А. ЎТкир яллиғланиш билан кечадиган сўлак безлари



Download 417,8 Kb.
bet1/7
Sana03.03.2022
Hajmi417,8 Kb.
#480860
  1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
dxs ppt


А. ЎТКИР ЯЛЛИҒЛАНИШ БИЛАН КЕЧАДИГАН СЎЛАК БЕЗЛАРИ
  • Ўткир вирусли сиаладенит:
  • Ўткир бактериал сиалоаденит:
  • Б. СУРУНКАЛИ ЯЛЛИҒЛАНИШ БИЛАН КЕЧАДИГАН СЎЛАК БЕЗЛАРИ :

  • Неспецифик:

СЎЛАК БЕЗИ КАСАЛЛИКЛАРИ ХАЛКАРО ТАСНИФИ.

Эпидемик паротит. Ўткир инфекцион касаллик, катта сўлак безларининг яллиғланиши билан характерланади. Одатда, қулоқ олди сўлак бези зарарланади, кам ҳолларда – жағ ости 2,1 % ва тил ости 4,9 % сўлак безлари зарарланади. Яллиғланиш бошқа безларни хам зарарлаши мумкин. Шунингдек, асаб тизимларини ҳам шикастлаши мумкин. Эпидемик паротит кўпроқ совуқ ва паст об-ҳаволи юртларда учрайди. Бу касалликлар билан кўпроқ болалар азият чекишади. Эпидемик паротит ҳозирги вақтда баъзан кам учрайдиган касаллик сифатида эътироф этилса баъзан эпидемик жараённинг ошиши билан болалар бўлимини ёпилишига сабаб бўлиши кўрсатилган. Бу касаллик 7 ёшдан дан 10 ёшгача учраши аникланган. Буларнинг аксариятини кўпроқ аёллар ташкил этади. .

  • Эпидемик паротит. Ўткир инфекцион касаллик, катта сўлак безларининг яллиғланиши билан характерланади. Одатда, қулоқ олди сўлак бези зарарланади, кам ҳолларда – жағ ости 2,1 % ва тил ости 4,9 % сўлак безлари зарарланади. Яллиғланиш бошқа безларни хам зарарлаши мумкин. Шунингдек, асаб тизимларини ҳам шикастлаши мумкин. Эпидемик паротит кўпроқ совуқ ва паст об-ҳаволи юртларда учрайди. Бу касалликлар билан кўпроқ болалар азият чекишади. Эпидемик паротит ҳозирги вақтда баъзан кам учрайдиган касаллик сифатида эътироф этилса баъзан эпидемик жараённинг ошиши билан болалар бўлимини ёпилишига сабаб бўлиши кўрсатилган. Бу касаллик 7 ёшдан дан 10 ёшгача учраши аникланган. Буларнинг аксариятини кўпроқ аёллар ташкил этади. .
  • Этиология ва патогенези. Касалликнинг кузгатувчиси – фильтрланувчи вирус. Касалликдан зарарланиш кўпроқ бемордан соғлом инсонга томчи-хаво йўли орқали, лекин бемор фойдаланган жихозлардан фойдаланиши натижасида хам юкади. Вирус дастлабки 3 кун мобайнида қулоқ олди безида пайдо бўлиб, бошқа соха тўқима ва тизимларда у камроқ учрайди. 6-7 чи кунларида антителалар ишлаб чиқарилади. Инсон танасидан вируслар сўлак орқали ажралади. кузатилади Сўлак безларининг атрофлари ҳамда қон-томир тўқималарининг ирмоқларида лейкоцитар инфильтратцияси аниқланади.

Download 417,8 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish