2 семинар топшириги



Download 19,1 Kb.
Sana24.02.2022
Hajmi19,1 Kb.
#197674
TuriСеминар
Bog'liq
ЛАТИПОВ ТУРСУНАЛИ ХБАС 61


ЛАТИПОВ ТУРСУНАЛИ ХБАС-61 гурух талабаси

2 семинар топшириги


1-масала. Қуйидаги жадвал маълумотлари асосида корхонада меҳнат унумдорлиги кўрсаткичларининг даражаси ва динамикасини таҳлил қилинг ва хулоса ёзинг.



Кўрсаткичлар

Ўтган йили

Ҳисобот йили

Фарқи (+,-)

Бизнес режа бўйича

Ҳақи-қатда

Ўтган йилдан

Бизнес режадан

1

2

3

4

5

6

1. Маҳсулот ҳажми (иш, хизмат)солиштирма улгуржи баҳода, минг сўм

3170145

3298145

3830951

+660 806

+532 806

2. Саноат ишлаб чиқариш ходимларини рўйхат бўйича сони, киши

1010

970

1025

+15


+55


3. шу жумладан, ишчилар сони, киши

908

899

912

+4



+13

4. Бир ишчини йил давомида ишлаган киши-кунлари, киши-кун

265

256

260




-5


+4


5. Бир ишчини йил давомида ишлаган киши-соатлари, киши-соат

2067

2022,4

2080

+13


+57.6


6. Ўртача иш куни давомийлиги, соат

7,8

7,9

8

0.2

0.1

7. Ишчилар сонини саноат ишлаб чиқариш ходимлари таркибида тутган салмоғи, %

89.9


92.7


89


-0.9


-3.7


8. Бир ходимга тўғри келадиган ўртача йиллик маҳсулот, минг сўмда (1\2)

3138.7


3400.1


3737.5


598.8


337.4


9. Бир ишчига тўғри келадиган ўртача йиллик маҳсулот, минг сўмда (1\3)

3491.3


3668.7


4200.6


709.3


531.9


10. Ишчининг бир кунлик иш унуми, сўм (1\4)

11962.8

12883.4

14734.4

2771.6

1851

11. Ишчининг бир соатлик иш унуми, сўм (1\5)

1533.7

1630.8

1841.8

308.1

211



Хулоса: Келтирилган маълумотларни куриб чикадиган булсак, корхонада хакикатда жорий йилда иш унумдорлиги сезиларли даражада ошган. Масалан, бир ходимга тугри келадиган уртача йиллик махсулотни оладиган булсак, бунинг учун солиштирма улгуржи баҳодаги махсулот хажмини жами ходимлар сонига булиб оламиз:

3 170 145 / 1 010= 3 138,7 (утган йил)


3 298 145 / 970= 3 400,1 (бизнес режа буйича)
3 830 951 / 1 025= 3 737,5 (хакикатда)

Хакикатда канчалик самарали ишлаганини топамиз:


3737,5-3138,7= 598,8 (утган йилга нисбатан хакикатда)
3737,5-3138,7=337,4 (бизнес режага нисбатан хакикатда)
Бундан шуни аниклаш мумкинки, жорий йилда утган йилга нисбатан 598,8 минг сумга, режага нисбатан 337,4 минг сумга куп булган.
Худди шундай бир ишчига тугри келадиган уртача йиллик махсулотни хам хисоблаб оламиз:
3 170 145 / 908 = 3 491.3 (утган йил)
3 298 145 / 899 = 3 668,7 (бизнес режа буйича)
3 830 951 / 912 = 4 200,6 (хакикатда)

4 200,6 - 3 491,3= 709,3 (утган йилга нисбатан хакикатда)


4 200,6 – 3 668,7 = 531,9 (бизнес режага нисбатан хакикатда)

Юкоридаги хисоблашлар оркали шу маълум булдики, демак бир ишчига тугри келадиган уртача йиллик махсулот жорий йилда утган йилга нисбатан 709,3 минг сумга, режага нисбатан 531,9 минг сумга куп булган.


Ишчининг бир кунлик иш унуми жорий йилда утган йилга нисбатан 2 771,6 минг сумга, режага нисбатан 1851 минг сумга куп булган.
Ишчининг бир соатлик иш унуми, жорий йилда утган йилга нисбатан 308,1 минг сумга, режага нисбатан 211 минг сумга куп булган.

1-масала. Қуйидаги жадвал маълумотлари асосида корхонада ишчиларнинг иш вақтидан фойдаланишини таҳлил қилинг, хулоса ёзинг.







Кўрсаткичлар

Бизнес режада

Ҳақи-қатда

Режадан фарқи, (+,-)

Режанинг бажарилиши, %

1

2

3

4

5

1. Ишчиларни рўйхат бўйича ўртача сони, киши x

908

899

-9



99%

2. Ишчиларни йил давомида ишлаган жами киши-кунлари, минг киши-куни

240

230

-10

95,8%

3. Ишчиларни йил давомида ишлаган жами киши-соатлари, минг киши-соати

1883

1804

-79

95,8%

4. Бир ишчининг ишлаган киши-кунлари (2/1) y

0,26

0,25

-0,01

96,1%

5. Ўртача иш куни давомийлиги, соат(3/2) z

7,8

7,8

-

-

6. Иш вақти фонди (ИВФ),=1*4*5

1841,4

1753

-88,4

95,2%

Хулоса: Келтирилган маълумотларидан куриниб турибдики, иш вакти фонди хакикатда бизнес режага нисбатан 88,4 га кам булган. Ушбу натижавий курсаткичнинг салбий узгаришига ишчиларнинг руйхат буйича уртача сони, бир ишчининг ишлаган киши-куни хамда уртача иш кунининг давомийлиги таъсир курсатган. Бу уч омил таъсирини хисоблаш учун куйидаги хисоблаш ишлари бажарилади:
U=x*y*z

∆Ux = x1*y0*z0 – x0*y0*z0
∆Uy = x1* y1*z0 – x1*y0*z0
∆Uz = x1*y1*z1 – x1*y1*z0
TEKSHIRISH: ∆U = ∆Ux + ∆Uy + ∆Uz

Келтирилган формулалардан фойдаланиб куйидагиларни хисоблаб чикамиз.




. Биринчи омилни топамиз:
∆Ux = 899*0,26*7,8-908*0,26*7,8= -18,3
Иккинчи омилни топамиз:
∆Uy = 899*0,25*7,8-899*0,26*7,8= -70,1
Учинчи омилни хам хисоблаб оламиз:
∆Uz = 899*0,25*7,8-899*0,25*7,8=0


Текширамиз: ∆U = (-18,3)+(-70,1)+0= -88,4
Download 19,1 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish