Ўзсср олий ва ўрта махсус таълим министрлиги


деб олишимиз мумкин. Одатда х (1) векторнинг бир неча коорди-


bet97/186
Sana19.02.2022
Hajmi
#458735
1   ...   93   94   95   96   97   98   99   100   ...   186
Bog'liq
Hisoblash metodlari. 1-qism (M.Isroilov)

деб олишимиз мумкин. Одатда х (1) векторнинг бир неча коорди-
наталари нолдан фарқли бўлади. Шунинг учун (9.7) да нисбатни
I
нинг бир неча қийматида ҳисоблаш мумкин. Агар бу нисбатлар
187
www.ziyouz.com kutubxonasi


етарли аниқликда устма-уст тушса, у ҳолда биз X, ни етарли
аниқлик билан топган бўламиз. Равшанки, бу жараённинг яқин-
лашиш тезлиг.и р
-2
нинг кичиклигига боғлиқдир.
Э с л а тм а. Юқоридаги итерацион жараённинг яқинлашишини тезлашти- 
риш учун айрим ҳолларда қуйидаги матрицалар кетма-кетлигини тузиш фой- 
далидир:
А2 =
А - Л ,

Л* = Л
2

2
,
Аа
=
А*-А\
.
А-2т —
 Л
2
Я
1
-
1

2
 
т~\
Бу ердан эса 
к — 2т
деб олиб,
ў(к)
^
А к~ут
ва
ў(*-Н
) = А у{к)
.
га эга бўламиз.

Топилган энг катта хос сон 
га мос келадиган хос вектор сифатидз 
ни олишимиз мумкин. Ҳақиқатан ҳам, (9.2) формуладан
у{к)
=
Ь ^ х ^
+ ^
Ь ў к х {1)
■ 

/ = 2
га эга бўламиз. Бу ердан
I
/ = 2
Агар биз Р -/Г 7^0 эканлигини ҳисобга олсак, у ҳолда етарли аниқлик билан
у к)
*
Ь,1к х {1)
га эга бўламиз, яъни 
у {к)
хос вектор лг(!) дан сонли кўпайтувчи билан фарқ 
қиляпти ва, демак, у 
хос сонга мос келадиган хос вектордир.
М и с о л. Қуйидаги
А
=
5
— 1 0 ‘
1
3
1
0
1
1
матрицанинг энг катта хос согш ва унГа мос келадиган хос вектори топилсин.
Е ч и ш. Дастлабки _у(0) = (2, —1, —1)' векторни олиб, унинг итерация- 
сини ҳосил қиламиз.
Натижа 16-жадвалда келтирилган. 
.
16- жадвал
!
У
А у
А*ў
А 3у
А ‘у
А ‘ у
А ‘у

.
2
11
61
3 3 6
1 8 4 2
10071
5 4 9 8 1
2 9 9 9 1 6
— 1
— 6
— 31
— 162
— 861
— 4 6 2 6
— 25 0 1 1
— 1 3 5 7 0 2
— 1
— 2
— 8
- 3 9
— 291
- 1 0 6 2
— 5 6 8 8
— 3 0 6 9 9
188
www.ziyouz.com kutubxonasi


давоми.
Л8у
Л+
Л‘~у
А"у
Л,5ў
1635288 
—737711 
— 166401
8914131
—4015822
—904112
48586477
—21865709
—4919934
264798094 
— 119103538 
—26785643
1442094008 
—648894351 
— 145889181
Итерацияни шу ерда тўхтатиб
Я 12’ 
1442094008 
„ 
648894351 
р
■^ТТГ) =
264798094 ~ 5-4460; 
у(П) - 11910з538 - 5,4481;

Ўз12> 
145889181 

уОП 
26785643 - 5>440°
га эга бўламиз. Демак, Х^ нинг тақрибий қиймати
Л. = — (5,4460 + 5,4481 + 5,4400) = 5,4447 « 5,445 

.
га тенг. 
А
матрицанинг биринчи хос вектори сифатида
“ (
12
) =
1442094008" 
—648894351 
— 145889181
ии олишимиз мумкин. Бу векторни нормаллаштиргандан сўнг
= (1; — 0,46; — 0,10)'
келиб чиқади. 
-
2 - ҳ о л .
А
матрица хос сонининг модули бўйича энг каттасй
каррали бўлсин. Фараз қилайлик,
= к ~~
N > 1 ^ + 1 1 + |^ + 2 | >
> |Х„[
бўлсин. Бу ҳолда (9.5) тенглик қуйидаги кўринишга эга
у
\к + 0 
(си + . . . +
с1$)1к+1
+ <+ , +1 Х*+5 + . . . + СглХ*+1
<*)
(<+ + . . • +
^+1 Х^+1 + . . . +
с1пХп
Бу ерда ҳам 
сп
+ . . . +
с15 ф
 0 деб фараз қиламиз ва
бўлади:

(9.8)
<%п
—•
Сц
Сц
 + • - - +
С{5
(у > 5 ) , [Қ/ = г белгилашларни киритиб, (9.8)
ни қуиидагича езамиз:
УГ"'
 

% 1+ а1.
,+
11
+ + ! + ••• + ^ п
+1
 ^
у \ к)
 
1 1 +
5+1 р.*+1 + . . . + +>+*
Бундан эса, р*+1^
0 ни ҳисобга олиб,
У\
.<*+ 
1
)
( А )
• о 
(К-н!*)
189
www.ziyouz.com kutubxonasi


га эга бўламиз. Шундай қилиб, юқорида келтирилган жараён б у
ерда ҳам ўринлидир. 1) ҳолдагидек 
А
матрицанинг + хос сонига
мос келадиган хос вектор сифатида тақрибий равишда 
у'-к)
ни оли-
шимиз мумкин. У^муман айтганда, бошқа дастлабки у (0> векторни
танлаб бошқа 
А к
у (0> хос векторга эга бўламиз. Шундай қилиб,
+ га мос келадиган бошқа хос векторларни ҳам топиш мумкин.
3 - ҳ о л . Фараз қилайлик, 
А
матрицанинг хос сонлари қуйидаги
шартларни қаноатлантирсин:
+ = • • • = + = — + + 1 = . . . = —
К + р
ва 
.
|>
1
1 = . . • = |++р| > + + р
+1
| > . . - > |ЛЯ|.
Бу ерда юқоридаги итерацион жараённи қўллаб бўлмайди. Ҳақи-
қатан ҳам, (9.3) тенгликни қуйидагича ёзиш мумкин:
у\к) = (&
1
ХП
+ • • • +
Ьгх
1
г)‘"\
 +
фг+
1
х
1
,
 г
+1
+ . . . +
-\-Ь г+рх 1, г+р ) ( —
Л ))А +
Ьг+р+1 х 1, г+р +1^к+р +1
+ . . . +
ЬпХ 1пкк
= »
=
й п \ к
+
й,
1
,
г + Ҳ — 1 ) + А +
&1, г+р+1>'к+р+х
+ . . • + о Д Х А.
Бу ерда 
йц1к
 
ва + , г+] (— 1)+ А ҳадлар бир хил тартибга эга бў-
либ, 
к
нинг ўзгариши билан иккинчиси ўз ишорасини ўзгартира-
ди. Демак,
• 
у \к)
нисбат 
к-^-оо
да лимитга эга бўлмайди. Лекин бу ерда 
у\2к)
ва
у(
2
к+
2
)
ёки -у<
2
*—и ва у<
2
*+
1
) дан фойдаланиб, 
Ц
 ни топишимиз мумкин:
у(
2
А+
2

.
""‘(2к)~
=
Ч
+ 0 (|Р'*+Р+1 I2*)-
У1
у(
2
/е+
1
)
- + = т у = х ° +
0
( к +р+
1
п .

У{
Шундай қилиб, бу ҳолда 
А
матрицанинг модули бўйича энг кат-
та хос сонини топишимиз мумкин. 
А
матрицанинг Х^ ва — X, хос
сонларга мос келадиган хос векторларини топиш учун 
у<к+1)
+
+
\ у ( к)
ва у (А+1> — 
\ ху<-к)
векторларни тузамиз: 
-
ў /н -
1
) +
=
2
Х*+
1
(+Зс(1> + . . . +
Ьгх<г))
+ (Хг +
+
К + р + 1 ) Ь г + р + 1 К + р + 1 Х { Г + Р ^
)
+ • • • +
(*1
+
К К Ь пх { П )
=
=
\\к^ [ 2 ( Ь хх ^
 + . . . + + + > )) +
0
(|^ + Р+
11
*)], : ■
 
:
ў++1) -
1 & к)
= (— Х1)*+1[2(++1;с(г+1> + . 
+
Ьг+рХ^+Р))
 +
+ ° (
1
++ Р
+1
 ]*)]•
190
www.ziyouz.com kutubxonasi


А
матрицанинг Х
4
хос сонига 
Ь^х^
+ . . . +
Ьгх (г)
хос вектор
ва — X, х о с сонига 
+ +
1
Х(г+1) + . . . +
Ьг+рХ 'г+р)
хос вектор мос
келади. Шунинг учун ҳам, X, га мос келадиган хос вектор сифа-
тида у<А+1> + Х,у<*> ни олишимиз мумкин. Агар г ва 
р
ёки бу-
ларнинг бирортаси бирдан катта бўлса, у ҳолда бошқа дастлабки
у<°> векторни танлаб шу жараённи такрорлаш керак.
4 - ҳ о л . Бу ҳолга 
А
матрицанинг модули бўйича энг катта хос
сонлари қўшма комплекс бўлган ҳол ёки модуллари билан ўзаро
жуда яқин бўлган ҳол киради. Фараз қилайлик, X, ва Х
2
хос сонлар
қўшма комплекс сонлар бўлиб, қуйидаги шартни қаноатлантирсин:
М = М > 1 У > • • - > М -
Бу ҳолда, қуйидаги тақрибий тенгликларнинг ўринли эканлигига
осонгина ишонч ҳосил қилиш мумкин:
у {к)
 
р

Ь ^ х {1)
 +
Ь21&{2),
ў (А+1) » +Х?+1* (1) +
Ь212+1 
х
{2),
(9.9)
у к+2)^ ь , А +2* {1) + ь 4 +2х {2).
Демак, бу векторлар орасида қуйидаги тақрибий чизиқли боғланиш
мавжуд:
ў (6+2) _ (X, + хй) 
у к+1)
+ Х+Ў+) =
0
.
Агар ҳисоблаш жараёнида 
У(к),
у<*+1>, у<*+2> векторлар орасида
~ А +
2

<ру(*> =
0
 
(
9
.
10
)
чизиқли боғланиш ўринли бўлса, у ҳолда Хх ва Х
2
лар
д
2
 + ри +
<7
 = 0 
( 9. П)
квадрат тенгламани қаноатлантиради. Бу тенгламанинг 
р ва д
коэффициентларини қуйидаги мулоҳазалар ёрдамида топиш мумкин.
(
9
.
10
) тенгликда компонентларга ўтсак,
у
(*+» +
ру
1
*+
ч
 + , у « =
о
,
, / * + » + р у Г » + 9 у ) в = 0
бўлиб, 
деб оламиз. Бу ердан 
р
ва 
ц
ни топиб, (9.11) га
кўйсак, у ҳолда (9.11) ни қуйидагича ёзсак бўлади:
У{1к) 
_
 
___
=я 0 (/, у = 1 
,п\ 1 ф } ) ,
 
(9.12)
у {к) ■
и
у<*+1> у<.4+1>
Ц
2
у(*+
2
) у(*+
2
)
(9.11) тенгликдан X, ва Х
2
топилгандан кейин уларга моо келади-
^ан хос векторларни ҳам топиш мумкин, (9.9) дан
у {к+1) 
-
х4ў (Л) 
=
ь
2\ к2
(Х2 - Х,)х<2),

ў (А+1) 
-
1ау {к)
 -
ь у ^ —
 Х2) 
х {1)
191
www.ziyouz.com kutubxonasi


га эга бўламиз. Бу натижаларни, модуллари тенг ёки яқин бўл-
ган хос сонларнинг сони бир жуфтдан кўп бўлган ҳол учун ҳам
умумлаштириш мумкин. 

М и с о л. Қуйидаги
г
2
— 1
— 1
— 1 
-
А =
7
5
2
4
0
1
3
2
_ 1
0
1

_
матрицанинг модуллари бўйича энг катта хос сонлари ва унга мос келадиган 
хос векторлари топилсин.
Е ч и ш. Қуйидаги у (0>= ( 1 ,1 , 1, 1)' векторни олиб унинг итерациялари- 
ни ҳосил қиламиз. Бу итерациялар 17- жадвалда келтирилган.
17- жадвал
- + )
А у
А
2
у
А
3
у
Л 4у
А
5
у
А ' ‘ у
Л ' 
у
Л» 
у
А " у
1
— 1
— 28
— 204
— 1072 — 4496
— 14528
— 6304
120126
1079100
1
18
103
419
1181
801
— 17857
— 160433 — 789083
— 3162093
1
6
40
233
1142
4665
— 14936
2 7 2 8 9
— 70750
— 9 5 9363
1
2
5
12
29
70
169
408
209 8 5
493 7 6
Бу жадвалдан кўриниб турибдики, итерациялар кетма-кетлигининг мос равиш- 
даги компонентларининг нисбатлари тартибсиз равишда ўзгаряпти, ҳатто, 
ишоралар алмашиниши рўй бермоҳда. Бу эса комплекс илдизларнинг мав- 
жудлигидан далолат беради. Энди 
ва Х2 комплекс хос сонларни топиш 
учун (9.12) тенгламани тузамиз:
'1

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   93   94   95   96   97   98   99   100   ...   186




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish