Аминларнинг ўзига хос синфланиши, номланиши Аминларнинг олиниши ва физикавий хоссалари Алкил (арил) аминларнинг кимёвий хоссалари



Download 0,68 Mb.
bet1/3
Sana28.04.2022
Hajmi0,68 Mb.
#588228
  1   2   3
Bog'liq
Aminobirikmalar slayd

  • АМИНОБИРИКМАЛАР
  • режа:
  • Аминобирикмалар – аммиак молекуласидаги водород атомларини углеводород радикалларига алмашинишидан ҳосил бўлган бирикмалар.
  • Аммиакдаги битта водород радикалга алмашса бирламчи,
  • Иккита водород алмашса иккиламчи,
  • Учта водород алмашса учламчи амин ҳосил бўлади:
  • 1. Эмперик номенклатура – радикал номи охирига амин сўзи қўшиб ўқилади.
  • 2. Систематик номенклатура – тўйинган углеводород номи олдига «амино» сўзи қўшиб ўқилади ва аминогуруҳнинг ҳолати рақамлар билан кўрсатилади.
  • НОМЛАНИШИ ВА ИЗОМЕРИЯСИ
  • 1. Спиртларга юқори ҳароратда катализатор иштирокида аммиак билан таъсири:
  • 2. Галоидалкилларга аммиак таъсир эттириш:
  • 3. 1842 йилда рус кимёгари Н.Н. Зинин реакцияси:
  • 4. Аминобирикмаларни кислота амидларини парчалаб (Гофман реакцияси) ҳосил қилиш мумкин:
  • 5. Нитриллар қайтарилганда аминлар ҳосил бўлади:
  • ФИЗИК ХОССАЛАРИ
  • 1. Метиламин, диметиламин, триметиламин – оддий шароитда газ. Сувда яхши эрийди, аммиак хидига эга.
  • 2. Қолган аминлар аммиак хидига эга бўлган суюқликлардир;
  • 3. Юқори аминлар ёқимсиз хидга эга бўлган суюқ ёки қаттиқ моддалардир.
  • 4. Тенг углерод атоми сақлаган иккиламчи аминлар бирламчи аминларга қараганда паст ҳароратда қайнайди.
  • Масалан: диэтиламин 560Сда н-бутиламин 750С да қайнайди.
  • 5. Оддий аминлар аммиакдан фарқ қилиб ҳавода ёнади.
  1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish