Мавзу: Компьютер архитектурасининг ривожланиш тенденцияси ва босқичлари



Download 1,82 Mb.
Sana22.06.2022
Hajmi1,82 Mb.
#690937
TuriУчебное пособие
Bog'liq
Мавзу 1 (1) (1)

Мавзу: Компьютер архитектурасининг ривожланиш тенденцияси ва босқичлари


МУҲАММАД АЛ-ХОРАЗМИЙ НОМИДАГИ ТОШКЕНТ АХБОРОТ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ УНИВЕРСИТЕТИ
Фан номи: “Компьютер архитектураси”

МАВЗУ БЎЙИЧА АДАБИЁТЛАР

  • Баденко В.Л. Высокопроизводительные вычисления. Учебное пособие. СПб. Изд. Политехнического университета. 2010. -180 с.
  • Таненбаум Э., Остин Т. Архитектура компьютера // 6-е издание. СПб.: Питер, 2013. — 811 с
  • Мусаев М.М. ―Процессоры современных компьютеров. Тошкент.: ―Aloqachi нашриёти, 2020 йил. 12 боб. 512 бет. – Олий ўқув юртлари учун қўлланма
  • Юнусов Ж.Ю.,Абасхонова Х.Ю., Рақамли қурилмалар ва микропроцессор тизимлари.Касб –хунар коллежлари учун ўқув қўлланма. Т.-Молия иқтисод, 2010й-256 в.

РЕЖА:

Процессор ва микропроцессор

  • Хар кандай компьютернинг энг мухим компоненти бу процессорлар (микропроцессор) – бир ёки бир нечта йирик ёки катта интеграллаштирилган схемалар шаклида ишлаб чикарилган дастурий таъминотга асосланган ахборотни кайта ишлаш курилмаси.
  • Микропроцессор- марказий кайта ишлов бериш булими хисобланиб компьютердаги барча хисоб-китобларни амалга оширувчи компьютер мияси ёки юраги деб аталади.

Эволюция (1 - босқич)


Дастлабки микропроцессорли калкулятор
(Япония, 690 – 700 $)
Кенг сотувларга қўйилган биринчи шахсий компьютер (PC)
(АҚШ, 795$ = 3280$2018 )
Дастлабки микрочип орқали бошқарилувчи кир ювиш машиналари замонавий технологияларни турли соҳаларда қўллаш имкониятларини намойиш этди

Эволюция (2 - босқич)


Энг биринчи сотувларга қўйилган портатив компьютер
(АҚШ, 1,795$ = 4,947$2018)
Содда видео ўйинлар даврида Pac – Man ўйинлари туркуми АҚШда жадал оммалашди
Консол ўйинлар саноати Nintendo томонидан қайта жонлантирилди

Эволюция (3 - босқич)

Эволюция (4 - босқич)

Эволюция (5 - босқич)


Электрон таблолар, видео реклама роликлари ва оммавий ахборотларни намойиш қилишнинг оптимал ечимлари таклиф этилди

Компьютер тизими

КОМПЬЮТЕР дастурланувчи машина бўлиб, маълумотларни киритиш, сақлаш, қайта ишлаш ва қулай форматда уларни чиқаришни таъминлайди

Микропроцессор эволюцияси


Мур қонуни (Moore's Law) – ҳар икки йилда микрочипдаги транзисторлар сони икки бараварга ошишига қарамай компьютерларнинг нархлари икки баробарга арзонлашади.
Ҳар икки йилда компьютерларнинг ишлаш тезлиги ва имкониятлари ошади ва нархлар арзонлашади.

Компьютер тизимининг асосий тузилмаси


Компьютернинг асосий тузилмаси марказий процессор (CPU), ҳотира (RAM ва ROM), киритиш ва чиқариш (I/O) блокидан ташкил топган
ROM
RAM
I/O
(портлар)
I/O
(қурилмалар)
CPU
Адреслар шинаси
Маълумотлар шинаси
Бошқарув шинаси

Компьютернинг асосий компонентлари

CPU – Марказий процессор

    • Дастурлари буйруқларини бажарувчи ва ҳисобловчи компьютер қисми
    • Буйруқлардаги маълумотлар процессорнинг «нима иш қилишини» англатади

Компьютернинг асосий компонентлари

Ҳотира

    • Асосий ҳотира икки турга бўлинади: Тезкор ҳотира қурилмаси (RAM - Random-access memory) ва Доимий ҳотира қурилмаси (ROM - Read-only memory)
    • Тезкор ҳотира исталган вақтда процессор буйруғи ёрдамида ўқиши ва ёзиши мумкин
    • Доимий ҳотирада маълумотлар ва дастурлар олдиндан юкланади, тўғридан-тўғри ўзгартирилмайди шунинг учун процессор фақат ундан маълумот ва дастурларни ўқийди

Киритиш/чиқариш блоки

Киритиш/чиқариш блоки

    • Киритиш/чиқариш – бу маълумотларни қайта ишлаш тизими (масалан, компьютер) ва ташқи олам, - ахборотга ишлов берувчи бошқа тизим ўртасида алоқа яратиш муҳитидир
    • Киритиш – компьютер тизими қабул қилувчи маълумотлар ёки сигналлар, Чиқариш эса - компьютер тизимидан жўнатилувчи маълумотлар ёки сигналлар
    • Компьютерда киритиш/чиқариш вазифасини бажарувчи қурилмалар – периферия қурилмалари деб аталади

Компьютернинг асосий компонентлари

Саноқ тизимлари (ўнлик - Decimal)

  • 764 сони 3 хил усулларда тақдим этилган

218 сони ўнлик ва иккилик саноқ тизимларида тақдим этилган

  • 218 сони ўнлик ва иккилик саноқ тизимларида тақдим этилган

Саноқ тизимлари (иккилик - Binary)

Иккилик ва ўн олтилик саноқ тизимлари

Иккилик ва ўн олтилик саноқ тизимлари


Саноқ тизимлари (ўн олтилик - Hexadecimal)

Маълумот ўлчамлари турлари


Nibble

4 bit

Byte

8 bit

Word

16 bit

Long word

32 bit

Q&A

ЭЪТИБОРИНГИЗ УЧУН РАҲМАТ


Download 1,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish