Мавзу: Орол ва Орол бўйи экологик муаммолари Режа: Орол денгизи хақида маълумот



Download 9,45 Mb.
bet1/5
Sana25.02.2022
Hajmi9,45 Mb.
#307903
  1   2   3   4   5
Bog'liq
OROL


Мавзу:Орол ва Орол бўйи экологик муаммолари

Режа:
1.Орол денгизи хақида маълумот
2. Орол денгизининг ўтмиши ва бугуни
3.Орол денгизининг қуриши
4. Орол денгизининг эртаси

ИЛОВА
ХУЛОСА
ФОЙДАЛАНИЛАДИГАН АДАБИЁТЛАР
Кириш:
Мавзунинг долзарблиги:
Орол ва орол бўйидаги экологик аволнинг кескинлашуви жаҳон хамжамиятини ташвишга солмода.Оролнинг танглиги энг йирик регионал халокатлардан бири булиб денгиз атрофида яшайдиган 35 млн дан ортик киши шу жўмладан Ўзбекистон ахолисининг катта кисми орол таъсирида яшамода.Орол денгизининг қуришига асосий сабаб Амударё ва Сирдарё сувларининг сугоришига ишлатилиши натижасида оқим камайиб кетишидир.Ўрта Осиё ва Жанубий Қозоистондаги ерларни узлаштирилиши қатор йирик сув омборларининг бунёд этилиши,каналлар қ уриб ишга туширилиши натижасида 1961 йилдан бошлаб Амударё ва Сирдарё орол денгизига тушган сувлар микдори камая бошлади.
Мавзуни ўрганишдан мақсад

Орол ва Орол бўйидаги экологик аволнинг кескинлашуви,бу ахволга олиб келувчи сабаблар оролнинг кечаги бугуни ва эртаси куни орол бўйи минтакасида ижтимоий экологик вазиятини чуур ўрганиш бугунги кунда жаҳон муаммосига айланган орол ва орол бўйи худудида юзага келган муаммосини шу муҳитда ўсувчи ксерофит ўсимликларни ўстириш,ахоли саломатлигига таъсири,турли бирикмалар қум ва тузларнинг шамол билан учирилишига йўл қўймаслик.


ОРОЛ КЕЧА
1970 й.: - Орол денгизи майдони 57 минг км. кв. га тенглашган.
- сув ҳажми 1064 км. кубни ташкил қилган.
Манбалар - Амударё ва Сирдарё
Орол денгизи тахминан 19 минг йил мукаддам тоғ кўта рилиши муносабати билан Каспийдан ажралган.
1911-1962 йилларда Оролнинг сатхи 53, 4 метрни, сувнинг хажми 1064 км3, сувнинг юзаси 66 минг км2, минераллашув даражаси 10-11 гр/л ни ташкил этган. Денгиз трансиорти, баликчилик хужалиги гуллаб-яшиаган. Иқлим шароити инсонга етарлича эстетик завк бера олган. Оролга бир борган киши яна бир бор боришии, кемада сўзишии, балик овлашии орзу килган. У куйидаги мухим геоэкологик ва иктисодий-экологик функқияни бажарган:
1.Дунёнинг буюк сахролари ҳисобланган Қоракқум, Кизилкқум, Ўстюрт плотасини бир-биридан ажратиб турадиган ва улар тўта шган чегараларда жойлашган Орол денгизи Марказий Осиёда мухим иқлим шакллантирувчи ролни бажарган. Маълқум даражада регионни Шимолдан келадиган совук хаво окими таъсиридан асраган, муътадил минтакалардан келадиган нам денгиз хаво оқимларининг харакатини эса Ўрта Осиё тоғ тизмалари томон йўналтиришга кулай имконият туғдирган. У кирғок бўйидан 50-150 км масофагача кенгликда иклимни назорат килувчи мухим омил бўлган. Денгизнинг юмшатувчи таъсири иклимнинг курғоклигини камайтириб, ёз иссиғини ва киш совугини чеклаган;
2.Орол минг йиллар давомида регионда асосий тўз тупловчи ва сакловчи табиий омбор бўлиб, тўзлардан Ўрта Осиёни холос этиш функқиясини бажарган. У регион гидрология тизимида дарё окимлари олиб келадиган тўзларнинг буюк концентратори эди;
3.Орол мухим экологик тизим сифатида биохилмахилликнинг ўзига хос макони бўлиб, денгиз ихоталари, экологик бой дельталар, тўқайзорлар хилма-хиллиги билан ажралиб тўрган. Хужаликда доривор ўсимликлар тайёрлаш, балик овлаш (йилига 40 минг тоннагача), паррандачилик яйлов чорвачилиги мухим ахамиятга эга бўлган ва улар экотизимлар махсулдорлигига асосланган; денгиз ва дарё транспорти ривожланишига имкон берган;

Download 9,45 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish