng  dolzarb  vazifadir.Boshqacha  aytganda,  biz  о  'z  haq-

huquqlarini taniydigan, o'z kuchi va imkoniyatlariga tayanadigan, atrofida sodir 

bo'layotgan  voqea-hodisalarga  mustaqil  munosabat  bilan  yondashadigan,  ayni 

zamonda,  shaxsiy  manfaatlarini  mam-lakat  va  xalq  manfaatlari  bilan  uyg'un 

holda  ko'radigan  erkin,  har  jihatdan  barkamol  insonlarni  tarbiyalashimiz 

kerak»'. 

Prezidentimizning 

 

Islom 

Karimovning 

Milliy-Ma‘naviy 

tiklanish 

konsepsiyаsida  ilgari  surilgan  g‗oyalar  bugungi  kunda  milliy  ma‘naviyatni 

rivojlantirish  davlat  siyosatida  ustuvor  vazifa  sifatida  belgilanishga  xizmat  qilib 

kelmokda. 

Islom  Karimov  o‗z  asarlarida  mamlakatimizda  milliy  ma‘naviyatni  tiklash 

va  rivojlantirish  davlat  siyosatida  ustuvor  vazifa  ekanligiga  e‘tiborni  qaratib, 

quyidagi  konseptual  g‗oyani  ilgari  suradi.  U  shunday  yozadi:  «Oldin  odamlarga 

moddiy  boylik  berish,  so‗ngra  ma‘naviyat  to‗g‗risida  o‗ylash  kerak  deydiganlar 

haq bo‗lmasa kerak. Ma‘naviyat — insonning, xalqning, jamiyat, davlatning kuch-

qudratidir. U yo‗q joyda hech qachon baxt-saodat bo‗lmaydi...». 

Bu  kabi  savollarning  son-sanog‗i  yo‗q.  Mana  shularning  o‗zi  ham  milliy 

ma‘naviyatimizning naqadar toptalganligini ta‘kidlovchi misollardir. 

Bunday imkoniyatlarni qo‗lga kiritishimizda xalqimiziing sevimli farzandi, 

ulkan  davlat  va  siyosat  arbobi,  yetuk  olim,  vatanparvar  va  millatparvar  inson 

otamiz Islom Karimovning yetakchilik va rahbarlik roli asosiy rol o‗ynadi. 

Mustaqillik yillari Qur‘oni Karim o‗zbek tiliga tarjima qilinib, ko‗p nusxada 

chop etildi. Imom al-Buxoriyning to‗rt jildlik hadislarini chop etish tugallandi. Xoja 

Ahmad  Yassaviyning  «Hikmatlar»  to‗plami  chop  etildi.Ko‗plab  Qur‘oni  Karim 

sharhlariga  oid  kitoblar  ham  chop  etilganligini  va  ulardan  xalqimiz  bahramand 

bo‗layotganligining guvohi bo‗lib turibmiz. 

Mustaqillik  yillari  Iydi  Ramazon  va  Qurbon  hayit  kunlari  Diniy 

qadriyatlarimizning bayrami sifatida nishonlanmoqda. Navro‗z umumxalq bayrami 

sifatida  xalqimiz  hayotidan  mustahkam  o‗rin  oldi.Har  yili  3000  dan  ortiq 

vatandoshlarimiz  muborak  haj  safarlarini  ado  etmoqdalar.  Mustaqillik  yillari 

ko‗plab masjid va madrasalar ta‘mirlandi. 

Amir Temur, Mirzo Ulug‗bek, Bobur Mirzolarning nomi qayta tiklandi. Amir 

Temur  tavalludining  660  yilligi,  Mirzo  Ulug‗bekning  esa  600  yilligi  keng 

nishonlandi  va  shu  munosabat  bilan  yurtimizda  beqiyos  ma‘naviy-ma‘rifiy  ishlar 

amalga oshirildi. 

Mustaqillik  tufayli  milliy    istiqlolimiz  kurashchilari  Abdulla  Qodiriy, 

Cho‗lpon, Fitrat, Usmon Nosir, Behbudiy va boshqalarning nomi tiklandi, asarlari 

chop etildi, ular tavallud topgan kunlar umummilliy bayram sifatida nishonlandi. 

Qatag‗on  yillarida  millatimiz  mustaqilligini  ta‘minlash  yo‗lida  qurbon 

bo‗lgan  xalqimizning  ana  shu  sevikli  farzandlarining  muborak  nomlarini 

abadiylashtirish  maqsadida  Vatanimiz  poytaxti  Toshkent  shahrida  Shahidlar 

hiyoboni barpo ztildi. 

Uzoq  tariximiz,  boy  madaniyatimiz,  serqirra  ma‘naviyatimizdan  guvohlik 

beruvchi  Xiva  va  Buxoro  shaharlarining  2500  yillik  to‗ylari  1997  yidda  katta 

tantanalar bilan nishonlandi. 

2000  yili  esa  ilohiyot  ilmining  darg‗asi  Abu  Mansur  al-Moturidiyning 

muborak  yubileyi  muvaffaqiyatli  ravishda  nishonlandi.  2001  yilda  esa  yana  bir 

ulkan  merosimiz  hisoblangai  «Avesto»ning  2700  yilligi  va  2002  yilda  Termiz 

shahrining 2500 yilligi nishonlandi. 

Bugungi  kunda  mamlakatimizning  eng  iqtidorli  2000  dan  ortiq  yoshlari 

rivojlangan  xorijiy  mamlakatlarning  oliy  o‗quv  yurtlarida  ta‘lim  olmoqdalar. 

«Mahalla»,  «Kamolot».  «Sog‗lom  avlod  uchun»,  «Nuroniy»,  «Ulug‗bek», 

«Umid», «Ustoz» kabi jamg‗armalar ham Prezidentimiz tashabbusi bilan vujudga 

keldi.  

Shuning  bilan  bir  qatorda  milliy-ma‘naviy  tiklanish  borasida  ko‗lami 

jihatidan  juda  katta  vazifalar  turibdi.  Biz  millatimiz  tarixi  va  merosini  chuqur 

o‗rganishimiz  lozim  bo‗ladi.  Zero,  Prezidentimiz  Islom  Karimov  ta‘kidlaganidek, 

«Biz  xalqni  nomi  bilan  emas,  balki  madaniyati,  ma‘naviyati  orqali  bilamiz, 

tarixining tag-tomirigacha nazar tashlaymiz»1. 

Demak,  ma‘naviyat  insonning  insoniylik  mohiyatini  belgilovchi  o‘zak 

tomiri,  insonni  mustaqil  shaxs  sifatida  qiyofalanishining  bosh  manbai  desak, 

yanglishmas  ekanmiz.  Millat  ma‘naviyati  esa  o‘tmishda,  bugun  va  kelajakdagi 

ushbu millatga aloqador barcha shaxslar ma‘naviyatining majmuidan iborat, deyish 

mumkin.  Shu  bilan  birga  ajdodlarimiz  yana  qaysi  manbani  o‘z  ma‘naviyatlarini 

shakllantirishga  asos  qilib  olgan  bo‘lsalar,  o‘sha  manbalar  ham  millat 

ma‘naviyatiga  bevosita  aloqador  bo‘lib  qoladi.  Masalan,  xalqimiz  1300  yil  ilgari 

islom  dinini  qabul  qilgan  bo‘lsa,  demak,  bu  e‘tiqodning  asos  manbalari  bo‘lmish 

Qur‘oni  karim  va  Hadisi  shariflarsiz  milliy  ma‘naviyatimizni  tasavvur  qilib 

bo‘lmaydi.  Imomi  A‘zam,  Imom  G‘azzoliy,  Ibn  al-Arabiyning  ma‘naviy  merosi 

haqida ham shunday deyish mumkin. 

Aslida  milliy  ma‘naviyat  nazariyasini  yaratish  uchun  qaysi  manbalarga 

tayanish,  uning  asoslarini  qaerlardan  qidirish  kerakligi  Prezident  asarlarida 

avvalboshidanoq aniq ko‘rsatib berilgan edi va yangi kitobda yana birma-bir sanab 

chiqilgan.  Bu  manbalardan  eng  birinchi  va  asosiysi  buyuk  ajdodlarimiz  merosidir. 

                                           

1

Karimov I.A Tarixiy xotirasiz kelajak yo‗q.. 9-bet. 

 

 

Buyuk  ajdodlarimiz  bizga  qoldirgan  ulkan  meros  –  milliy  ma‘naviyatimiz 

nazariyasini shakllantirish uchun butun kerakli unsur va tarkiblarni yaratib qo‘yipti, 

faqat  uni  xolis  nazar  bilan  astoydil  qidirsak,  kifoya.  Mustaqillikning  dastlabki 

yillaridan  boshlab  muntazam  davom  etib  kelayotgan  qutlug‘  an‘ana  –  ulug‘ 

bobolarimiz, dunyoga dong taratgan, jahon jamoatchiligi allaqachon o‘z muqaddas 

mulki deb tan olgan ma‘naviy meros sohiblarining yubileylarini mamlakat va jahon 

miqyosida nishonlash haqidagi farmonlar va ularning ijrosi ayni shu masala – milliy 

ma‘naviyatimiz sarchashmalariga butun xalqimiz va, birinchi navbatda, yosh avlod 

e‘tiborini jalb etish maqsadini ko‘zda tutadi. 

Demak, milliy ma‘naviyatni biz qandaydir o‘zga yurtlarda yaratilgan falsafiy 

qarashlardan,  sobiq  Sho‘rolar  davrida  bizga  tiqishtirilgan uydirma  mafkuralardan 

keltirib  chiqarishga  urinmay,  o‘z  xalqimiz  va  millatimizning  azaliy  qadriyatlariga 

murojaat  

Milliy  ma'naviyatda  -  milliy  manfaat  ham  muhim  rol  o'ynaydi.  Sobiq 

Sho'rolar  davrida  milliy  manfaatni  millatchilikka  yo'yganlar  va  milliy  manfaat 

yuzasidan  harakat  qilgan  kishilarni,  rahbarlar  va  yozuvchilarni  millatchi  deb 

badnom 

etganlar. 

O'zbek xalqi uchun umuminsoniy ma'naviyat bilan birga milliy ma'naviyat va uning 

boyliklari ham g'oyat qimmatlidir. Bularga o'zbek xalqining o'zi yaratgan, boyitgan, 

saqlab  kelayotgan,  avloddan-avlodga  o'tib,  boyib,  sayqal  topib,  rivojlanib 

borayotgan  milliy-ma'naviy  boyliklar,  ajdodlardan  qolgan  axloqiy  an'ana, 

marosimlar, axloqiy pand-nasihatlar va hokazolar kiradi. 

O'rta  Osiyolik  mutafakkirlarning  ilmiy  merosida,  manbalarda  o'zbeklarda 

qadrlangan,  o'zbekona  axloq,  odobga  oid  ma'naviy  fazilatlar  haqida  ko'plab 

qimmatli  fikr,  ma'lumotlar  mavjuddir.Zahiriddin  Muhammad  Bobur  o'zining 

«Boburnoma»  asarida  o'zbeklarga  xos  bo'lgan  ko'plab  ma'naviy-axloqiy  sifatlarni 

tasvirlaydi.  Bular  iymon  va  e'tiqodlilik,  andishalilik,  oilaga  muhabbat,  bolajonlik, 

halollik, birovning haqiga xiyonat qilmaslik, farzandlarning ota-onalariga, aka-uka, 

opa-singil,  qarindosh-urug'lariga  mehribonligi,  diniy  qadriyatlarga  rioya  qilish, 

savodxonlik,  sahovatlilik,  xushfe'llik,  shirinso'zlik,  mardlik,  odillik,  hayolilik, 

sahiylik, odamiylik, oq ko'ngillilik, mehnatsevarlik va boshqalardir. 

 O'rta  Osiyoga  sayohatga  kelgan  German  Vamberi  «Buxoro  yoxud 

Mavorounnahr  tarixi»  asarida  Oltin  O'rdadagi  o'zbeklarning  musulmoncha 

tarbiyalanganini, savdo-sotiqda og'ir  vazminligini, oq  ko'ngillilik va  samimiyligini, 

kamgapligini, 

sadoqatliligini, 

dovyurakligini, 

shinavandligini, 

oilaviy 

munosabatlarda  pokligini,  mulohazaliligi,  andisha  bilan  to'g'ri  so'zlashishini,  ota-

onaga  hurmati  va  e'tiqodi  kuchliligini,  birinchi  bo'lib  o'tirmaslik  va  birinchi  bo'lib 

so'zlashmasligini,  mug'ombirlikni  bilmasligini,  dinga  e'tiqodi  kuchli  bo'lib,  bu 

jihatdan anatoliyali turklarga 

o'xshashligini ko'rsatgan. 

O'zbek  xalqining  hozirgi  milliy  ma'naviyati  va  qadriyatlari  o'tmish  milliy 

ma'naviyatining  davomi  bo'lib  ularga  do'stlik,  o'rtoqlik,  mehmondo'stlik, 

odamgarchilik,  insonparvarlik,  axloqiy  teranlik,  tadbirkorlik,  fazilatlilik,  saxiylik, 

xushmuomalalilik,  jamoa  ichida  o'zini  tuta  bilishlik,  hayolilik,  sizlab  muomala 

qilish, ozodalik, xushchaqchaqlik, xushfe'llik, mardlik, samimiylik, lutfi karamlilik, 

ro'zg'orparvarlik,  shirinso'zlik,  tashabbuskorlik,  ona-yurt  va  xalqiga  muhabbatlilik, 

insoflilik,  diyonatlilik,  rostgo'ylik,  halollik,  oru-nomuslilik,  to'g'rilik,  rejalilik, 

poklik, sabr-andishalik, vazminlik, hojatbarorlik, ota-ona va kattalarni hurmat qilish, 

mehnatsevarlik, o'tmishga hurmat, insoflilik, iymonlilik, milliy g'urur, mustaqillikni 

qadrlash,  vatanparvarlik,  millatparvarlik  va  boshqa  milliy,  ma'naviy  -  axloqiy 

fazilatlar kiradi. 

Millat,  xalq  bor  ekan  uning  ma'naviy  dunyosida  milliy  jihatlar  doim  saqlanib 

qoladi.  O'zbeklarning  milliy  ma'naviyati,  erkak  va  ayollarning  o'ziga  xos  sharqona 

axloqiy  fazilatlari,  ota-ona,  farzandlar,  qo'ni-qo'shnilar,  mahalla-ko'y  aloqalari, 

halollik,  iymon,  vijdon  bilan  bog'liq  ma'naviyati  faqat  o'tmish  sadosi  emas,  balki 

hozirgi kun uchun ham xosdir. 

O'zga  millatlarning  ma'naviy  qadriyatlari  qanchalik  ta'sir  ko'rsatmasin 

kattalarga,  ota-onaga  hurmat,  kamtarlik,  halollik,  iymon,  mehnatsevarlik, 

mehmondo'stlik  singari  milliy  ma'naviy  fazilatlarimiz  barqarordir.Chunki  bu 

ma'naviy xislatlar avloddan-avlodga o'tib qon-qonimizga singib ketgan. Ayollarimiz 

qanchalik  zamonaviylashmasinlar,  ular  hayo,  ibo,  nomus  bobida,  oila,  qarindosh-

urug'larga  nisbatan  munosabat  bobida  sharqona,  o'zbekona  fazilatlarni  tark 

etmaydilar. Millat bor ekan, uning ma'naviyati saqlanib qoladi va rivojlanaveradi 

Yuqorida  ta'kidlaganimizdek,  ota-onani,  yoshi  ulug'larni  va  kichiklarning 

izzatini  o'z  o'rniga  qo'yish,  hurmat  qilish  ham  milliy  ma'naviyatimizga  kiradi.  Bu 

yo'l  istiqlol  va  istiqbol  muammolarini  o'tmishning  boy  tajribasi  bilan  bog'lashga 

yaqindan yordam beradi. 

Odatda  kishilar  ko'pincha  ikki  ishda  katta  xatoga  yo'l  qo'yadilar.Birinchisi  - 

yoshlarni  hali  yosh  deb,  ularga  ishonmaganida,  ikkinchisi  -  keksalarni  qariya  deb 

chetga  surib  qo'yganida.  Yoshlarda  kelajakka  intilish  bilan  bog'liq  bo'lgan  katta 

tashabbus,  kuch  va  g'ayrat  bo'ladi.  Keksalar  esa  hayot  yo'lida  ko'p  issiq  va  sovuq 

kunlarni  boshdan  kechirib,  boy  tajriba  orttirgani  uchun  ularda  uzoqni  o'ylab, 

bosiqlik  bilan  ish  qilish,  yetti  o'lchab  bir  kesish  singari  ma'naviy  boylik  va  yetuk 

tafakkur salohiyati bor. O'zbeklarning «qari bilganni pari bilmas», degan hikmatida 

ko'p  ma'no  bor.  Yoshlarning  tashabbusi,  kuchi,  g'ayrati  keksalarning  boy  hayotiy 

tajribasi  bilan  bog'langandagina  yaxshi  ijobiy  samara  beradi.  Keksa  avlodning 

bilimi,  hayot  tajribasi  yoshlar  uchun  ma'naviy  kamolot  va  ibrat  maktabidir.  Keksa 

avlodning  hayot  tajribasini  mensimaslik  hamma  davrlarda  ham  jamiyat  uchun 

falokatli  oqibatlarga  olib  kelgan.  Chunonchi,  1920-30  yillarda  hali  hayotda  biror 

og'ir saboqni ko'rmagan, baland-pastni bilmagan 15-17 yoshlik komsomollar ko'plab 

ishbilarmon,  mehnatsevar  dehqonlarni  quloq  qilish,  molu-mulkini  musodara  etib, 

uzoq  yerlarga  badarg'a  qilish  vazifasini  o'z  zimmasiga  olgani  xam  katta  iqtisodiy, 

ijtimoiy,  ma'naviy  bo'xronlarga  sabab  bo'ldi.  Hozir  ham  keksalarning  qadriga 

yetmaydigan,  ularni  mensimaydigan  yoshlar  oz  emas.Bu  o'zbek  milliy 

ma'naviyatidagi  salbiy  bir  hol,  ko'rinish.Uning  oldini  olish  zarur.Sovet  totalitar 

tuzumi  sharoitida  ma'naviy-axloqiy  fazilatlarning  milliy  jihatlari, an'analarini  inkor 

etish yoki kamsitish kuchaydi.Ularni ma'naviy qoloqlik ifodasi sifatida talqin etildi. 

Sharq  xalqlarining,  jumladan  o'zbek  xalqining  ming  yillik  ma'naviy  boyliklarini 

o'zida mujassamlashtirgan hadislar, shariat hukmlari diniy xurofat sifatida qoralandi. 

Ma’naviyat  insonning  ruhiyati  bilan  bog‘liq.Inson  ruhiyati,  albatta,  tashqi 

ta‘sirlar  natijasida  o‘zgarib  turadi.  Insonning  iqtisodiy  ahvoli,  jamiyatda  tutgan 

o‘rni  va  mavqei  uning  ma‘naviyatiga  ta‘sir  qilmay  qolmaydi.  Ammo,  baribir, 

ma‘naviyat  o‘z  mustaqil  yo‘nalishiga  ega.Masalan,  inson  qanchalik  boy,  o‘ziga 

to‘q  bo‘lsa,  shunchalik  uning  ma‘naviy  kamoloti  yuqori  yoki,  aksincha,  past 

bo‘ladi,  desak,  har  ikki  hukmda  ham  yanglishib  qolamiz.  Alisher  Navoiy,  Xoja 

Ahrori Valiy, Maxdumi A‘zam, Xoja Sa‘d Jo‘yboriy kabi allomalar ham ma‘naviy 

barkamol, ham nihoyatda badavlat bo‘lishgan. Shu bilan birga, dunyo molidan yuz 

o‘girgan,  umrini  zohidlikda  o‘tkazgan  buyuk  allomalarimiz  ham  kam  emas. 

Aksincha, nihoyatda ziyod mol-davlat sohibi bo‘lgan holda ma‘naviy kamolotdan 

uzoq kimsalar, yoki na dunyo molini, na ma‘naviy kamolotni qo‘lga kirita olmagan 

bechoralar ham hayotda uchrab turishini hamma biladi. 

Siyosat  va  iqtisodning  manbasi  ham,  maqsadi  ham  ushbu  foniy  dunyodan 

tashqarida  emas.  Inson  zoti  bu  sinov  dunyosiga  kirib  kelar  ekan,  undagi  moddiy 

vujud  iqtisodiy  ehtiyojni  tug‘diradi,  har  bir  tirik  zot  tug‘ilgandan  keyin  kun 

kechirish  tashvishiga  tushadi.  Siyosat  jamiyatga  oid  tushuncha,  insonlar  jamiyati 

shakllangan  ekan,  unda  turli  shaxslar,  toifalar  manfaatlarini  qaysidir  bir  usulda 

muvofiqlashtirib turish ehtiyoji mavjud.Ushbu ehtiyoj siyosatni paydo qiladi. 

Ma‘naviyat    o‘z  manbasiga  ko‘ra  ham,  maqsadiga  ko‘ra  ham  bu  foniy 

dunyodan  tashqariga  -  baqoga  yo‘nalgan. Ma‘naviyat  asli  baqoning  fanoda  zuhur 

etishidir.Ma‘naviyat  inson  uchun  moddiy  ehtiyoj  ham,  siyosiy  zarurat  ham 

emas.Ma‘naviyat  insonning  o‘z  mohiyati  oldidagi  mas‘ulligidir.Uning  mohiyati 

esa Borliq abadiyatiga daxldor. 

O‘zbekiston  Prezidenti  I.A.Karimov  o‘zining  yuqorida  tilga  olingan  yangi 

kitobida  ma‘naviyatga  shunday  ta‘rif  beradi:  “Ma’naviyat  –  insonni  ruhan 

poklanish, qalban ulg’ayishga chorlaydigan, odamning ichki dunyosi, irodasini 

baquvvat,  iymon-e’tiqodini  butun  qiladigan,  vijdonini  uyg’otadigan  beqiyos 

kuch,  uning  barcha  qarashlarining  mezonidir.”Bunday  beqiyos  botiniy  qudrat 

egasi uchun hayotda hal qilib bo‘lmaydigan muammo yo‘q. Shu sababli yurtimiz 

rahbari  yosh  avlodni  yuksak  ma‘naviyatli  qilib  tarbiyalashga  doimiy  ravishda  va 

g‘oyat jiddiy ahamiyat qaratmoqda. 

Hozirgi kunda milliy ma'naviyatimiz rivojini tasviriy san'at namunalarisiz tasavvur 

etib bo‗lmaydi. O‗zbek rassomlarining keyingi yillarda samarali ijod qilib, yangi-

yangi yutuqlarni qo‗lga kiritayotgani, bu sohaga ko‗plab yosh iste'dod egalari kirib 

kelayotgani uning ravnaqi va istiqbolidan dalolat beradi. 

 

 

Ma’naviyatga e’tibor-ma’naviy taraqqiyotga erishish 

Har  bir  mustaqil      millat  o'z  hayot    tarzini,  kelajagini  ajdodlarning  tarixiy 

tajribasi  va  jahondagi  ilg'or  tamoyillar  uyg'unligi  asosiga  qursa,  yanglishmaydi. 

Bunday  mustaqil  rivojlanish  yo'li  istiqlolning  dastlabki  yillaridan  e'tiboran 

O'zbekiston  Prezidenti  I.  Karimov  tomonidan  ishlab  chiqildi  va  o'tgan  yillar 

mobaynida izchil amalga oshirib kelinmoqda. 

Ma'naviyat insondagi yaratuvchilik qudratidir, insonda shu qudratni uyg'otish 

va  harakatga  keltirishga  muvaffaq  bo'linsa,  barcha  ulug'vor  rejalarni  amalga 

oshirish  uchun  voqe  imkon  vujudga  keladi.  Masalaga  bugungi  jahon 

taraqqiyotining  ilg'or  tamoyillari  darajasida  yondoshilsa,  milliy  ta'  limning  eng 

muhim  vazifasi  ham  ana  shu  imkonni  shakilantirish,  ya'ni  yosh  avlod  ruhida 

yaratuvchilik  qudratini  uyg'otib,  uni  bashariyat  taraqqiyotiga  xizmat  qiluvchi 

muayyan  o'zanlar  sari  yo'naltira  bilish  bilan  belgilanadi.  Ma'naviyat  poydevori 

baquvvat bo'lmasa, unday insonning butun g'ayrati, jo'shqin faoliyati, oxir natijada, 

xalq va vatan uchun, bashariyat kelajagi uchun, qolaversa, uning o'z shaxsi uchun 

qanday xulosaga olib keladi, aytish qiyin. 

Barchamizga  ma'lumki,  millat  va  xalqning  ruhi,  dunyoqarashi  va  turmush 

tarzini ifoda etadigan  milliy  ma'naviyatga munosabat, uni zamon talablari asosida 

rivojlantirish,  odamlarning  dunyoqarashi  va  tafakkurini  o‗zgartirish  masalasi  har 

tomonlama  chuqur va  puxta o‗ylab  ish  yuritishni talab  qiladi.  O‗sha  paytda  ba'zi 

odamlar,  mana,  biz  mustaqillikka  erishdik,  endi  faqat  ota-bobolarimizdan  qolgan 

qadriyatlar  asosida  yashashimiz  kerak,  boshqachaqarashlarning  bizga  hojati  yo‗q, 

degan asossiz fikrlarni ham bildirgan edi.Tabiiyki, bunday fikrlarga aslo qo‗shilib 

bo‗lmas  edi.  Bu  borada  to‗g‗ri  yo‗l  tutish  uchun  avvalambor  milliy  qadriyatning 

o‗zi nima ekanini aniq tushunib olish zarur. Albatta, biz tarix sinovlaridan  o‗tgan, 

milliy  manfaatlarimiz,  bugungi  va  ertangi  orzu-intilishlarimizga,  taraqqiyot 

talablariga to‗la javob beradigan, yillar o‗tgani sari qadri ortib boradigan g‗oya va 

tushunchalarni  qadriyat  deb  bilamiz.  Har  qanday  ijtimoiy  hodisa  singari  milliy 

qadriyatlarning  ham  o‗ziga  xos  rivojlanish  qonuniyati  bor.  Bu  haqiqatni  unutish, 

milliy  qadriyatlarni  biryoqlama,  sun'iy  ravishda  ulug‗lash  va  ideallashtirishga 

urinish,  ulardan    siyosiy  maqsadlarda  foydalanish  salbiy  oqibatlarga  olib  kelishi 

hayotda  ko‗p    bora  o‗z  isbotini  topgan.  Ayniqsa,  O‗zbekiston  kabi  ko‗pmillatli, 

ko‗pkonfessiyali mamlakatda bunday harakatlar oxir-oqibatda millatlararo 

ziddiyat, millatchilik, milliy va diniy betoqatlik kabi noxush holatlarga olib kelishi 

mumkin.

2

 

Xalqimizning  axloq,  andisha,  sharmu-hayo,  halollik  va  pokizalik,  inson  qadr-

qimmati  to'g'risidagi  ma'naviy  qadriyatlariga  zid  bo'lgan  yevropacha  an'analar 

yoshlar  ma'naviyatiga  salbiy  ta'sir  o'tkazdi.  Shu  tufayli  ma'naviy  tubanlik  yuzaga 

keldi.Yoshlarda  asriy  milliy  ma'naviyatimizga  zid  bo'lgan  bag'ritoshlik  (farzandni, 

ota-onani  tashlab  ketish  singari),  qotillik  (o'z  farzandini  o'ldirib  yashirish), 

xudbinlik, maishiy buzuqlik, giyohvandlik kabi ma'naviy qiyofa yuzaga kelib, ildiz 

ota boshladi. 

 Abdulla Avloniy  va  boshqa  ma'rifatparvar  fidoiylar  XIX  asrning  oxiri  va  XX 

asrning boshlarida Turkistonda hukmron bo'lgan ma'naviy inqiroz haqida gapirib, bu 

og'ir  vaziyatdan  ta'lim-tarbiya  ishlarini  yaxshilash,  axloqni  yuksaltirish  orqaligina 

chiqish  mumkinligini  qayd  qilgan  edilar.  «Tarbiya,  -  degan  edi Abdulla Avloniy,  - 

bizlar  uchun  yo  hayot  -  yo  mamot,  yo  najot  -  yo  halokat,  yo  saodat  -  yo  falokat 

masalasidir». 

Bu  fikrlarning  ahamiyati  hozirda  ham  kamaygani  yo'q.O'zbek  millati  faqat 

milliy  ma'naviy  kamolat  orqaligina  yuzaga  kela  boshlagan  milliy-ma'naviy 

aynishning oldini olishi mumkin. 

Sovet totalitar tuzumi barbod bo'lishi, O'zbekistonning o'z mustaqilligini qo'lga 

kiritishi jamiyatimiz ma'naviyatida chuqurlashib borayotgan inqirozning oldini olish 

uchun  tangrining  inoyati,  xalqimizning  baxti  bo'ldi.Milliy  mustaqillik  tufayli 

jamiyatimizda  milliy  ma'naviy  poklanish,  o'nglanish,  tiklanish  jarayoni  yuz  berdi. 

Yosh  avlodni,  biz  kabi  talaba  yoshlarni  vatanparvarlik,  insonparvarlik, 

millatparvarlik  ruhida  tarbiyalash,  milliy  g'urur  tuyg'usini  kuchaytirish,  iymon, 

vijdon,  halollik,  poklik,  mehnatsevarlik,  ishbilarmonlik  singari  xislatlarni 

                                           

1

Karimov I.A Yuksak ma‘naviyat yengilmas kuch.. 9-bet. 

 

shakllantirish,  mustaqillikning  ongli  fidoyisiga  aylantirish  hozirgi  kundagi  milliy-

ma'naviy tarbiya ishining asosiy maqsadidir. Shu o'rinda milliy-ma'naviy tarbiya va 

uning asosiy yo'nalishlari va mohiyatini aniqlab olish zarur 

Milliy  tarbiya  -  u  yoki  bu  millatni,  elatni  tashkil  qiluvchi  kishilarning  milliy 

madaniyatni,  merosni,  qadriyatlarni,  urf-odatlarni,  an'analarni  o'zlashtirishdagi 

faoliyatini  rivojlantirish  bo'lib,  u  milliy  ong  va  milliy  o'zlikni  anglashning 

sub'ektidir 

Milliy  ma'naviyatimiz  azaldan  qanday  omil  va  mezonlar  negizidashakllanib 

kelayotgani  xalqimiz  uchun  eng  aziz  va  eng  milliy  bayram  –  sharqonayangi  yil 

bo‗lmish  Navro‗z  ayyomi  misolida  ayniqsa  yorqin  namoyon  bo‗ladi.Barchamiz 

doimo  orziqib  kutadigan  va  katta  xursandchilik,  shodiyonabilan  o‗tkazadigan 

Navro‗z  bayrami  biz  uchun  hayot  abadiyligi,  tabiatningustuvor  qudrati  va  cheksiz 

saxovatining,  ko‗p  ming  yillik  milliy  qiyofamiz,olijanob  urf-odatlarimizning 

betakror ifodasi bo‗lib kelmoqda. 

Muxtasar  qilib  aytganda,  yangilanish  va  ezgulik  timsoli  bo‗lgan  Navro‗zfalsafasi 

xalqimizga  mansub  odamiylik,  mehr-oqibat,  muruvvat  va  himmatkabi  yuksak 

xususiyatlardan  oziqlanib  kelgani,  ajdodlarimiz  asrlar  davomidaqanday  buyuk 

umuminsoniy  g‗oyalardan  bahramand  bo‗lib,  ma'naviy  kamoltopganining  yana  bir 

tasdig‗idir, desak, hech qanday xato bo‗lmaydi. 

Ko‗hna  tariximizni  shu  ma'noda  ko‗z  o‗ngimizdan  o‗tkazib,  tahlil  qiladigan 

bo‗lsak,  muhim  va  ibratli  bir  fikrni  takroran  aytishga  to‗g‗ri  keladi.  Ya'ni,  ota-

bobolarimiz  ruhiy  olamining  tomir-ildizlari  aynan  yuqorida  zikr  etilgan  ma'naviy 

zaminda,  tarixda  ham,  bugun  ham  barchaning  havasini  tortib  kelayotgan  olijanob 

fazilatlar asosida shakllangan. 

 Milliy  tarbiyaning  asosiy  yo'nalishlarini  millatparvarlikni,  xalqparvarlikni, 

vatanparvarlikni, mehnatsevar-likni, yuksak insoniylikni rivojlantirish, merosni, urf-

odatni,  qadriyatlarni,  fan,  texnika,  texnologiyalarni  o'zlashtirishga  intilishni 

rivojlantirish,  mehr-oqibat,  iymon-e'tiqod,  or-nomus,  insof-diyonat,  milliy  va 

umuminsoniy  qadriyatlarning  mohiyatini  tushunib  yetish  va  unga  amal  qilish 

ruhiyatini shakllantirish kabilar tashkil etadi. 

 Milliy  tarbiyaning  yana  bir  yo'nalishi  –  ota-ona,  qarindosh-urug'larning 

hurmatini joyiga qo'yish, oilaning muqaddasligi tuyg'ularining barkamol bo'lishiga 

erishish,  o'zaro  munosabatlarda  yonma-yon  yashayotgan  o'zga  millatlar  va  elatlar 

vakillarining manfaatlarini hisobga olish kabilar tashkil etadi. 

Prezidentimiz Islom Karimov ta'kidlaganidek, milliy tabiatimizga xos bo'lgan 

mehr-oqibat,  muruvvat,  andisha,  or-nomus,  sharmu-hayo,  ibo-iffat  kabi  betakror 

fazilatlar  va  xalqimizning  ko'p  jihatdan  ajratib  turadigan  bag'rikenglik, 

mehmondo'stlik,  oqko'ngillilik  xususiyatlari  haqida  uzoq  gapirish  mumkin  .  Hech 

birimizni  xalqimizga  xos  ana  shunday  fazilatlar  tark  etishga  yo'l  qo'yib  bo'lmaydi. 

Milliy-ma‘naviy  tiklanishimizda  yoshlarning  ma‘naviyatini  yuksak  darajaga 

ko‗tarish,  ularning  hozirgi  zamon  fan,  texnika  va  texnologiya  yutuqlarini  chuqur 

o‗zlashtirishlari katta omil ekanligi Prezidentimiz tomonidan ilmiy asoslangan. 

Haqiqatan  ham  jahonning  rivojlangan  mamlakatlari  tajribalari  ko‗rsatib 

turibdiki,  qaysi  mamlakat  yoshlari  zamonaviy  fan,  texnika  va  texnologiya 

yutuqlarini  qanchalik  mukammal  egallasa,  mamlakat  taraqqiyotiga  qo‗shadigan 

hissalari shunchalik samarali bo‗ladi, ma‘naviyat yuksaladi va mamlakatning hozirgi 

zamon jahon sivilizatsiya tizimiga kirib borishi tezlashadi. 

Prezidentimiz  ishlab  chiqqan  milliy-ma‘naviy  tiklanish  konsepsiyasida 

nnsoniyatning  asrlar  davomida  yaratgan  va  umumjahon  mulkiga  aylangan  barcha 

boyliklarini  milliy  ma‘naviyatimizning  ajralmas  qismiga  aylantirish  ham  asosiy 

o‗rinni  egallaydi.  Jumladan,  u  «Fidokor»  gazetasi  muxbiri  savollariga  bergan 

javoblarida  dunyo  xalqlari  ma‘naviy  mulkiga  aylangan  faylasuflarning  asarlari 

haligacha  o‗zbek  tilida  yoshlarimizga  yetib  bormaganligini  qattiq  tanqid  qilib 

shunday  ta‘kidlaydi:  «Dunyo  tan  olgan  ko‗p  ulug‗  faylasuflarning  asarlari 

hanuzgacha  o‗zbek  tilida  nashr  etilmagani  tufayli  aksariyat  ziyolilar,  xususan, 

yoshlarimiz ularning g‗oyaviy qarashlari bilan yaxshi tanish emas. Sokrat va Platon, 

Nisshe va Freyd kabi olimlarning hozirgi zamon chet el faylasuflarining kitoblarham 

tushunarli  qilib,  izoh  va  sharhlar  bilan  o‗zbek  tilida  chop  etish  nahotki  mumkin 

bo‗lmasaq»

3.

 

Ko‗rinib  turibdiki,    Prezidentimiz    milliy-ma‘naviy  rivojlanishimizni  jahon 

xalklarining  ilg‗or  ma‘naviyat  tafakkuri  taraqqiyoti  bilan  uyg‗un  ravishda 

rivojlantirish vazifasini kun tartibiga qo‗ymoqsa. 

Bu  bejiz  emas  albatta.  Chunki,  o‗z  qobig‗idan  chiqaolmagan,  jahon  xalqlari 

erishgan  yutuqlaridan  foydalanishga  intilmagan  millat  taraqqiy  qila  olmaydi. 

Bundan  tashqari,  milliy  taraqqiyot  uchun  yana  bir  qonuniyat  ham  borki,  jahonda 

erishilgan  yutuqlardan  va  tajribalardan  foydalanishga  harakat  qilmagan  millatning 

o‗zi  ham  umumjahon  sivilizatsiyasiga  o‗zining  hissasini  ham  qo‗sha  olmaydi.  Shu 

ma‘noda  ham  Prezidentimiz  milliy-ma‘naviy  taraqqiyotimizning  muhim  omili 

sifatida  jahon  xalqlarining  manaviy  taraqqiyotda  erishgan  yutuqlaridan  keng 

foydalanishimiz,  ularni  keng  o‗zlashtirishimiz  zarurligini  ilmiy  asoslab  bergan.  U 

O‗zbekistonda  ishlab  chiqilgan  «Millny  istiqlol  g‗oyasi:  asosiy  tushuncha  va 

tamoyillar»  konsepsiyasiga  yozgan  so‗z  boshisida  «...men  milliy  istiqlol  g‗oyasi 

bugungi  tez  sur‘atlar  bilan  o‗zgarayotgan  tahlikali  dunyoda  o‗zligimizni  anglash, 

bizning  kimligimizni,  qanday  ajdodlarning  merosiga,  necha  ming  yillik  tarix, 

betakror madaniyat va qadriyatlarga ega ekanimizni his etib yashashga, bu boylikni 

asrab-avaylab,  demokratik  qadriyatlar,  butun  jahon  taraqqiyoti  yutuqlari  bilan 

oziqlantirib, yangi o‗sib kelayotgan avlodga yetkazishga xizmat qilmog‗i zarur, deb 

bilaman»,

4

— degan g‗oyani ta‘kidladi. 

 

 

 

 

 

 

 

 

                                           

1

 Karimov I.A. Milliy istiqlol mafkurasi – xalq e‘tiqodi va buyuk kelajakka ishonchdir. T., ―O‗zbekiston‖, 2000, 34-35-

betlar. 

2

Milliy istiqlol g‗oyasi: asosiy tushuncha va tamoyillar. 7-bet. 

Xulosa

 

―Bugungi 

kunda 

mamlakatimizda 

yangi 

hayot, 

yangi 

jamiyat 

poydevorinibarpo  etishda  erkin  fuqaro  ma'naviyatini  shakllantirish  masalasi  biz 

uchung‗oyat dolzarb ahamiyatga ega. 

Hayotimizning 

barcha 

sohalarida 

amalga 

oshirilayotgan 

keng 

ko‗lamliislohotlarimizning 

samaradorligi 

avvalo 

xalq 

ma'naviyatining 

tiklanishi,boy  tarixiy  merosimizning  chuqur  o‗rganilishi,  an'ana  va  urf-

odatlarimizning  saqlanishi,  madaniyat  va  san'at,  fan  va  ta'lim  rivoji,  engmuhimi, 

jamiyat tafakkurining o‗zgarishi va yuksalishi bilan uzviy bog‗liqdir. 

Shu boisdan ham, o‗z haq-huquqini taniydigan, o‗z kuchi va imkoniyatlariga 

tayanadigan, yon-atrofida sodir bo‗layotgan voqyea-hodisalarga mustaqil yondasha 

oladigan,  ayni  zamonda  shaxsiy  manfaatlarini  mamlakat  va  xalq  manfaatlaribilan 

uyg‗un  holda  ko‗radigan,  har  jihatdan  barkamol  insonlarni  tarbiyalashvazifasi 

istiqlol yillarida biz uchun hal qiluvchi masalaga aylandi‖.

5

 

 

Ushbu  qisqa  bayonda  ma‘naviyat  xususida  bildirilayotgan  barcha  fikr-

mulohazalarni  batafsil  tahlil  etish  imkoni  yo‘q.Bir  jumla  bilan  ularning 

ko‘pchiligida  uchraydigan  umumiy  kamchilikni  ifodalaydigan  bo‘lsak,  uni  yangi 

voqelikka oid  tushunchalarni  eski andazalar  qolipida talqin  etishga  urinish deyish 

mumkin.  Masalan,  shunday  kitoblardan  birida  muallif  yozadi:  «Ma‘naviyat 

moddiy  hayotni  aks  ettiradi  va  jamiyatda  mavjud  bo‘lgan  ma‘naviy  hodisalar 

yig‘indisi  sifatida  ko‘zga  tashlanadi.»

[1]

  Bu  qarashning  eskichaligi  shundaki, 

muallif «Ma‘naviyat moddiy hayotni aks ettiradi» deb, yana moddiyatni birlamchi, 

ma‘naviyatni  esa  passiv  (ko‘zgu  singari),  ikkilamchi  hodisa  sifatida  talqin  etadi. 

Shu  bilan  ma‘naviyat  hodisasining  mustaqil  mohiyati  inkor  etilib,  u  moddiyatga 

to‘liq tobe qilib qo‘yiladi.Buning oqibatida ma‘naviyatga yaratuvchilik quvvatiga 

ega  bo‘lgan  alohida  kuch  deb  qarash  imkoni  kesiladi.Qolaversa,  «ma‘naviy 

hodisalar  yig‘indisi»  jumlasi  kiritilishi  bilan  ta‘rif  berilayotgan  hodisa  umuman 

yaxlit mohiyat emas, degan haqiqatga xilof xulosaga yo‘l ochiladi. 

                                           

1

.A Karimov ―Yuksak ma‘naviyat yengilmas kuch‖.  T.: ―Ma‘naviyat‖, 2008. 

Barchamizga  ma'lumki,  millat  va  xalqning  ruhi,  dunyoqarashi  va 

turmushtarzini  ifoda  etadigan  milliy  ma'naviyatga  munosabat,  uni  zamon 

talablariasosida 

rivojlantirish, 

odamlarning 

dunyoqarashi 

va 

tafakkurini 

o‗zgartirishmasalasi  har  tomonlama  chuqur  va  puxta  o‗ylab  ish  yuritishni  talab 

qiladi. O‗shapaytda ba'zi odamlar, mana, biz mustaqillikka erishdik, endi faqat ota-

bobolarimizdan 

qolgan 

qadriyatlar 

asosida 

yashashimiz 

kerak, 

boshqachaqarashlarning  bizga  hojati  yo‗q,  degan  asossiz  fikrlarni  ham  bildirgan 

edi.Tabiiyki,  bunday  fikrlarga  aslo  qo‗shilib  bo‗lmas  edi.Bugun  biz  insonni 

birinchi  o‘ringa  qo‘yib,  uning  yaratuvchilik  fazilati,  ijtimoiy  faolligi,  ma‘naviy 

qudratiga  urg‘u  bermoqdamiz.Chunki  O‘zbekistonning  buyuk  kelajagini 

shakllantiruvchi  bosh  omillar  –  shular.Ammo  yuqoridagi  kabi  ta‘riflarda  inson 

moddiy  borliqning  bir  unsuri  sifatidagina  e‘tirof  etilib,  boshqa  maxluqotlardan 

farqli  mustaqil  mohiyati  soyada  qolib  ketmoqda.  Insonning  mohiyati  aslida 

murakkab  bo‘lib,  ayni  moddiyat  va  ma‘naviyatning  tutashuvi  bilan  izohlanadi. 

Ularning  qaybiri  ikkinchisi  orqali  ta‘riflana  boshlasa,  inson  mohiyati  haqida 

biryoqlama  tasavvur  hosil  bo‘la  beradi.Bu  sohada  yo‘l  qo‘yilayotgan  yana  bir 

kamchilik  ma‘naviyatni  madaniyat, ruhiyat, axloq, tarbiya, did,  dunyoqarash  kabi 

muayyan  darajada  o‘zaro  aloqador,  ammo  mohiyatan  mustaqil  hodisalar  bilan 

qorishtirib tushuntirishga moyillik tarzida namoyon bo‘lmoqdaki, bu masalani o‘z 

o‘rnida  batafsil  ko‘rib  chiqish  lozim  bo‘ladi.  Hozircha  biz  ma‘naviyatning  inson 

hayotidagi o‘rni masalasiga qaytamiz. 

Xulosao‘rnidamenshumasalagato‘xtalmoqchimankima‘naviyatinsonhayotini

ko‘zgusi, 

uinsonqalbidaginurdir.Ma‘naviyatsizhechbirshaxskomillikaerisholmaydi.Shuo‘rind

amilliyma‘naviaytimiznibilmaganmilliyqadriyatlarimizurf-

odatananalarimizdanbehabarbo‘lishlikmenimchakechiribbo‘lmashatodir.Yurtboshi

mizma‘naviyatgabo‘lganetiborlariniularniasarlaridahamko‘rishizmumkin.MenUlar

ningYuksakma‘naviyatyengilmaskuchasarlaridagiquyidagifikrlarinikeltirmoqchima

n; 

Ma‘naviyyuksalishgaerishish-bubiryillikyokibesho‘nyillikishemas.Halq 

, 

millato‘zmilliyma‘naviyatiniyillar, 

asrlardavomidayuksaltiribboyitibboradi.chunkima‘naviyatqotibqolganaqidalaryig‘i

ndisiemas, 

aksincha, 

doimiyxarakatdagiuzluksizjarayonbo‘lib, 

taraqqiyotdavometarekan, 

uningshiddatliyurishitufaylima‘naviyhayotoldigaqo‘yiladigantalablarhammuttasilp

aydobo‘laveradi.  

 

 

Adabiyotlar ro’yxati 

1. 

O‘zbekiston Respublikasi Konstitutsiyasi. T.: ―O‘zbekiston‖, 2005 

2. 

Karimov I.A. Istialol va ma'naviyat. T., 1994. 

3. 

Karimov  I. ―Amir Tеmur xaqida so‘z‖  Toshkеnt. ―O‘zbеkiston‖ 1996  

4. 

Karimov I.A. Ma'naviy yuksalish yo'lida. T., 1998. 

5. 

Karimov  I.A.  O'zbekiston:  milliy  istiqlol,  iqtisod,  siyosat,  mafkura.  1-

jild. T.  -«O'zbekiston»-1996. 

6. 

Karimov  I.A.  Bizdan  ozod  va  obod  Vatan  qolsin.  2-jild.  T.- 

«O'zbekiston»-1996. 

7. 

Karimov  I.A.  Vatan  sajdagoh  kabi  muqaddasdir.  3-jild.  T.- 

«O'zbekiston» -1996. 

8. 

O'zbekiston  XXI  asr  bo'sag'asida:  havfsizlikka  tahdid,  barkarorlik 

shartlari va taraqqiyot kafolotlari. 1997. 

9. 

Milliy istiqlol g‘oyasi: asosiy tushuncha va tamoyillar. T. «O'zbekiston», 

2000. 

10. 

Karimov  I.A.  Yuksak  ma'naviyat  -  yengilmas  kuch.  T.,  ―Ma'naviyat‖, 

2008. 

11. 

Karimov  I.A.  Milliy  istiqlol  mafkurasi  –  xalq  e‘tiqodi  va  buyuk 

kelajakka ishonchdir. T., ―O‗zbekiston‖, 2000. 

12. 

Milliy istiqlol g'oyasi: asosiy tushuncha va tamoyillar. T., «O'zbekiston», 

2000.  

13. 

Falsafa qomusiy lug‘at.                                                    

14. 

M.Safarov. «Milliat sha'ni fidoilari » Toshkеnt 1994. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

1.