Ўзсср олий ва ўрта махсус таълим министрлиги


bet106/186
Sana19.02.2022
Hajmi
#458735
1   ...   102   103   104   105   106   107   108   109   ...   186
Bog'liq
Hisoblash metodlari. 1-qism (M.Isroilov)


Л’
1
0,68
0,69
0,70
0,71
0,72
0,62879
0,63654
0,64422
0,65183
0,65938
—0,024
—0,014
—0,004
0,006
0.016
0,647400
0,647292
0,647264
0,647300
0,6472488
0,6472808
0,6472424
0,6472626
0,6473038
0,6472679
. 51п 0,704 - 0,64727
211
www.ziyouz.com kutubxonasi


4- §. ЛАГРАНЖ 
ИНТЕРПОЛЯЦИОН 
#
ФОРМУЛАСИНИНГ ҚОЛДИҚ 
ҲАДИНИ БАҲОЛАШ
Агар бирор 
\а, Ь\
оралиқда
берилган 
)(х)
функцияни 
1
-п(х)
интерполяцион 
кўпқад билан
алмаштирсак, улар интерполяция 
17-чизма.
тугунларида ўзарэ 
устма-уст
тушиб, бошқа нуқталарда зса фарқ қилади (17- чизма). Шунинг
учун қолдиқ ҳаДнинг 
Ғ)(х) ~ / ( х )

Ғп(х)
кўринишини топиш ва
уни баҳолаш билан шуғулланиш мақсадга мувофиқ. Бунинг учун
интерполяция тугунларини ўз ичига оладиган 
\а, Ь\
оралиқда 
/ (х )
функция ( « +
1
)- тартибли 
) {п+х) (х)
узлуксиз ҳосилага эга деб
фараз қиламиз. Интерполяциянинг қолдиқ ҳади 
Н(х)
учун қуйи-
даги теорема ўринлидир.
Т еор ем а. Агар 
/ ( х )
функция 
\а, Ь\
оралиқда ( я + 1 ) - т а р -
тибли узлуксиз ҳосилага эга бўлса, у ҳолда интерполяция қолдиқ
ҳадини
а
д
=
/
<
«
+
( 4. 1)
-кўринишда ифодала ш мумкин. Бу ерда £ £ 
\а, Ь)
бўлиб, умуман
айтганда 
х
нинг функциясидир.
И сбот. (4.1) ни кўрсатиш учун ёрдамчи ®(.г) =
Ғ)(г)
 — 
К^п+\(г)
■функцияни текширамиз, бу ерда 
К
комаълум ўзгармас коэффи-
циент. Бу функциянинг 
г ~ х 0, х и
. . . , 
х п
ларда ноль қиймат-
ларни қабул қилиши равшан. Номаълум 
К
козффициентни шун-
дай_танлаймизки, ср(г) функция 
г = х £ [ а , Ь\
ва 
х = х ь
(г =

0
,п)
нуқталарда ноль қийматни қабул қилсин. Демак,
К(х)
“п+
1
+ )
(4.2)
Натижада ср(г) функция 
\а, Ь]
оралиқнинг 
п
 + 2 та 
х 0, х и
. . . , 
х п, х
нуқталарида нолга айлэнади. Ролль теоремасига кўра
<р'(г)
бу оралиқда камида 
п
 +
1
та нуқтада нолга айланади, 
<р"(г)
зса камида 
п
та нуқтада ва ҳоказо, ф(л+
1
)(г) камида битта нуқта-
да нолга айланади. Айтайлик бу нуқта 2 бўлсин, 
ф
^+^ (|) = 0.
Бундан 
Ғп(х)
нинг 
п-
даражали кўпҳад эканлигини ҳисобга
олсак:
ф(«+Х)(|) = /(/г+
1
)(£) _
1
<гл+ 1>(£) — 
Ка><#Р(Ъ)

= / ( п + 1 )( ^ ) _ / С ( ц + 1 )! = 0 ,
яъни АГ= ■
 
ва бундан, ҳамда (4.2) дан (4.1) формуланинг
ўринли эканлиги келиб чиқади. 
^
212
www.ziyouz.com kutubxonasi


5- §. ИНТЕРПОЛЯЦИОН ФОРМУЛАЛАР ҚОЛДИҚ ҲАДЛАРИНИ 
МИНИМАЛЛАШТИРИШ ВА П. Л. ЧЕБИШЕВ КЎПҲАДЛАРИ
Мумкин қадар кичик бўлган ва |/?(л:) I -< 
о.{х)
тенгсизликни
қаноатлантирувчи 
а(х)
миқдор интерполяция методининг 
х
нуқта-
даги абсолют хатоси ва 
а
 <
х
 <
Ъ
оралиқда а(х) ^ а* тенгсиз-
ликни каноатлантирувчи мумкин қадар кичик бўлган а* миқдор-
эса интерполяция методининг 
[а, Ь\
оралиқда абсолют хатоси
бўлади. 
^
Агар 
М
п+1
 — т а х (/("+1) (х) | ни аниқлаш мумкин бўлса, у
қолда а(л:) ва а* ни табиий равишда
а
а(х)
М,
М п + г
1 « + 1 ) Г ’
"+1
 
т а х
К +
1
(л:)|
(я+ 1 )!
а < х < Ь
( 5 . 1 )
тенгликлар билан аниқлаш мумкин. Охирги тенглик шуни кўрса-
тадики агар 
/( х)
функция ва шу билан бирга 
М
п + 1
берилган бўл-
са, у ҳолда 
а1‘
фақат 
шп+\ (х)
гагина боғлиқ бўлиб қолаДи. Лекин
ш
„+ 1
(х) кўпҳад интерполяция тугунлари х 0) 
х х,
. . . , 
х п
билав
тўла равишда аниқланади.
Шундай савол туғилиши мумкин: 
\а, Ь\
оралиқда интерполя-
ция тугунларини танлаш ҳисобига шу оралиқда интерполяция
методининг абсолют хатоси энг кичик бўлишига эришиш мумкин-
ми? Бу саволга жавоб бериш уч ун П. Л . Чебишев кўпҳадлари
ва уларнинг хоссаларидан фойдаланамиз. 
'
Чебишев кўпҳадлари 
Тп(х)
қуйидагича аниқланади:
Тп(х)
= соз 
\п
агс созх], 
|х| < 1.
Бундан 
п
 = 1 да
Т\(х)
= соз(агссозх) =
х
ва 
п —
 
2
да
Т - г ( х )
= соз[2агссозх:] = 2соз2(агс созл:) — 1 *= 2л:2— 1.
Сўнгра
соз(« +
1)0
=
2
соз
0
созд
0
 — соз(« — 
1)0 
айниятда 0 = агссозл: деб олиб 
Тп(х)
учун
Тп+\(х)
= 2 
х Т п(х)
— 
7 1
_
1
(
л
:) 
(5 .2 )
рекуррент муносабатга эга бўламиз. Бу муносабатдан кўринадики,
Т п(х) п-
даражали кўпҳад бўлиб, л: нинг юқори даражасининг
коэффициенти 
2-'+ га тенг экан. (5.2) формуладан кетма-кет
қуйидагиларни топиш мумкин: 

Т
 
8
(
х ) = 4х
3
 — 
Зх,
Т / х ) =
8
х* — 
8
х 2+ \ ,
Т^(х)
= 16л:5 — 20л
:3
+ 5л:,
Т
6
(х)
= 32л:6 
4 8 х 4 + 18л:2 — 1,
1
| 213
www.ziyouz.com kutubxonasi


Тп(х)
нинг барча 
п
та илдизлари ҳақиқий бўлиб [— 1,1] ора-
лиқда жойлаш-ган. Улар соз[пагссо
8
л:] = 0 тенгликдан топилади:
ТС /Гч# . 1Ч .. 
(2к
4- Пте
«агссозл: == — (
2
к-\- \)
еки 
х к
= соз 
—2п
 



Бунда 
к
га 
п
та турли 0, I, . . . , 
п —1
қийматлар бериб, 
п
та
турли илдизларга эга бўламиз. Энди 
Тп(х)
нинг [— 1, 1] оралиқ-
даги максимум ва минимумларини топамиз. Стационар нуқталари
Т'п(х) 
=
 О дан.яъни 51п[лагссо5х] =
0
тенгликдан топилади. Бундан
л:т = со
5
- ^ - (та = 0, 1, . . . , 
п)
ва 
Тп
 (соз ^ • ) = ( —
1)п.
Демак,
барча максимумлар 
1
га тенг.
Агар интерполяциялаш оралиғи [
а

Ь
[ сифатида [— 1, 1] ва
интерполяция тугунлари сифатида эса Чебишев кўпҳадларининг
илдизлари 
х к
лар олинса, у ҳолда (%+
1
(л:) =
Т
„+1
 
(х)
ва
шах [со
„+1
 (* ) [ == 
~
бўлади.

1<*<1
 

Қуйидаги
=
+
. . .
кўпҳадлар нолдан зн з 
кам оғувчи кўпҳадлар
дейилади.
Бу таърифнинг маъносини қуйидаги лемма аниқлайди.
Лемма. Бош козффициенти 1 га тенг бўлган ҳар қандай 
п-
даражали 
Рп(х)
кўпҳад учун қуйидаги тенгсизлик ўринли:
шах 
\Рп(х)
 [ >- т а х
\Тп(х)\
1
-М ! 
1
-
1
.
1
]
_ 1
__
2« -1

И сбот. Тескарисини фараз қиламиз. У ҳолда 
Тп(х) — Рп(х)
кўпҳад 
(п—
 
1
) даражали бўлиб, шу билан бирга
51§
п

л
(
д
;а) -
Р п(хк)
 ] — з 
1
§П
~ ( - 1 ) й
2«-1
Рп&к)
( —
0
*.
чунки, шартга кўра, барча 
к
лар учун 
\Рп( х^
 [ <
Шундай
қилиб, 
Тп(х)
 — 
Рп(х) .
кўпҳад барча 
к —
0, 1, . . . , 
п
лар учун
қўшни 
х к
ва 
нуқталарда ишораеини ўзгартиради. Демак,
( н - 1 ) - даражали 
Тп(х)
 — 
Рп(х)
кўпҳад нолдан фарқли, чунки у
х к (к—
0
,п)
нуқталарда нолдан фарқли бўлиб, 
п
та ҳар хил ил-
дизларга эга. Б у эса қарама-қаршиликка олиб келади.
Агар интерполяция ихтиёрий [а, 
Ь\
оралиқда бажарилса, у
ҳолда
х
 = — [ 
(Ь — а ) г
 +
Ъ
 +
а\
ёрдамида_ уни [ — 
1

1
] оралиққа келтириш
бирга 
Тп(х)
кўпҳад бош
коэффициенти
га тенг бўлган 
Тп
 
|
чизиқли алмаштириш
мумкин. Ш у билан
<Ь-а)п
кўпҳадга айланади.
.2 1 4
www.ziyouz.com kutubxonasi


Леммага кўра, бош коэффициенти 1 га тенг бўлган
7%' Ь]
 (*) 
= ( Ь - а)п
 2
1-2 '1
 
Тп ( * т = Г - )
к ўп ҳад [
а , Ь)
оралиқда нолдан энг кам оғадиган кўпҳаддир.
Т {п' Ь\ х )
нинг илдизлари
X. -
С05 
< * -
0
Д = Т )
эканлигига ссонгина ишонч ҳесил килиш мумкин. Ихтиёрий ора-

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   102   103   104   105   106   107   108   109   ...   186




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish