Ўзбкистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент давлат педагогика



Download 1,28 Mb.
Pdf ko'rish
bet37/99
Sana10.07.2022
Hajmi1,28 Mb.
#769199
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   99
Bog'liq
Логопедия асослари ЎУМ

Қобиқли дизартрияда 
бош мия қобиғининг ўчоқли жароҳатланиши 


66 
билан боғлиқ патогенезга эга нутқнинг мотор камчиликлар гуруҳи намоён 
бўлади. Қобиқли дизартриянинг биринчи шакли бош миянинг олдинги 
марказий эгатчасининг пастки бўлимининг бир томонлама ёки кўп ҳолларда 
икки томонлама жароҳатланиши билан боғлиқ. Бундай ҳолатларда 
артикуляция мушакларининг марказий парези юзага келади. Тилнинг айрим 
мушакларини қобиқли парези жуда нозик алохида ҳаракатлари хажмининг 
чекланишига олиб келади. Қобиқли дизартриянинг бу шаклида тил олди 
товушлари талаффузида камчиликлар кузатилади. Қобиқли дизартрияни 
ташхиси учун хар бир аниқҳолатда тил олди товушларининг зарарланиши ва 
бу камчиликларнинг механизмларини аниқлашга ёрдам берувчи нозик 
нейролингвистик таҳлилни амалга ошириш зарур. Қобиқли дизартриянинг 
биринчи шаклида тил олди товушларидан биринчи навбатда какуминал 
ундошлар, яъни тил учини юқори тишлар томон кўтариб ва бир оз эгилган 
холда талаффуз қилинадиган ундошлар (ш, 
ж, р)
талаффузида камчиликлар 
кузатилади. Дизартриянинг оғир кўринишларида бу товушлар мутлақо йўқ 
бўлса, енгил кўринишида талаффуз жараёнида тилни ўрта қисми юмшоқ 
танглай томон кўтариладигантовушлар (с,
з, т, д, н)
билан алмаштирилади. 
Қобиқли дизартрияда апикал ундошлар, яъни талаффуз жараёнида тил учини 
юқори тишлар ва алвеолаларга яқинлашиши ватегибтуриши билан 
изоҳланадиган товушлар 
(л)
талаффузида ҳамқийинчиликлар кузатилади. 
Шунингдек, 
қобиқли 
дизартрияда 
ундош 
товушларнинг 
ҳосил 
бўлишинингкамчиликлари кузатилиши мумкин. Қобиқли дизартрияда мушак 
тонусининг ортиши характерли, айниқса,тил учи мушаклари тонусининг 
ортиши кузатилади. Бу эса нозик дифференциал ҳаракатларни чеклайди. 
Қобиқли дизартриянинг иккинчи шакли кинестетик праксисни етарли 
эмаслиги билан боғлиқ. Бу эса бош миянинг доминант яримшари (одатда, чап 
яримшарлар) қобиғининг пастки марказий бўлимларини бир томонлама 
жароҳатланишида кузатилади. Бундай ҳолларда шовқинли ва аффрикат 
ундош товушлар талаффузида камчиликлар кузатилади. Артикуляция 
камчиликлари турли хил ватурғун эмаслиги билан характерланади. Нутқ 


67 
жараёнида зарур артикуляция ҳолатини излаш нутқ темпини секинлаштиради 
ва уйғунлигида камчиликлар келтириб чиқаради. Айрим артикуляция 
ҳолатларини ҳис этиш ва талаффуз этишда қийинчиликлар кузатилади. Юз 
гнозисини етарли эмаслиги кузатилади. Қобиқли дизартриянинг 

Download 1,28 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   99




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish