Мавзу: Орол ва Орол бўйи экологик муаммолари Режа: Орол денгизи хақида маълумот


дарёда баликчилик деярли тугатилади



Download 9,45 Mb.
bet4/5
Sana25.02.2022
Hajmi9,45 Mb.
#307903
1   2   3   4   5
Bog'liq
OROL

4.дарёда баликчилик деярли тугатилади;
5. дарё ўзанларидаги сув турли юкқумли касалликларнинг таркалиш манбаига айланади ва хоказо.
ОРОЛ ДЕНГИЗИНИНГ ҚУРИГАН ТУБИДА ИҲОТА ДАРАХТЗОРЛАРИНИ ЯРАТИШ
270 гр./л
10 гр./л
Сувнинг минераллашуви (гр./ л)
20 тури
0 тури
11 тури
5 тури
1 тури
Хулоса
Хулоса қилиб айтганда сўнги йилларда орол денгизида жуда кам сув келиб қуйилмокда натижада денгиз тобора кичрайиб бормокда.Бундан чорак аср муақддам орол денгизида 30 хилга якин балик яшаган,баликлар куплаб овланган.Бирок кейинги йилларда инсоннинг табиатга нисбатан бўлган муносабати унинг мувозанатини бузди.1960 йилдан бошлаб Амударё билан Сирдарё суви асосан суғоришга сарфланаётганлиги сув омборларининг кўплаб қурилиши орол денгизига куйиладиган сув миқдорини кескин камйтирди ҳатто Амударё билан Сирдарё суви йилнинг кўп кисмида орол денгизига етиб бормай қолди.Ўрта Осиёнинг кўрки булган асосий сув манбаимиз Орол қурий бошлади.Сунги 30 йил мобайнида орол денгизининг сатхи 14 метрга пасайди сувнинг умумий хажми эса 65% камайди.Айни вактда денгиз суви таркибидаги тузлар микдори 2,5 баробарга ортди,шўрлиги унча катта бўлмаган сувда мослашган киммат баҳо баликлар бирин-кетин нобуд булди.Қуриган собиқ орол денгизи остидан йилига 70 тонна туз,чанг-тўзон кўтарилиб,500 кг гача атрофга таралмоқда,инсон саломатлигига путир етмода.Орол атрофидаги муҳитнинг ичимлик сувларининг ифлосланиши натижасида болаларда ҳар хил оғир касалликллар ва ўлим кўпаймода .
Ўзбекистонда Орол денгизи атрофидаги фалокатли аҳволни бартараф этишга доир қатор тадбирлар белгиланди,Орол ва Орол бўйини асраш махсус қумитаси ташкил этилди.Орол денгизини асраш фақат Ўзбекистон аолисининг эмас,балки бутун Марказий Осиё халқларининг бурчидир.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.И.А.Каримов “Ўзбекистон ХХИ аср бўсаасида афсизликка тахдид,барарорлик шартлари ва тариёт кафолатлари”Тошкент Ўзбекистон 1997 й

Download 9,45 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish