Ўзсср олий ва ўрта махсус таълим министрлиги


bet105/186
Sana19.02.2022
Hajmi
#458735
1   ...   101   102   103   104   105   106   107   108   ...   186
Bog'liq
Hisoblash metodlari. 1-qism (M.Isroilov)

 
(2.1)
кўпҳад учун ушбу
/>(**) = / ( * * ) , £ =
0 . 1
...........
п
 
(
2
.
2
)
тенгликлар бажарилсин. Бу тенгликларни очиб ёзсак, 
ст{т
 = 0, 
п
)
ларга нисбатан (я +
1
) номаълумли ( я +
1
) та тенгламалар сис-
темаси ҳосил бўлади:
С
0
+
С}Х
0
+
С
2
Х
0
+ .

-\-спх
п
0 —
/ ( х (1),
С
0
+
СгХ
1 +
с
2
х \
+ .
• +
^
=
Л
4
(2.3)
с 0

С\Хп
+
С
2
Хп
"Ь •
• 
+ С аХ * = / ( Х а).
Б у системанинг детерминанти Вандермонд детерминантидир: 
№{х0,
х и . .
. , 
х п).
Масала мазмунидан равшанки, 
х к
нуқталар бир-би-
ридан фарқли, демак бу детерминант нолдан фарқлидир. Шунинг
учун ҳам (2.3) система ва шу билан бирга қўйилган интерполя-
дия масаласи ягона ечимга эга. Бу системани ечиб, 
ст
ларни то-
гшб (2.1) га қўйсак, 
Р{х)
кўпҳад аниқланадй. Биз 
Р{х)
нинг
ошкор кўринишини топиш учун бошқача йўл тутамиз, аввало
фундаментал кўпҳадлар деб аталувчи С /;(л:) ларни, яъни
) = Ч =
0

1
Ф ]
бўлганда,
1

I = ]
бўлганда
шартларни қаноатлантирадиган 
п-
даражали кўпҳадларни қурамиз.
У ҳолда
П
1
«{х)
=
2
 
А х № п А х )
 
(2 -4 )
/=0
изланаётган интерполяиион кўпҳад бўлади. Ҳақиқатан ҳам, барча
 
I
=
0

1

2
, . . . я учун 
.
П 
П
1
гХх ‘ ) =
2
л х №пАх 1 )
= 2 / ( х ;) 
ч = л х 1 )
'
 
/=0
 
/=0
ва иккинчи томондан 
1
-п{х)
я-даражали кўпҳаддир.
Энди 
<Зп,;{х)
нинг ошкор кўринишини топамиз, 
] ф 1
бўлган-
да 
) =
0
, шунинг учун ҳам (()„_ ; (
х )
кўпҳад 
] Ф
1
бўл-
ганда 
х —Х
1
га бўлинади. Шундай қилиб, я- даражали кўпҳаднинг
п
та бўлувчилари бизга маълум, бундан зса

Ах ) = СП{х — Х
1
)
1
Ф!
келиб чиқади. Номаълум кўпайтувчи 
С
ни эса
{х})
=
с
11
(зс;- — 
XI
) =
1

М/
£ 0 8
www.ziyouz.com kutubxonasi


шартдан топамиз; натижада:
Яп*Ах ) :
=п
‘Ф
1
■XI
X}—XI
Бу ифодани (2.4) га қўйиб, керакли кўпҳадни аниқлаймиз:
2
(
2
.
5
)
р о
1
Ф
1 Х 1
 
Х 1
Б у кўпҳад 
Лагранок интерполяцион кўпҳади
дейилади.
Бу формуланинг хусусий ҳолларини кўрайлик: 
п =
1 бўлганда.
Лагранж кўпҳади икки нуқтадан ўтувчи тўғри чизиқ формуласи-
ни беради:
X
 — 
X,
М
* ) = ^ / ( *
0
> +
X

х0
х0—хг
Л ^ ) .
Агар 
п
= 2 бўлса, у вақтда квадратик интерполядион кўпҳадга
эга бўламиз, бу кўпҳад учта нуқтадан ўтувчи ва вертикал ўққа.
эга бўлган параболани аниқлайди;
Ц(х)
(х—х 0 (х—х 2)
л
ч , 
(х—х 0)(х—х 2) ^
ч ,
- [ х о - х М х и - х У ^ ’
+

1
- х д ( х
1
- х 3) №
) -Г
( Х — Х о ) ( Х — Х
1
)
+
( х
2
— х
0
) ( х , — х
0
^ ( х ^ -
М и с о л. 0, 1, 2 нуқталарда мос равишда 1, 2, 5 қийматларни қабул қи- 
лувчи квадратик кўпҳад қурилсин. 
^
Бу қийматларни охирги формулага қўямиз:
Ь2(х)
(х-1)(х-2) 
(х-0)(х-2) 
(х-0)(х-1)
 
_
(
0

1)(0

2
) ' ^ (
1
 —
0
) (
1
 —
2

^ (
2

0
) (
2
—Г) 
'
Энди Лагранж интерполяцион формуласининг бошқа кўрини-
шини келтирамиз. Бунинг учун
П
Ш„+
1
(х) = П 
(Х — Х
1
)
*=0
кўпҳадни киритамиз. Бундан ҳосила олсак,
и>'п+1(х) = У
[ П
(Х — Х1
) ] .
Квадрат қавс ичидаги ифода 
х = х }
ва 
к ф ]
бўлганда нолга ай-
ланади, чунки 
(х^ — х })
кўпайтувчи қатнашади. Демак,
и'п+
1
(Х})
=
П 
(Х} — Х
1
).
Шунинг учун ҳам, II 
- Лагранж коэффициентини
1
ф! X] XI
шп+Ах)
шп+
1
(хМх- хЛ
14— 2105
209>
www.ziyouz.com kutubxonasi


кўринишда ёзиш мумкин. Бундан эса Лагранж кўпҳади қуйидаги
кўринишга эга бўлади:
^п(х )
=
2
ЯХ])<*П+Х{Х)
0
<»'П + 1 ( Х 1 ) ( * - * ] )
(
2
.
6
)
Энди тугунлар бир хил узоқликда жойлашган: 
х,
—- 
х
0
 =
х
2
 — х,==
= . . . 
= х п
 — х
„_1
 = 7 хусусий ҳолни кўрамиз.
Б у ҳолда соддалик учун х = л
:0
 +

алмаштириш бажарамиз,
у ҳолда 

х — Х] = к({ —
 / ) , о>п+
1
(д:) == 
кп+'а> *
п+1((),
б у ерда
“ «+
1(0
=
*(* —
 
1
) • • • (< — 
п), % +1(х /
= (— 
1
)" -//!(я — 
])\кп
бўлиб, (2.6) Лагранж интерполяцион кўпҳади қ.уйидаги кўриниш-
ни олади:
о
 +
*к)
П
*“ “ «+!(*) 
2
[ = 0
( -
1
)" 
!/(Х])
(/—У)У!(«—У)Г
(2.7)
3-§. ЭИТКЕН СХЕМАСИ
Интерполяцион кўпҳадни қуриш учун ҳисоблашларни соддалаш-
тириш мақеадида Эйткен схемасини қўллаш қулайдир. 
к(оа...п) (х)
орқали 
х 0, х и . . . , х п
тугунлар ёрдамида қурилган 
п-
 дара-
жали кўпҳадни белгилаймиз. Маълум (2.5) формулага кўра
£<
01
) И =
X—
Д х
о) 4
X

х 0
Х~г—х
0
Лм) =
|/ ( х 0) 
х 0—х]
\ / ( Х 1 ) Х 1 — Х \'
Хх—Х
0
 

/< * .) +
I/(■*/) 
х х—х\
1
/(х2) х
2
—ҳ\
х 2—х г 

^ о . Л * ) = з ^ / ( * о ) + ^ / ( М
)
\ / ( х 0) х 0—х\
\1(х/) х2— х \
х
2

Х
0
Энди У(о, 
2
)
(х)
ифода 
/ ( х 0)
ва 
/ ( х 2)
лардан қандай қонуният би-
лан тузилган бўлса, худди шу қонуният билан 
7
(
01
)(х) ва 
Ь(
1 2
)(х)
ёрдамида тузилган
/'(
01
)+) 
х
0

х
/'(
12
)+ ) 
х
2
—X
х 2

х 0
ифодани кўриб чиқамиз. Кўриниб турибдики, 
Р(х)
иккинчи дара-
жали кўпҳад бўлиб,
Р (х 0) — / ( х 0), Р ( х / —/ ( х / , Р (х
2
) ^ = / ( х 2)
тенгликлар ўринлидир. Демак,
Р(х)
=
7
(
012

(х).
Шундай қилиб, 
7
(
01
)(
х
) ва 
7
(
12
>(лг) га биринчи тартибли интерполЯ'
2 1 0
www.ziyouz.com kutubxonasi


цияни қўллаб, 
1
(
012
)(*) кўпҳадга эга бўлдик. Худди шу натижа-
ни қолган икки формуладан ҳам ҳосил қила оламиз:
£(
012

\Х)
£ (
012
)(-Х)
й(
01
)(х) х
1
—х
^(
02
)(Х) Хч х
*
2—*1
й(
02
)(Х) Х
0
—Х
1 (П ) { х )
Хг—Х
Х\—Х0
Б у жараённи чексиз давом эттиришимиз мумкин.
Шундаи қилиб, 
п
 + 1 та нуқта ёрдамида 
п-
 даражали интер-
поляцион кўпҳад қуриш учун шу нуқталарнинг 
п
таси ёрдами-
да тузилган иккита бир-биридан фарқли 
(п —
 
1
)- даражали интер-
поляцион кўпҳадларга биринчи тартибли интерполяцияни қўллаш
керак. Масалан,
£(01234) 
(X)
£(
0123

(х) х ъ
X
^(
0 1 2
Ъ)(Х) х о
—х
£(0124) 
(X) Х±
X
£(1234)(А) 
х 4
,—X
Х ь — Х 3 
Х 4— Х 0
Юқорида келтирилган схема 
Эйткен схежаси
дейилади. Одатда
Эйткен схемаси 
1п(х)
нинг умумий кўринишини топиш учун эмас,.
балки унинг бирор х нуқтадаги қийматини ҳисоблашда фойдала-
нилади. Ҳисоблашларни 20-ж адвал шаклида ёзиш маъқулдир.
20- жадвал
У1
XI —х Ш -
1. 
1) 1.(1-2
.....
1) 1(1-
3.... 0
Ц1-4
.....
1)
1(1-5
....
1)
Х0
Уо
Х0—X
Х\
У1
Х {— X
1-(01)(х )
У2
х 2—X
^(\2)(х )
^ (012) 
(Х)
Хз
Уз
х 3—X
й(2з)(х)
£(123) 
(х)
£(0123)(х)
х 4
У
4
х4—х
Ь(34)(Х)
£(234) 
(Х)
^(1234)(
х
)
^(0\2Ъ4)(Х)
Хъ
Уъ
Х ъ— X
й(45)(х)
£(345) (■*) £(2345)(-*)
£(12345)(А')
£(012345) (А)
М и с о л. Қадами 
Н
•= 0,01 га тенг бўлгаи 51п 
х
нииг жадвалидан фой- 
даланиб, 51пл: нинг 
х =
0,704 нуқтадаги қийматини топамиз. Ҳисоблаш на- 
тижалари 21- жадвалда келтирилган.
21- жадвал

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   101   102   103   104   105   106   107   108   ...   186




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish