Каттик жисмнинг илгариланма ва цузралмас ук атрофидаги айланма хлракати



Download 165,01 Kb.
bet1/5
Sana20.06.2022
Hajmi165,01 Kb.
#681318
  1   2   3   4   5
Bog'liq
Abdulaziz Rashidov


КАТТИК ЖИСМНИНГ ИЛГАРИЛАНМА ВА ЦУЗРАЛМАС УК АТРОФИДАГИ АЙЛАНМА ХЛРАКАТИ
1\аттик. жисм кянематикасида учрайдиган масалалар икки кисмга булинадн: I) бутун жисмнииг хдакати ва бу харакатнинг кинематик хусусиятларини аниклаш; 2) жисм хар бир нухтасншшг х,аракатини урганиш.
Дастлаб каттик жисмнинг энг содда харакатлари: илгариланма ва щзгалмас щ атрофидаги айланма х,аракатларини куриб чнкамиз.
58-§. Каттиа жисмнинг илгариланма харакати
Жисмда олинган з^ар кандай кесма жисм х,аракати давомида х.амма вакт уз-узига параллел колса, жисмнинг бундай харакати ил­гариланма харакит дейилади.
Илгариланма харакатдаги жисм нукталарининг тражторияларн исталган куринищда булиши мумкин. Масачан, турри чизикли рельс-да харакатланаётган вагон кузовининг харакати илгариланма харакат булиб, кузов нукталарининг траекториялари тутри чизикдан иборат.
Иккинчи мисол тарикаснда 109-расмда курсатилган ЛВ спарник-нипг харакатини кузатамиз. ва кривошиплар уклар
атрофида айлангаида, спарник хамма вакт уз-узига параллел кр-лади, яъни илгариланма х,аракат килади. Спарникнинг Л ва В нук-талари марказлари нуцталарда ётган айланалар чизади. Демак,
бу холла илгариланма харакатдаги спарник нукталарипинг траек­ториялари айланалардан иборат булади.
К.аттик. жисмнинг илгариланма х,аракатига оид куйидаги теорема-ни исботлаймиз.
Теорема. Илгариланма харакатдаги жисмнинг %амма нуктала-ри бир хил чизщ (траектория) чизади еа хар снда микдор уряда йуналишлари жихатдан бир хил тезликка еа бир хил тезтнишга зга булади,
Теоремани исботлаш учун жисмшшг берилгаи кузгалмас
координаталар системасига ннсбатан илгариланма харакатини текши-рамиз (110-расм). Жисмда ихтиёрий Л ва В нукталарни олиб, улар-
нинг радиус-векторларшш ва билан белгилаймиз. Расмдан
(10.1)
Жисм харакатланганда узгаради. Аммо АВ кесманивг
узунлиги Еа йуналиши узгармайди. Чунки каттик, жисм таърифига кура, АВ кесмаиинг узунлиги узгармас булиб, илгариланма харакат таъ­рифига кура, у доимо узига параллел колади. Шунинг учун (10.1) тенг-
ликдаги ва векторларузгарганда, уларнинг Л ва В нукталарининг
траекториялари бир хил булади, яъни . ва параллел булади.
В пуктанинг тезлигини аниклаш учун (10.1) дан t вакт буйича | зрсила оламиз:
!
i
бундабулгани учун
109- реем.
1С!)
i
ПО- расы, (10.2)
ОКИ
А ва В нукталар ихтиёрий нукталар булгани учуи илгариланма .харакатдаги жисмнинг долган барча нукталарининг тезликлари хам бир хил булади. (10.2) дам ва£;т буйича х,осила оламиз:


Download 165,01 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish