Ўзсср олий ва ўрта махсус таълим министрлиги


+ . . . + Ьп)к(\п - ) + х (п)


bet99/186
Sana19.02.2022
Hajmi
#458735
1   ...   95   96   97   98   99   100   101   102   ...   186
Bog'liq
Hisoblash metodlari. 1-qism (M.Isroilov)

+ . . . + Ьп)к(\п - ) + х (п)
(9.15)
га эга бўламиз.
Ёзувни қисқартириш мақсадида 
у {к)
нинг X- 
айшрмаси
деб
аталувчи қуйидаги
+ ў {к) = у к+х)- ) У к)
Гелгилашни киритамиз. Агар 
Ь + 0
бўлса, у ҳолда 
к
 
оо да
(9.15) да биринчи қўшилувчи йиғиндининг бош қисми бўлади ва
биз
А>.ў[к)^ Ь.24(К_ — ) + х {2)
 
(9.16)
тақрибий тенгликка эга бўламиз. Бу ердан эса
Дх
1
ў (А_
1
)« й ах
£ - 1
()^ — )п) 7 2). 
(9.17)
Б у тенгликларни компонентларда ёзнб, қуйидаги тақрибий тенг-
ликларга эга бўламиз:

Д, 
у[к)
 
• у(*+1> -
+ \ к)
\
Я- . *■' 
1
____ = ___ :____
+
 
 
(()
 
1
 Р>
2
 
\
у
Г :) 
у
Г - \ (
у
Г 1)
• 

;
Бу формула ёрдамида Х
2
ни топишимиз мумкин. Бир-бирига яқин
сонлар 
у [к)
ва 
\ у >
'!‘~1)
ҳамда у/*т1) ва 
\ ху {к)
бўлганлиги учун аниқ-
лик йўқолади. Шунинг учун ҳам, практикада Х
2
ни аниқлайдиган
ктерация номери 
т
ни Х^ ни аннқлайдиган птерация ионери 
к
дан
кичикроқ қилиб олиш, яъни Х
2
ни қуйидаги :а аниқлаш маъқул-
дир: 

у]т+1)
- Х
1
у(т>
у(т) —Х+.'’1- 1)
(т < к).
(9.19)
Агар 
I
етарлича катта бўлса, 
){
нинг X/ (у = 3, 4, . . . ) дан ор-
тиқлиги сезилиб қслади, 
т
сифатида шу 
I
ларнинг энг кичигини
олиш керак. Умуман айтганда, (9.19) формула Х
2
нимг қўпол қий-
матини беради. Шу усул билан қолган хос сонларни ҳам топиш
мумкин, лекин натижа яна ҳам қўполроқ >шқади.
(9.16) 
дан кўриниб турибдики, х<2) Д;ч 
у (т)
дан фақат ўзгар-
мас кўпаювчига фарқ қиляпти, шунинг учун ҳам
Х {2)
яе 
Дл1у ('л)
деб олишимиз мумкин.
10- §. МУСБАТ АНИҚЛАНГАН СИММЕТРИК МАТРИЦАНИНГ 
ХОС СОНЛАРИ ВА ХОС ВЕКТОРЛАРИНИ АНИҚЛАШ
Биз юқорида оДДий структурага эга бўлган матрицаларнинг
модули бўйича знг катта биринчи ва иккинчи хос соилари ва
уларга мос келадиган хос векторларини тогшшни кўриЗ чиқдик;
13-2105
193
www.ziyouz.com kutubxonasi


Энди мусбат- аниқланган симметрик матрицанинг барча хос эле-
ментларини итерация усули ёрдамида топиш билан шуғулланамиз.
Маълумки, мусбат аниқланган симметрик 
А
матрицанинг барча
хос сонлари Хъ Х2, . . . 
,
Х.„ ҳақиқий ва мусбат бўлиб, ;+>, 
хФ,
. . . , 
хос векторларни шундай танлаш мумкинки, улар орто-
гоналлик
(хИ>, хО'))
= 2 4 « 4 /) в о 
(
1
Ф ])
 
(Ю .1)
к=
 I 
_
шартини қаноатлантиради. Биринчи хос вектор 
х {1)
ни аниқлайди-
ган тенгламалар системасини ёзамиз:
(а и
— Х
1
) 4 ' ) +
а
1 2
х ^
 + . . . + а
1
п
4
!) =
0
,
• 
а<нХ(Р
 +
(а22 

+ . . . + а 2„ 4 1) = 0, 
(ю.2)
а п1Х 1
 ' +
а п2Х2
 ^ + • • • + (
а пп
 
\ ) ХП^
 = 0
ёки
х 1
) = =
( «
1 + 1
* ”Ь + 2
х
2!) + . . . +
а 1пХп
') ,
4 !) 
=
( «
21
М !) +
а2 
2
*
2
!> + . . • +
а гп Х (п ) ,

. . 
. 1....................................................................
(10.3)
*»-» =
К -
1,1
 4 !) +
а п -
1
.
1
*
2
!) + . . . + а^-1.^4^),
Х
1
“ —(Ту(а„
1 4
!> + а л
2
л:
2
! ) + . . . а „ „ 4 !)).
Хос векторлар координаталарининг ҳаммасини бирор сонга кўпай-
тириш ёки бўлиш мумкин. Шунинг учун ҳам 4 !) = 1 деб оламиз.
У ҳолда (10.3) система 
п
та 4 !), 
хЧ\
. . . , 4 - ь Х
4
номаълумли
п
та тенгламадан иборат. Мос равишда танлаб олинган дастлабки
яқинлашиш 4 1,0>............
х п-
1

','
1
°) ни олиб (Ю.З) системани итера-
ция методи билан ечамиз:
х к'т+1)= - ф -
 
^ 2
 
ач х ? ’т)
 +
(к =~\,п —
 
1
),
Х++1’ = 2
а шх 1 ’т+1)
 +
а пп 

 = 0, 1, 2, . . .).

/=1
Иккинчи системани ечишда оддий итерация методининг ўрнига
Зейдель методидан ҳам фойдаланиш мумкин. Шу йўл билан бирин-
чи хос сон
Х(т )
ва унга мос келадиган хос вектор

4
1
) « ( 4 !-т), . . . 
А 1- ? ,
 
1
)
ни топиш мумкин.
194
'
www.ziyouz.com kutubxonasi


Иккинчи хос сон Х
2
ва унга мос келадиган хос вектор л;(2) ни
топиш учун биз яна Х
2
ва х (2) ни ҳосил қиладиган системадан
(|юйдаланамиз. Бу системани биз қуйидаги кўринишда ёзамиз:
П
Х
2
х
(;2> = 2
агрс? 
(I
= Т л ) .
(10.4)
/ = 1
Ортогоналлик шарти
п
—1
( х (1), 
х
(2)) = 2
4 ' т) х\2)
+
х (2)
 = 0 
(10.5)
/ = 1
даи х (2) номаълум компонентларнинг бирортасини, масалан + 2) ни
қолган компонентлар орқали ифодалаш мумкин. Худди шу 
х ^
ни
(10.4) га қўйсак, у ҳолда у қуйидаги унга тенг кучли бўлган
системага айланади:
п
- 1
+ 2)
XI
Х
2
=
у (2)
/= 

п-1
^ л (
1
) . у(
2
)
(
10
.
6
)
Бу ерда
'■ п
- 1 / - 1
«
8
> ■
(1,т)
Бунда ҳам х
1211
= 1 Деб олиб ва 
Хь
 ’0>, Х(20) дастлабки яқинлашиш-
ларни танлаб (10.6) системани итерация методи билан ечиЗ, Ха ва
л:<2) нинг тақрибий қийматларини топамиз:
ХЯ« Х Г , Д?
2
) » ( М ‘
Бу ерда д^2) ортогоналлик шарти (10.5) дан топилади. Шунга
ўхшаш қолган хос сон ва хос векторларни топиш мумкин. (10.4)
системанинг 
п-
тенгламасидан контрол сифатида, яъни топилган
Х
2
ва 
х (2)
ларнинг аниқлигини текшириш учун фойдаланиш мумкин.
Қаралаётган методда, ХА ни аниқланаётганда 
х (1г)
нинг 
х$
1
ь+х
=

бўлиши билан боғлиқ бўлган махсус ҳоллар ҳам бўлиши мумкин.
Бундай махсус ҳол (10.2) системага итерация методини қўллаш
учун қулай (
10
.
3
) кўринишга келтиришдан келиб чиққанлиги учун
ундан қутулиш мумкин.
М и с о л . Қуйидаги
5
— 1 


1
 

1
0
 
1
 
1
„ ( 2
,т )
(
2
.т) « 
(
2


Л
П —2
» 
-1
 » 
-Л'П )
.
матрицанинг барча хос соилари ва уларга мос келадиган хос векторлари то- 
пилсин.
Е ч и ш . Бу матрица симметрик ва унинг бош мипорлари
= 14 > 0, 
£>з = с!е1Л 
= 9 > 0
£>! = 5 > 0, £»а =
з
195
www.ziyouz.com kutubxonasi


мусбат бўлгаалиги учун у мусбат аниқлангандир. X* ва 
х ^
ни аниқлайдиган 
система:
X* 
х[1)
=
— 
х^\ 
.

II
4 « = _*<« + 3 4 « + 4 «
(10.7)
х/ 
4
« =
х^
 +
4
«.
Бу ерда 
= 1 деб олганда итерацион жараён узоқлашади, шунинг учун 
ҳам 
I
= 1 ва 4 ^ = • Деб олиб
' 4 1> - Д - (з«г> + 4 " _ 1 )1
4 " - + ( 4 ,, + 4 " > .
Л1
Х^ = 5 — 4 1*
(
10
.
8
)
ни ҳосил қиламиз. Бу системани Зейдель методи билан ечамиз. Дастлабки 
яқинлашиш сифатида
4 1-01 = - о >5; 
4'°> = о
деб олсак (10.8) нинг охирги тенгламасидан Х((0) = 5 ,5 ни ҳосил 
қиламиз. 
Зейдель итерациясининг натижаси 18- жадвалда келтирилган. Жадвалдан кў- 
рамизки,
= 5,4401 
да
1
—0,4491

0,1001
1 8 - ж а д в а л
к
*,<*> 

0
—0,5
0
5,5
1
—0,4545
—0,0826
5,4545
2
—0,4484
—0,0974
5,4484
3
—0,4476
—0,1000
5,4476
4
—0,4484
—0,1001
5,4484
5
—0,4490
—0,1001
5,4490
6
—0,4491
—0,1001
5,4491
7
—0,4491
—0,1001
5,4491
Эиди (10.7) системада 
1=2
деб оламиз ва х(1) нинг + 2) билан ортогоналлик 
•шарти
4 2) — 0,449142) — 0,100142> = 0 
>
дан 
х[2)
ии топамиз. Бундан
4 2) = 0,449142> + 0,100142) 
(Ю-9)
Ни (10.7) га қўйиб ва 4 2> = 1 Деб олсак, у ҳолда
+
- + 0 + 4 8 ) .
л 2
Хг = 3,4491 + 1,1001 4 2).
3 9 6
www.ziyouz.com kutubxonasi


>.У 1'рда
4
2’0) = о, 
4 0) *= 
4
дсО олиб, итерацияни қўллаймиз. Натижа 19- жадвалда келтирилган.
19- жадвал
к
4 ™
|
Лк)
х2
0
0
4
1
0,25
3,72
2
0,34
3,82
3
0,35
3,83
4
0,353
3,837
5
0,3529
3,8373
6
0,3526
3,8370
7
0,3525
3,8369
8
0,3525
3,8369
Жадвалдан кўрамизки, Х2 « 3,8369. Энди 
х {(>
л:(2)я 0,4844. Шундай қилиб,
*<2> =
0,4844 ‘ 
1
0,3525
ни (10.9) тенгликдан топамиз:
Учинчи хос вектор ;с<3) ни ортогоналлик шартларидан аниқлаймиз:
(х(1), х <3}) = х (3) — 0,449143> — 0,100142> = 0,
( х (2), х (3)
= 0,4844^3) +
х (3)
— 0,352543)к=- 0.
Бундан эса У33),=
оламиз. Демак,
1 деб олиб, 
х ((>
= —0,2166
х (3)
'
—0,2166 
—0,7029 
1
ва ->43) = — 0,7029 ни топиб
Ниҳоят, (10.7) системанинг охирги тенглигида 
I
—3 деб олиб, Х3 ни топа- 
миз: 
= 0,2971.
11-§. ЧИЗИҚЛИ АЛГЕБРАИК ТЕНГЛАМАЛАР СИСТЕМАСИНИ ЕЧИШДА 
ИТЕРАЦИЯ МЕТОДИНИНГ ЯҚИНЛАШИШИНИ ТЕЗЛАШТИРИШ

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   95   96   97   98   99   100   101   102   ...   186




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish